Конвенција МОР-а бр. 88 – О служби за посредовање рада

објављено од

Генерална конференција Међународне организације рада,

Сазвана у Сан Франциску од стране Административног савета Међународног бироа рада, и пошто се тамо састала 17. јуна 1948. године у своје тридесет прво заседање,

Пошто је одлучила да усвоји разне предлоге о Организацији службе за посредовање рада, питање које је садржано у четвртој тачки дневног реда заседања,

Пошто је одлучила да ти предлози добију облик међународне конвенције,

прихвате 09.07.1948. године следећу конвенцију која ће бити названа Конвенција о служби за посредовање рада од 1948 године.

Члан 1

  1. Сваки члан Међународне организације рада за кога је ова Конвенција на снази треба да одржава или да се брине о одржавању јавне и бесплатне службе посредовања рада.
  2. Основни задатак службе за посредовање рада треба да буде да се оствари, у сарадњи, ако је то потребно, са другим заинтересованим јавним и приватним установама, најбоља могућа организација за посредовање рада, као саставни део националног програма који иде за тим да обезбеди и одржава пуно запослење и да развије и користи средства производње.

Члан 2

Служба за посредовања рада треба да се састоји од националног система бироа за посредовања рада под контролом националне власти.

Члан 3

  1. Систем треба да обухвати мрежу локалних бироа и, ако је потребно, регионалних бироа, у довољном броју, како би они могли послужити свакој од географских области земље, погодно смештених за послодавце и раднике.
  2. Организација мреже:

а) треба да буде предмет општег испитивања:

I) ако настану важне промене у расподели економске делатности и активног становништва,

II) ако надлежна власт сматра да је пожељно опште испитивање да би се оценило стечено искуство у току једног пробног периода,

б) треба да буде ревидирана ако такво испитивање покаже потребу за ревизијом.

Члан 4

  1. Одговарајући аранжмани треба да буду донети путем саветодавних комисија у циљу да се обезбеди сарадња претставника послодаваца и радника у организацији и функционисању службе за посредовања рада, као и у развоју политике службе за посредовања рада.
  2. Ови аранжмани треба да предвиде оснивање једне или више националних саветодавних комисија, а ако је потребно, и обласних и локалних комисија.
  3. Претставници послодаваца и радника у овим комисијама треба да буду одређени у једнаком броју после саветовања са репрезентативним организацијама послодаваца и радника тамо где такве организације постоје.

Члан 5

Када се ради о упућивању радника на расположива запослења, општа политика службе за посредовања рада треба да буде одређена након консултовања са претставницима послодаваца и радника преко саветодавних комисија предвиђених у члану 4.

Члан 6

Служба за посредовања рада треба да буде организована тако да обезбеди ефикасност регрутовања и запошљавања радника; у ту сврху она треба:

а) да помогне радницима у проналажењу одговарајућег запослења и послодавцима у регрутовању радника који одговарају потребама предузећа, она треба, сагласно националним прописима нарочито:

I) да уписује лица која траже запослење, означивши њихове стручне квалификације, искуство и наклоност, да им постави питања која се односе на њихово запослење, да контролише, ако је потребно, њихове физичке и стручне способности и да им помогне да постигну, уколико има могућности за професионалну оријентацију стручно оспособљавање и стручну преквалификацију;

II) да добије од послодавца тачна обавештења о слободним радним местима о којима су ови обавестили службу и о условима које треба да испуњавају радници које они траже за ова запослења;

III) да на слободна радна места упућује кандидате који поседују потребне стручне и физичке способности;

IV) да организују компензије понуде и потражње запослења једнога бироа другом, кад биро, који је првобитно консултован, није у могућности да на одговарајући начин запослли кандидате или да попуни на одговарајући начин упражњена места, или када то друге околности оправдавају;

б) да предузме одговарајуће мере да се:

I) олакша стручна мобилност у циљу усклађивања понуде радне снаге са могућностима запослења у разним професијама;

II) олакша географска мобилност да би се помогло премештање радника у области које пружају могућност одговарајућих запослења;

III) олакша привремено премештање радника из једне области у другу, да би се ублажила локална и моментална неуравнотеженост између понуде и потражње радне снаге;

IV) олакша премештање радника из једне земље у другу уз одобрење заинтересованих влада;

ц) да прикупља и анализира, ако је потребно, у сарадњи са другим властима као и са послодавцима и синдикатима, сва обавештења која стоје на расположењу о ситуацији у погледу посредовања рада и њеном вероватном развоју у исто време у целој земљи и у разним индустријама, професијама или крајевима и да редовно и одмах ставља ове информације на расположење јавним властима, заинтересованим организацијама послодаваца и радника, као и јавности;

д) да сарађује у администрацији осигурања за случај незапослености, код помоћи у случају незапослености и код примене других мера намењених помагању незапослених;

е) да помогне, уколико је потребно, друге јавне или приватне установе у састављању друштвених и економских планова, који могу повољно утицати на стање у погледу запослености.

Члан 7

Треба да буду предузете мере да се:

а) у оквиру различитих бироа за посредовања рада олакша специјализација по професијама и по индустријама, као што је пољопривреда или све остале гране делатности где ова специјализација може да буде корисна;

б) одговори на задовољавајући начин потребама нарочитих категорија лица која траже запослење, као што су инвалиди.

Члан 8

Нарочито мере које се односе на малолетнике треба да буду предузете и развијене у оквиру службе за посредовања рада и професионалне оријентације.

Члан 9

  1. Особље службе за посредовања рада треба да буде састављено од јавних службеника чији их статут и услови службе чине независним од сваке промене владе и од сваког спољног непожељног утицаја и који им, ако то служба захтева, обезбеђују сталност у њиховом запослењу.
  2. Придржавајући се услова којима би национално законодавство подвргавало регрутовање чланова јавних служби, агенти службе за посредовања рада треба да буду регрутовани једино на бази способности кандидата за испуњавање задатака које треба да извршава.
  3. Средства за проверавање ових способности треба да одреди надлежна власт.
  4. Агенти службе за посредовање рада треба да буду оспособљени за вршење својих дужности.

Члан 10

Служба за посредовање рада, а ако је потребно и друге јавне власти у сарадњи са организацијама послодаваца и радника и другим заинтересованим установама треба да предузму све могуће мере да би се послодавци и радници потстакли на пуно коришћење службе за посредовање рада на добровољној бази.

Члан 11

Надлежне власти треба да предузму све потребне мере да би се обезбедила ефикасна сарадња између јавне службе за посредовања рада и приватних бироа за запослење у нелукративне сврхе.

Члан 12

  1. Кад територија неког Члана има простране области где, услед ретке насељености или стања њихове развијености, надлежна власт сматра да је немогуће применити одредбе ове Конвенције, она може ослободити поменуте области примене Конвенције, било уопштено било са изузецима које она сматра подесним за извесне установе или радове.
  2. Сваки Члан треба да одреди, у свом првом годишњем извештају који треба да поднесе о примени ове Конвенције у смислу члана 22 Устава Међународне организације рада, сваку област за коју намерава да се позове на одредбе овог члана, и да наведе разлоге због којих има намеру да се позове на ове одредбе. Касније ниједан Члан неће моћи да се позове на одредбе овог члана, сем у погледу области које буде тако означио.
  3. Сваки Члан који се позива на одредбе овог члана може да наведе, у својим познијим годишњим извештајима, области за које се одриче права да се позове на поменуте одредбе.

Члан 13

  1. У погледу територија поменутих у члану 35 Устава Међународне организације рада, како је измењен и допуњен Инструментом о изменама и допунама у Уставу Међународне организације рада од 1946. године, изузимајући територије предвиђене параграфима 4 и 5 поменутог члана тако измењеног и допуњеног, сваки Члан организације који ратификује ову Конвенцију треба да достави Генералном директору Међународног бироа рада, у најкраћем могућем року по ратификацији изјаву у којој ће навести:

а) територије за које се обавезује да се одредбе Конвенције примењују без измене;

б) територије за које се обавезује да се одредбе Конвенције примењују са изменама и у чему се састоје те измене;

ц) територије на које се Конвенција не може применити и у том случају, разлоге због којих се не може применити;

д) територије за које задржава своју одлуку.

  1. Обавезе поменуте у ставовима а) и б) параграфа 1 овог члана ће се сматрати саставним делом ратификације и имаће исто дејство.
  2. Сваки Члан ће моћи да се одрекне новом изјавом у целости или делимично резерви садржаних у својој претходној изјави, сходно ставовима б), ц) и д) параграфа 1 овог члана.
  3. Сваки Члан ће моћи, за време периода када ова Конвенција може бити отказана сагласно одредбама члана 17, да достави Генералном директору нову изјаву која ће у сваком погледу моћи да измени услове сваке претходне изјаве и да изнесе ситуацију у одређеним територијама.

