Pronalazak prvog posla je i dalje veliki izazov za mlade ljude u Srbiji, a nezanemarljiv broj njih radi „na crno“. Nesigurni poslovi navode i sve veći broj mladih da najviše vrednuju radna prava i kvalitet radnih mesta. Gde mladi ljudi rade, kako je raditi i studirati i koliko razumevanja poslodavci imaju za studente, upitali smo generalnu sekretarku Krovne organizacije mladih Srbije i PR menadžera Infostuda.
Mladi u Srbiji smatraju da je za dostojanstven život potrebno preko 130.000 dinara. Do toga, ipak, retko ko od njih dolazi, kao i ostali građani i građanke u Srbiji. Polovina svih zaposlenih u Srbiji nije dobacivalo do 100.000 dinara u junu 2026. godine. Omladinska zadruga i satnica od 300 dinara su za mnoge mlade ljude jedina mogućnost – a kada studiranje i rad više ne mogu da se uklope, pred mladima se nalazi izbor koji se u petini slučajeva završava tako što odustaju od školovanja.
Miloš Turinski, PR menadžer Infostuda za Mašinu navodi da je prvi posao najveći izazov za ovu generaciju.
„Zato se mladi najviše opredeljuju, a tu imamo i najveću ponudu, za poslove za koje nije neophodno neko prethodno iskustvo, naročito u oblastima poput trgovine, prodaje, ugostiteljstva, čak i administracije i mnogim operativnim poslovima. Tako da su tu poslodavci dosta blagonakloni i prema svim mladim ljudima koji traže neko svoje prvo zaposlenje, kako bi ušli na tržište rada“, kaže Turinski.
Miloš Turinski; Foto: Mašina.
Nezaposlenost opada, rad na crno raste
Na pitanje koliko sigurne poslove imaju mladi u Srbiji, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), Milica Borjanić, za Mašinu navodi da i dalje postoji trend da jedan ne tako mali procenat mladih radi bez ugovora, odnosno „na crno“.
Broj zaposlenih mladih koji ima ugovore o radu na (ne)određeno vreme opao je sa prošlogodišnjih 66% na 59%, dok je broj mladih koji radi „na crno” porastao sa 12% na 15%, navodi se u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u 2026. godini, koji KOMS izrađuje svake godine.
„Nezanemarljiv procenat mladih mora da radi bez ugovora kako bi zadovoljili neke osnovne životne potrebe, što znači da apsolutno nemaju zaštićena radna prava, niti osnovne uslove“, kaže Borjanić.
KOMS-ov izveštaj pokazuje da je ujedno jedan od najvećih problema mladih nezaposlenost, ali ne i najveći.
Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, broj mladih koji su nezaposleni u aprilu 2026. godine iznosi 62.437 (prošle godine u aprilu bilo je 64.500), što predstavlja ukupno 18,23% (prošle godine bilo 18,20%) od ukupnog broja nezaposlenih.
U odnosu na prošlu godinu, nezaposlenost mladih opala je za 2.067 mladih nezaposlenih osoba, odnosno za 3,2%. Od 2014. godine, nezaposlenost mladih opala je za više od 133.000 mladih.
„Iz već deset godina posmatranja i praćenja stavova i položaja mladih, vidimo da jeste došlo do smanjenja broja nezaposlenosti, dakle brojke se jesu promenile u tom pravcu, ali onda kada pitamo mlade da li je nezaposlenost najveći problem, oni kažu da svakako jeste jedan od velikih problema, ali možda ne najveći, zato što se fokus pomerio na kvalitet tih radnih mesta“, navodi generalna sekretarka KOMS-a.
Radna prava najvažnija za mlade
KOMS-ov izveštaj pokazuje da su za mlade sada najvažnija radna prava kod zaposlenja. Borjanić za Mašinu potvrđuje da je to povezano sa nesigurnošću radnih mesta.
Ove godine je u upitnik dodata opcija „poštovanje radnih prava”, koja je najviše kotirana, sa prosečnom ocenom 4,77. Iza nje dolazi zarada (4,6), a kao treći najčešći odgovor jeste mogućnost za napredovanje.
