Члан 1.
1. У смислу ове Конвенције израз »индустријско предузеће« укључује:
(а) руднике, каменоломе и остала предузећа за вађење минерала из земље;
(б) индустрије у којима се производи израђују, мењају, чисте, поправљају, украшавају, довршавају, прилагођавају за продају, ломе или уништавају, или у којима се материјали прерађују, укљу¬чујући предузећа која се баве бродоградњом или производњом, прерадом или преносом електричне енергије или погонске снаге било које друге врсте;
(ц) изградњу, обнову, одржавање, поправљање, мењање или рушење свих зграда и грађевина, железничке пруге, трамвајске пруге, луке, дока, насипа, канала, унутрашњег воденог пута, друмског пута, тунела, моста, вијадукта, канализације, одводног канала, зденца, телеграфске или телефонске инсталације, електричне инсталације, плинаре, водовода, или друге грађевинске радове, као и припрему или полагање темеља за било који такав рад или објекат;
(д) превоз путника или робе друмом, железницом или унутрашњим воденим путем, укључујући руковање робом на доковима, пристаништима, обалама или складиштима, али изузимајући ручно преношење;
Члан 2.
За примену ове Конвенције, израз жена означава сваку особу женског пола, без обзира народност, удату или не, а израз дете означава свако дете, било да је рођено у браку или изван брака.
Члан 3.
У свим индустријским или трговачким преузећима, јавним или приватним, или у предузећима која од њих зависе, изузев предузеца у којима су запослени само чланови једне исте породице, жена:
а) не може да ради у времену од шест недеља по порођају;
б) има права да да остави рад, пошто донесе уверење од лекара, којим се утврђује да ће се њен порођај вероватно догодити у току наредних шест недеља , које наступају;
ц) примаће за све време одсутности, на основи тачака а) и б), довољну накнаду за своје и дечје издржавање под добрим хигијенским условима; ова накнада, чију величину утврђује надлежна власт у свакој земљи, исплаћиваће се из јавних фондова, или из фондова система осигурања. Жена ће, осим тога, имати права на бесплатну лекарску или породиљску негу. Никаква грешка, учињена од стране доктора или медицинске сестре при процени дана порођаја, не може поништит женино право да прими накнаду која јој припада, почевши од дана издавања лекарског уверења, па до дана порођаја;
д) имаће , у свим случајевима, ако сама доји дете, два одмора од по пола сата у циљу да јој се омогући дојење.
Члан 4.
У случају кад жена изостане с посла, на основи тачака а) и б) члана 3. ове Конвенције, или остане одсутна дуже време, због болести, доказане лекарским уверењем, као последице њене трудноће или порођаја, и која јој онемогућава да продужи свој рад, биће незаконито ако је њен послодавац отпусти још за време трајања максималног рока за одсуство, утврђеног од стране надлежне власти сваке земље, или тако да отказни рад за време док горе споменуто одсуство још траје.
Члан 5.
Службене ратификације ове Конвенције, под условима предвиђеним у XИИИ. Делу Версајског уговора од 28. јуна 1919. године, и Уговора из Сен Жермена од 10. новембра 1919. године, доставће се генералном секретару Друштва народа, који ће их регистровати.
Члан 6.
Сваки члан Међународне организације рада, који ратификује ову Конвенцију, обвезује се да је примени на све своје колоније или поседе, или на оне своје протекторате који не управљају потпуно самостално, по овим одредбама:
а) да одредбе Конвенције не буду учињене неприменљивим због локалних прилика;
б) да измене које би биле потребне за прилагођавање конвенције локалним приликама могу бити унете у саму Конвенцију.
Сваки члан је дужан да достави Међународној канцеларији рада своју одлуку за сваку од својих колонија, поседа или протектората, који немају потпуну независност.
Члан 7.
Одмах пошто ратификације два члана Међународне организације рада буду регистроване у Секретаријату , генерални секретар Друштва народа нотификоваће ову чињеницу свим члановима Међународне организације рада.
Члан 8.
Ова Конвенција ће ступити на снагу оног дана када генерални секретар Друштва народа изврши ову нотификацију; она ће обавезивати само чланове који су регистровали своју ратификацију у Секретаријату. Према томе, ова Конвенција ће ступити на снагу, у погледу сваког другог члана, оног дана када ратификација тог члана буде регистрована у Секретаријату.
Члан 9.
Сваки члан, који ратификује ову Конвенцију, обавезује се применити њене одредбе најдаље до 1. јула 1922. године, и предузети све мере за примену њених одредаба.
Члан 10.
Сваки члан, који је ратификовао ову Конвенцију, може је отказати, по истеку раздобља од десет година од првобитног ступања на снагу конвенције, једним актом, достављеним генералном секретару Друштва народа, који ће он регистровати . Отказ ступа на снагу после истека једне године од дана његовог регистровања у Секретаријату.
Члан 11.
Управно веће Међународне канцлеарије рада ће бити дужно да најмање једанпут у сваких десет година, подноси Опшој скупштини извештај о примени ове Конвенције, и одлучиће уписати за дневни ред Скупштине питање ревизије или измене споменуте Конвенције.
Члан 12.
Енглески и француски текст ове Конвенције једнако су веродостојни.