Конвенција МОР-а бр. 81 – О инспекцији рада

објављено од

Општа конференција Међународне организације рада,

Сазвана у Женеви од стране Административног савета Међународног бироа рада, где се и састала, 19. јуна 1947. године, на свом тридесетом заседању,

Пошто је одлучила да усвоји разне предлоге који се односе на инспекцију рада у индустрији и трговини, питање које представља четврту тачку дневног реда заседања,

Пошто је одлучила да ти предлози добију форму међународне конвенције,

Усваја, данас 11.07.1947. године, доњу конвенцију, која ће бити названа Конвенција о инспекцији рада 1947.

ДЕО I

Инспекција рада у индустрији

Члан 1.

Сваки члан Међународне организације рада за кога је ова Конвенција на снази треба да има један систем инспекције рада у индустријским предузећима.

Члан 2.

  1. Систем инспекције рада у индустријским предузећима примењиваће се на сва предузећа за која су инспектори рада дужни да осигурају примену законских одредаба који се односе на услове рада и на заштиту радника у вршењу њиховог занимања.
  2. Национално законодавство моћи ће изузети рударска и транспортна предузећа или делове таквих предузећа од примене ове конвенције.

Члан 3.

  1. Систем инспекције рада имаће за задатак:

а) да осигура примену законских одредаба који се односе на услове рада и на заштиту радника у вршењу њиховог занимања, као што су одредбе о радном времену, о платама, о сигурности, о хигијени и добрим условима живота, о запослењу деце и омладинаца и о другим сродним материјама, у мери у којој су инспектори рада дужни да осигурају примену тих одредаба,

б) да пружају обавештења и техничке савете послодавцима и радницима о најефикаснијем начину за поштовање законских одредаба,

ц) да сигнализирају надлежној власти слабости и злоупотребе које нису посебно покривене постојећим законским прописима.

  1. Ако су друге функције поверене инспекторима рада, оне не треба да представљају сметњу за вршење њихових главних функција нити да наносе штету на било који начин угледу и непристрасности потребним инспекторима и њиховим односима са послодавцима и радницима.

Члан 4.

  1. Уколико је то у складу са административном праксом Члана, инспекција рада биће стављена под надзор и контролу једне централне власти.
  2. Ако се ради о федеративној држави, израз “централна власт” може да означава било Федералну власт, било неку централну власт федералних јединица.

Члан 5.

Надлежна власт треба да предузме одговарајуће мере у циљу да омогући:

а) ефективну сарадњу између служби инспекције с једне стране, и других владиних служби и установа јавних и приватних сличних активности, с друге стране,

б) сарадњу између функционера инспекције рада и послодаваца и радника или њихових организација.

Члан 6.

Особље инспекције рада биће састављено од службеника чији статут и услови службе осигуравају стабилност запослења и чине их независним од сваке промене владе и сваког спољног непожељног утицаја.

Члан 7.

  1. Под резервом услова које би национално законодавство одредило за регрутовање чланова јавних служби, инспектори рада биће регрутовани само на основу способности кандидата за испуњавање задатака које треба да преузме.
  2. Начин за проверавање ових способности биће одређен од стране надлежне власти.
  3. Инспектори рада треба да приме одговарајуће образовање, за вршење својих функција.

Члан 8.

Жене једнако као и мушкарци моћи ће бити одређиване за чланове особља инспекције, ако постоји потреба, специјални задаци моћи ће бити поверени инспекторима односно инспекторицама.

Члан 9.

Сваки члан предузеће потребне мере да се осигура сарадња стручњака и техничара ваљано квалификованих, рачунајући ту медицинаре, механичаре, електричаре и хемичаре, у функционисању инспекције према методама које се сматрају најприкладнијим националним условима, у циљу да се осигура примена законских одредаба које се односе на хигијену и сигурност радника у вршењу њиховог занимања и да се добију обавештења о последицама примењених поступака, употребљених материјала и метода рада, о хигијени и сигурности рада.

Члан 10.