„Fokus se, dakle, pomerio na to za kolike plate oni rade, pod kojim uslovima i da li imaju osnovna radna prava, godišnje odmore i sve što bi zakonom trebalo da bude zagarantovano, a što im, između ostalog, garantuju ugovori o radu koje bi svi trebalo da imaju“, ukazuje Borjanić.
Milica Borjanić; Foto: Medija Centar Beograd
Mladi smatraju da je za život potrebno preko 130.000 dinara
Još jedan od važnih faktora pri traženju posla za mlade je plata. Generalna sekretarka KOMS-a ističe da postoji veliki disbalans između onoga što mladi smatraju neophodnim za pristojan život i onoga što zapravo zarađuju.
Izveštaj KOMS-a pokazuje da najveći procenat (68,1%) mladih smatra da je plata preko 130.000 dinara dovoljna za pristojan život. S druge strane, 31,9% mladih smatra da je za pristojan život neophodna plata od 90.000 do 130.000.
Tek 1,3% mladih smatra da je plata do 90.000 dinara dovoljna za pristojan život. KOMS ističe da je tek 13,8% mladih navelo da zarađuje preko 130.000 dinara.
Plata za život za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara, prema najnovijem obračunu Centra za politike emancipacije. To je plata koja je dovoljna da pokrije osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika ili radnice i njihovih porodica, onako kako minimalnu zaradu definišu i naš Zakon o radu i standardi Međunarodne organizacije rada, pisali smo na Mašini.
PR menadžer Infostuda kaže da, kada su u pitanju plate koje se nude mladima, sve zavisi od posla do posla, a da je ugostiteljstvo najpopularnije sa razlogom.
„Ako gledamo omladinske zadruge, tamo možete da pronađete satnicu od oko 300-400 dinara pa i više u zavisnosti naravno od poslodavca, međutim, ono što mladima svakako jeste primamljivije jesu poslovi u ugostiteljstvu. Tamo su dnevnice 1500-2000 dinara, a na nekim mestima u Beogradu znaju da odu čak i do 3000 dinara, plus bakšiš koji je tu, tako da mladi zaista u ugostiteljstvu mogu da ostvare i neku, da kažemo, mnogo veću zaradu nego što to mogu da očekuju putem poslova preko omladinske zadruge“, kaže Turinski.
Prema rečima našeg sagovornika, ukoliko su mladi spremni i voljni da obavljaju poslove tokom letnjih meseci, poput poljoprivrednih poslova, mladi tu mogu dobitni dnevnice i u iznosu od 50 evra.
Rad tokom školovanja – bezizlazna situacija?
Nešto više od jedne trećine njih koji su u procesu obrazovanja trenutno i radi i školuje se, pokazuje izveštaj KOMS-a. Kako sve ove potrebe i poteškoće pri traženju posla izgledaju kada u jednačinu ubacimo i studije, upitali smo Borjanić.
„Promena u odnosu na prošlu godinu jeste što kada smo pitali mlade koji su odustali od školovanja u prethodnih godinu dana zašto su to uradili, za nekih 20% više je reklo da nisu više mogli da finansiraju svoje dalje obrazovanje. Dakle, nisu mogli da usklade studiranje i rad i upravo zbog toga su morali da odustanu od školovanja. Tako da, mnogo mladih danas zapravo paralelno studira i radi i to ih negde dovodi u jednu, da kažemo, bezizlaznu situaciju, da kada više ne mogu da nekako ukombinuju ta dva, oni su primorani da odustanu od školovanja“, objašnjava Borjanić.
Upitali smo Miloša Turinskog koliko su poslodavci fleksibilni za rad sa studentima. Prema njegovim rečima, postoji pregršt opcija za studente.
„Mnogi poslodavci već prethodnih šest godina, otkako smo imali Kovid i otkako smo u mnogim industrijama prešli na onlajn rad, blagonakloni su prema mladima u tom pogledu da mnogi zaista nude u zavisnosti od toga da li zaista postoji ta mogućnost da radite remote, dakle od kuće. Sa druge strane nude i opcije da radite pola radnog vremena u zavisnosti od toga koliko vam obaveze dozvoljavaju. Kol centri čak nude da radite pola radnog vremena, po četiri sata dnevno, kako biste mogli da završite i svoje privatne obaveze i one koje su vezane za obrazovanje“, objašnjava Turinski.
A.G.A.
Preuzeto sa: