Конвенција МОР-а бр.18 – О накнадама које се исплаћују радницима за професионалне болести

ОПШТА СКУПШТИНА Међународне организације рада коју је у Женеви сазвало Управно веће Међународне канцеларије рада, саставши се на свом 7. заседању 19. маја 1925., и одлучивши прихватити одређене предлоге у вези с накнадама за професионалне болести, а што је прва тачка дневног реда заседања, и одлучивши овим предлозима дати облик међународне конвенције; усваја 10. јуна 1925. године следећу конвенцију под називом Конвенција о накнади штете радницима (професионалне болести) из 1925. на ратификацију чланицама Међународне организације рада у складу с одредбама Статута Међународне организације рада:

Чланак 1.

1. Свака чланица Међународне организације рада која ратификује ову Конвенцију обавезује се да ће радницима који постану неспособни за рад због професионалне болести или, у случају смрти која наступи као последица такве болести, особама које су они уздржавали, осигурати накнаду у складу с општим начелима националног законодавства која се односе на накнаду у случају индустријских несрећа.
2. Износ такве накнаде не сме бити мањи од износа прописаног националним законодавством за повреду која произлази из индустријске несреће. Узимајући у обзир претходну одредбу, приликом утврђивања, у својим националним законима и другим прописима услова под којима ће накнада за наведене болести бити исплаћена, те приликом примене на наведене болести својих закона и других прописа којима се уређује питање накнаде у случају индустријских несрећа, свака чланица може усвојити оне измене и допуне које сматра примереним.

Чланак 2.

Свака чланица Међународне организације рада која ратификује ову Конвенцију обавезује се да ће професионалним болестима сматрати оне болести и тровања која су проузрокована супстанцама наведеним у приложеној таблици, када такве супстанце или тровања утичу на раднике запослене у трговини или индустријама наведеним у супротној колони приложене таблице, те произлазе из рада у предузећима обухваћеним наведеним националним законодавством.

ТАБЛИЦА

Попис болести и токсичних супстанци Попис одговарајућих индустрија и процеса
Тровање оловом, његовим легурама или спојевима Обрада руде која садржи олово, њихове последице укључујући оловни пепео у фабрикама цинка.
Топљење старог цинка и олова у инготима.
Израда предмета од ливеног олова или од оловних легура.
Запосленост у полиграфским  индустријама.

Производња оловних спојева.

Производња и поправљање електричних акумулатора.
Припрема и кориштење емајла који садржи олово.
Полирање помоћу оловних  струготина или кита у праху  с оловним садржајем.
Сви сликарски радови који укључују припрему и руковање премазима, лепилима или бојама које садрже оловне пигменте.

Trovanje živom, amalgamima, spojevima njihove posljedice

 

Обрада живине руде. 

Производња живиних спојева.

Производња мерних и лабораторијских уређаја. 

Припрема сировине за израду шешира. 

Позлата у ватри. 

Коришћење живиних пумпи у производњи електричних сијалица. 

Производња фулмината са живиним упаљачима. 

Инфекција антраксом

Рад са животињама зараженим антраксом. 

Руковање с животињским лешевима или деловима таквих лешева, укључујући кожу, копита и рогове.

Утовар и истовар или превоз робе.

 

Чланак 3.

Службене ратификације ове Конвенције ће се, под условима утврђеним Статутом Међународне организације рада, саопштити генералном директору Међународне канцеларије рада ради регистрације.

Чланак 4.

1. Ова Конвенција ступа на снагу оног датума када код главног директора буду регистроване ратификације две чланице Међународне организације рада.
2. Она обавезује само оне чланице чије су ратификације регистроване у Међународној канцеларији рада.
3. Након тога, ова Конвенција ступа на снагу у односу на сваку чланицу оног датума када је њена ратификација регистрована у Међународној канцеларији рада.

Чланак 5.

Чим ратификације две чланице Међународне организације рада буду регистроване у Међународној канцеларији рада, генерални директор Међународне канцеларије рада ће то нотификовати свим чланицама Међународне организације рада. Он ће им такође нотификовати регистрацију свих ратификација које му накнадно саопште чланице Организације.

Чланак 6.

Узимајући у обзир одредбе чланка 4., свака чланица која ратификује ову Конвенцију обавезује се примењивати одредбе чланака 1. и 2. најкасније од 1. јануара 1927. и предузимати све потребне мере како би осигурала спровођење тих одредби.

Чланак 7.

Свака чланица Међународне организације рада која је ратификовала ову Конвенцију обавезује се да ће је примењивати на своје колоније, поседе и протекторате, у складу с одредбама чланка 35. Статута Међународне организације рада.

Чланак 8.

Чланица која је ратификовала ову Конвенцију може је отказати након истека рока од пет година од датума када је Конвенција ступила на снагу, изјавом коју доставља генералном директору Међународне канцеларије рада ради регистрације. Такав отказ производи правни учинак годину дана након датума када је регистрован у Међународној канцеларији рада.

Чланак 9.

Најмање једном у десет година, Управно веће Међународне канцеларије рада Општој скупштини ће поднети извештаје о примени ове Конвенције и размотрити потребу уврштавања питања њене ревизије или измене на дневни ред Скупштине.

Чланак 10.

Енглески и француски текст ове Конвенције једнако су веродостојни.