Општа скупштина Међународне организације рада коју је у Женеви сазвало Управно веће Међународне канцеларије рада, саставши се на свом седмом заседању 19. маја 1925., и одлучивши прихватити одређене предлоге у вези с накнадом која се исплаћује радницима у случају несреће на раду, а што је прва тачка дневног реда заседања, и одлучивши тим предлозима дати облик међународне конвенције; усваја 10. јуна 1925. године следећу конвенцију под називом Конвенција о исплати накнаде радницима у случају несреће из 1925. на ратификацију чланицама Међународне организације рада у складу с одредбама Статута Међународне организације рада:
Чланак 1.
Свака чланица Међународне организације рада која ратификује ову Конвенцију обавезује се да ће радницима који задобију повреде због индустријске несреће или особама које они уздржавају осигурати накнаду под условима који су барем једнаки онима предвиђеним овом Конвенцијом.
Чланак 2.
1. Закони и други прописи који регулишу питање накнаде радницима морају се примењивати на раднике, запослене и научнике запослене у свим трговачким друштвима, предузећима или компанијама без обзира на врсту, било да су јавне или приватне.
2. Упркос томе, свака чланица је слободна да својим националним законодавством предвиди оне изузетке које сматра потребнима у односу на:
(а) особе чије је запослење повремене нарави и које нису запослене у сврху обављања
уобичајених послова послодавца;
(б) раднике код куће;
(ц) чланове послодавчеве породице који раде искључиво за ње¬га и који живе у његовој кући;
(д) раднике чији рад није физички рад и чија зарада прелази грани¬цу утврђену националним
законима и другим прописима.
Чланак 3.
Ова Конвенција се не примењује на:
(1) поморце и рибаре који ће бити обухваћени посебном конвенцијом;
(2) особе обухваћене неким посебним уставом, чији услови нису неповољнији од оних предвиђених овом Конвенцијом.
Чланак 4.
Ова Конвенција се не примењује на пољопривреду у односу на коју остаје на снази Конвенција о накнади због несреће на раду радницима у пољопривреди коју је усвојила Међународна конференција рада.
Чланак 5.
Накнада исплата повређеном раднику или особама које он издржава, у случају када као последица повреде наступи трајна неспособност или смрт, исплаћиваће се оброчно. Накнада се може у целости или делимично исплатити и једнократно, ако надлежна власт добије јемства да ће се сврсисходно употребити.
Чланак 6.
У случају неспособности, накнада ће се почети исплаћивати најкасније од петог дана након несреће, било да исплату врши послодавац, Завод за осигурање од несрећног случаја или Завод за болесничко осигурање.
Чланак 7.
У случајевима када због повреде настане неспособност такве нарави да повређени радник мора користити сталну помоћ друге особе, осигураће се додатна накнада.
Чланак 8.
Националним законодавством ће се прописати оне мере надзора и начини ревизије који се сматрају потребним.
Чланак 9.
Повређени радници имају право на лекарску помоћ, те на ону хируршку и лекарску помоћ за коју је утврђено да је потребна у случају несрећа. Трошкове такве помоћи подмирује или послодавац или завод за осигурање од несрећног случаја, или завод за болесничко или инвалидско осигурање.
Чланак 10.
1. Повређене раднике мора послодавац или осигуравач опскрбити оним протетским и ортопедским помагалима која су призната као потребна, те им помоћи да их на уобичајен начин замењују. Међутим, националним законодавством се може, у изузетним околностима, допустити да се уместо опскрбе таквим протетским и ортопедским помагалима и њихове замене повређеном раднику исплати износ у висини вероватног трошка опскрбе таквим помагалима и њихове замене, с тиме да се тај износ одреди у тренутку утврђивања или ревизије износа накнаде.
2. Националним законодавством ће се осигурати оне мере надзора које су потребне како би се спречила злоупотреба у вези са заменом помагала или како би се осигурало да се додатна накнада искористи у ову сврху.
Чланак 11.
Националним законодавством мора се прописати, у складу с националним условима, најприкладнији начин на који ће се у свим околностима у случају инсолвентности послодавца или осигуравача осигурати исплата накнаде штете радницима који претрпе повреду због индустријске несреће или, у случају смрти, особама које су они уздржавали.
Чланак 12.
Службене ратификације ове Конвенције ће се, под условима утврђеним Статутом Међународне организације рада, саопштити генералном директору Међународне канцеларије рада ради регистрације.
Чланак 13.
1. Ова Конвенција ступа на снагу оног датума када код генералног директора буду регистроване ратификације две чланица Међународне организације рада.
2. Она обавезује само оне чланице чије су ратификације регистроване у Међународној канцеларији рада.
3. Након тога, ова Конвенција ступа на снагу у односу на сваку чланицу оног датума када је њена ратификација регистрована у Међународној канцеларији рада.
Чланак 14.
Чим ратификације две чланице Међународне организације рада буду регистроване у Међународној канцеларији рада, генерални директор Међународне канцеларије рада то ће нотификовати свим чланицама Међународне организације рада. Он ће им такође нотификовати регистрацију свих ратификација које му накнадно саопште чланице Организације.
Чланак 15.
Узимајући у обзир одредбе чланка 13., свака чланица која ратификује ову Конвенцију обавезује се примењивати одредбе чланака 1., 2., 3., 4., 5., 6., 7., 8., 9., 10. и 11. најкасније од 1. јануара 1927. и предузимати све потребне мере како би осигурала спровођење тих одредби.
Чланак 16.
Свака чланица Међународне организације рада која је ратификовала ову Конвенцију обавезује се да ће је примењивати на своје колоније, поседе и протекторате, у складу с одредбама чланка 35. Статута Међународне организације рада.
Чланак 17.
Чланица која је ратификовала ову Конвенцију може је отказати након истека рока од пет година од датума када је Конвенција ступила на снагу, изјавом коју доставља генералном директору Међународне канцеларије рада ради регистрације. Такав отказ производи правни учинак годину дана након датума када је регистрован у Међународној канцеларији рада.
Чланак 18.
Када је потребно, Управно веће Међународне канцеларије рада подноси Општој скупштини извештаје о примени ове Конвенције и разматра потребу уврштавања питања њене целовите или делимичне ревизије на дневни ред Скупштине.
Чланак 19.
Енглески и француски текст ове Конвенције једнако су веродостојни.