Члан 14

  1. Кад питања која су третирана у овој Конвенцији уђу у оквир властите компетенције власти једне неметрополске територије, Члан, одговоран за међународне односе ове територије, споразумно с владом поменуте територије, моћи ће да достави Генералном директору Међународног бироа рада изјаву о прихватању, у име те територије, обавеза из ове Конвенције.
  2. Изјава о прихватању обавеза из ове Конвенције може бити достављена Генералном директору Међународног бироа рада:

а) од стране два или више Чланова Организације за територију која се налази под њиховом заједничком влашћу;

б) од стране сваке међународне власти одговорне за управу једном територијом у складу са одредбама Повеље Уједињених нација или са сваком другом одредбом која је на снази, у односу на ту територију.

  1. У изјавама достављеним Генералном директору Међународног бироа рада, сходно одредбама претходних параграфа овог члана, треба навести да ли ће одредбе Конвенције бити примењиване на територији са или без измене кад се у изјави наводи да се одредбе Конвенције примењују под резервом измене, односно треба посебно означити у чему се састоје поменуте измене.
  2. Заинтересовани Члан или Чланови или међународна власт моћи ће да се одрекну у потпуности или делимично, накнадном изјавом, права да се позову на измену изнету у некој претходној изјави.
  3. Заинтересовани Члан или Чланови или међународна власт моћи ће, у току периода када Конвенција може бити отказана сходно одредбама члана 17, да доставе Генералном директору нову изјаву која у сваком другом погледу мења услове свих претходних изјава и износи ситуацију у погледу примене ове Конвенције.

Члан 15

Формалне ратификације ове Конвенције биће достављене Генералном директору Међународног бироа рада који ће их завести.

Члан 16

  1. Ова Конвенција ће обавезивати само Чланове Међународне организације рада чију ратификацију буде завео Генерални директор.
  2. Она ће ступити на снагу дванаест месеци по завођењу ратификације два Члана од стране Генералног директора.
  3. Накнадно ће ова Конвенција ступити на снагу за сваког Члана дванаест месеци после датума када његова ратификација буде заведена.

Члан 17

  1. Сваки Члан који је ратификовао ову Конвенцију може да је откаже по истеку периода од десет година после датума почетног ступања на снагу Конвенције, актом који ће бити достављен Генералном директору Међународног бироа рада и који ће он завести. Отказ ће произвести дејство тек годину дана пошто буде заведен.
  2. Сваки Члан који је ратификовао ову Конвенцију, а који се у року од годину дана по истеку периода од десет година поменутих у претходном параграфу не користи правом отказа предвиђеног у овом члану, биће везан за нови период од десет година, а доцније ће моћи да откаже ову Конвенцију по истеку сваког периода од десет година под условима предвиђеним у овом члану.

Члан 18

  1. Генерални директор Међународног бироа рада обавештаваће све Чланове Међународне организације рада о завођењу свих ратификација, изјава и отказивања које му буду доставили Чланови Организације.
  2. При обавештењу Чланова Организације о завођењу друге ратификације која му буде достављена, Генерални директор ће обратити пажњу на датум када ова Конвенција ступа на снагу.

Члан 19

Генерални директор Међународног бироа рада ће достављати Генералном секретару Уједињених нација ради завођења, у складу с чланом 102 Повеље Уједињених нација, потпуна обавештења о свим ратификацијама, изјавама и актима отказивања која заведе у складу с претходним члановима.

Члан 20

По истеку периода од десет година рачунајући од дана ступања на снагу ове конвенције, Административни савет Међународног бироа рада ће подносити Генералној конференцији извештај о примени ове Конвенције и одучиће да ли треба ставити на дневни ред Конференције питање њене потпуне или делимичне ревизије.

Члан 21

  1. За случај да Конференција усвоји нову Конвенцију која ревидира потпуно или делимично ову Конвенцију, осим ако нова Конвенција не одреди друкчије:

а) ратификација од стране једног Члана нове Конвенције која ревидира ову, пуноправно повлачи, независно од горњег члана 17, непосредан отказ ове Конвенције, под резервом да је нова Конвенција која ревидира ову ступила на снагу;

б) од датума ступања на снагу нове Конвенције која ревидира ову, ова Конвенција ће престати да буде отворена за ратификацију Чланова.

  1. Ова Конвенција ће у сваком случају остати на снази, по облику и садржини, за Чланове који би је ратификовали, а који не би ратификовали Конвенцију која ју је ревидирала.

Члан 22

Француска и енглеска верзија текста ове конвенције су подједнако пуноважне.