Општа конференција Међународне организације рада коју је у Женеви сазвало Управно веће Међународне канцеларије рада, саставши се 15. јуна 1920., одлучивши усвојити одређене предлоге «контроле погодби запошљавања морнара; намештења, услова примене на морнаре конвенција и препорука прихваћених у Вашингтону прошлог мјесеца новембра по питању незапослености и осигурања против незапослености», а што је друга тачка дневног реда на засједању Конференције одржане у Женеви, и одлучивши тим предлозима дати облик међународне конвенције, усваја следећу конвенцију, под називом Конвенција о намјештењу морнара из 1920., коју ратификују чланови Међународне организације рада, складно одредбама конститута Међународне организације рада.
Чланак 1.
У сврху ове Конвенције, израз морнари обухвата све особе, изузимајући официре, запослене као чланове посаде на бродовима, које обављају поморску пловидбу.
Чланак 2.
1. Намештење морнара не може бити предметом трговине коју због материјалне зараде врши било каква особа, друштво или установа. Никаква операција намештења не може изазвати од стране морнара било ког брода награду, посредну или непосредну, било којој особи, друштву или установи.
2. У свакој земљи закон ће прописати казнене санкције за сваку повреду одредби овог чланка.
Чланак 3.
1. Одступајући од одредби чланка 2., свакој особи, друштву или установи која је због материјалне зараде обављала посао намештења може се дати привремена дозвола рад, по овлашћењу владе, уз услов да његове операције буду подчињене контроли владе, која би штитила права свих заинтересованих страна.
2. Свака чланица, ратификујући ову Конвенцију, обавезује се да ће предузимати све потребне мере ради, што је могућег бржег, укидања посредовања у намештењу морнара које се врши због материјалне зараде.
Чланак 4.
1. Свака чланица, ратификујући ову Конвенцију, дужна је организовати и одржавати делотворан и прикладан систем јавних бесплатних установа за намештење морнара. Овај систем биће организован и одржаван:
• било од представничких удружења бродовласника и морнара која би радила заједнички под контролом једне централне власти;
• било, када не постоји овакво удружење, од саме државе.
2. Послове ових установа за намештење водиће особе које имају практично поморско искуство.
3. Када истовремено постоје установе разних типова за намештење, биће предузете мере како би се координирао њихов рад на националној основи.
Чланак 5.
Основаће се комитети састављени од једнаког броја представника бродовласника и морнара, који ће се конзултирати за све што се односи на рад ових установа. Власти сваке земље могу прецизирати све остале дужности ових комитета, посебно избор њиховог председника ван њихових чланова, њихове подчињености државној контроли и права примања помоћи од особа које су заинтересован за благостање морнара,
Чланак 6.
У току операције за намештење, морнар мора сачувати право избора брода, а бродовласник право избора своје посаде.
Чланак 7.
Уговор о унајмљивању морнара треба садржавати све потребне гаранције за заштиту свих заинтересованих страна; морнарима ће бити пружена помоћ приликом проучавања уговора пре и после потписивања.
Чланак 8.
Свака чланица, ратификујући ову Конвенцију, предузимаће мере како би олакшице за намештење морнара, предвиђене овом Конвенцијом, биле, ако је потребно и путем јавних установа, на располагању морнарима свих земаља које су ратификовале ову Конвенцију, под резервом да су услови рада приближно исти.
Чланак 9.
Свака земља ће сама одлучити хоће ли сличне одредбе ове Конвенције усвојити и за официре заповедника и официре механичара.
Чланак 10.
1. Свака чланица која ратификује ову Конвенцију дужна је саопштити Међународној канцеларији рада све расположиве информације, статистике и друго, које се односе на незапосленост морнара и функционисања својих установа за намештење морнара.
2. Међународна канцеларија рада ће осигурати, у споразуму с владама и заинтересованим организацијама у свакој земљи, координацију разних националних организација за намештење морнара.
Чланак 11.
1. Свака чланица Међународне организације рада која је ратификовала ову Конвенцију обвезује се примијенити је на оне колоније, поседе или протекторате који не управљају сами собом потпуно независно:
а) осим где одредбе ове Конвенције због локалних прилика нису примењиве; или
б) под условом да се изврше одређена прилагођавања како би се њене одредбе ускладиле с локалним условима.
2. Свака чланица је дужна нотификовати Међународној канцеларији рада своју одлуку за сваку од њених колонија, поседа или протектората који не управљају сами собом потпуно независно.
Чланак 12.
Формалне ратификације ове Конвенције, по условима раније одређеним Конститутом Међународне организације рада, саопштавају се генералном директору Међународне канцеларије рада.
Чланак 13.
Чим ратификација две чланице Међународне организације рада буде регистрована у Секретаријату, генерални директор Међународне канцеларије рада обавестиће о томе све чланице Међународне организације рада.
Чланак 14.
Ова Конвенција ступа на снагу од дана када је ову нотификацију извршио главни секретар Међународне канцеларије рада; она обавезује само оне чланице које региструју своју ратификацију код Међународне канцеларије рада. По томе, ова ће Конвенција ступити на снагу за сваког другог члана оног дана када ратификација овог члана буде регистрована код Међународне канцеларије рада.
Чланак 15.
Под резервом одредби чланка 14., свака чланица која ратификује ову Конвенцију обавезује се применити њене одредбе најкасније до 1. јуна 1922. године, и предузети такве мере које су потребне да би оне ступиле на снагу.
Чланак 16.
Свака чланица која ратификује ову Конвенцију може је отказати након истека раздобља од пет година од датума када је Конвенција ступила на снагу, актом који доставља генералном директору Међународне канцеларије рада ради регистрације. Такав отказ почиње деловати годину дана након датума кад је регистрован.
Чланак 17.
Када је потребно, Управно веће Међународне канцеларије рада поднеће Општој скупштини извештаје о примени ове Конвенције и размотриће потребу уврштавања питања њене потпуне или делимичне ревизије на дневни ред Скупштине.
Чланак 18.
Енглески и француски текст ове Конвенције једнако су веродостојни,