Број инспектора рада биће довољан да се осигура ефикасно вршење службе инспекције и биће одређен водећи рачуна:

а) о важности задатака које инспектори имају да извршавају, и то:

(1) о броју, природи, важности и ситуацији предузећа која потпадају под контролу инспекције,

(2) о броју и различитости категорија радника који су запослени у тим предузећима,

(3) о броју и комплексности законских одредаба чија примена треба да буде осигурана;

б) о материјалним средствима за извршење стављеним на расположење инспекторима,

ц) о практичним условима под којима прегледи инспектора треба да се врше да би били ефикасни.

Члан 11.

  1. Надлежна власт предузеће потребне мере у циљу да се инспекторима рада осигурају:

а) локали уређени на одговарајући начин за потребе службе и приступачни свима заинтересованима,

б) превозне олакшице потребне за вршење њихових функција када не постоје одговарајуће олакшице јавног саобраћаја.

  1. Надлежна власт предузеће потребне мере у циљу накнаде инспекторима рада свих трошкова путовања и свих споредних трошкова потребних за вршење њихових функција.

Члан 12.

  1. Инспектори рада снабдевени овлашћењима за вршење својих функција биће овлашћени:

а) да улазе слободно без претходне опомене у свако доба дана и ноћи у свако предузеће које подлеже контроли инспекције,

б) да улазе дању у све локале за које могу имати оправданог разлога да претпостављају да подлеже контроли инспекције,

ц) да приступају сваком испитивању, контроли или анкети коју сматрају потребном да би се уверили да се законске одредбе стварно поштују, посебице:

(1) да испитују, било сами, било у присуству сведока, послодавца и особља предузећа о свима питањима која се односе на примену законских одредаба,

(2) да траже да им се покажу све књиге, регистри и документа чије је држање прописано радним законодавством, у циљу да провере да ли су у складу са законским одредбама и да их препишу или из њих направе изводе,

(3) да захтевају афиширање обавештења чије је оглашавање предвиђено законским одредбама,

(4) да узму и да понесу у циљу анализе, узорке материјала и супстанца коришћених или оних којима се рукује, с тим да се послодавац или његов претставник обавесте о томе да су материје или супстанце узете и понесене у ту сврху.

  1. Приликом прегледа инспекције, инспектор ће морати обавестити о свом присуству послодавца или његовог претставника, осим ако сматра да такво најављивање може да иде на уштрб ефикасности контроле.

Члан 13.

  1. Инспектори рада биће овлашћени да захтевају мере намењене за отклањање утврђених недостатака на инсталацијама или у методама рада које могу оправдано сматрати као претњу здрављу и сигурности радника.
  2. У циљу да се изазову овакве мере, инспектори ће имати право, уз резерву судског или административног поступка који би могло да предвиди национално законодавство, да нареде или да траже да се нареди:

а) да у одређеном року буду на инсталацијама извршене измене које су потребне да се осигура стриктна примена законских одредаба које се односе на здравље и сигурност радника,

б) да мере одмах извршне буду предузете у случајевима непосредне опасности за здравље и сигурност радника.

  1. Ако поступак одређен у параграфу 2 није у складу са административном и судском праксом Члана, инспектори ће имати право да покрену надлежну власт да ова интервенише или нареди да се предузму мере одмах извршне.

Члан 14.

Инспекција рада треба да буде обавештена о несрећним случајевима при раду и о случајевима професионалног обољења у случајевима и на начин који ће бити прописани националним законодавством.

Члан 15.

Под резервом изузетака које би национално законодавство могло предвидети, инспектори рада:

а) неће имати право да имају било какав директан или индиректан интерес у предузећима која стоје под њиховом контролом,

б) биће дужни, под претњом законских последица и одговарајућих дисциплинских мера, да никада не открију, чак и по престанку своје службе, фабричке или трговачке тајне или радне поступке за које су они могли сазнати у вршењу својих функција,

ц) морају третирати као апсолутно поверљив извор сваке жалбе којом им се указује недостатак у инсталацијама или прекршај законских прописа и мораће се уздржавати да открију послодавцу или његовом претставнику да је до прегледа дошло поводом неке жалбе.

Члан 16.

Предузећа ће морати бити прегледана тако често и тако брижљиво како је потребно да се осигура стварна примена законских одредаба о којима се ради.

Члан 17.

  1. Лица која буду прекршила или занемарила поштовање законских одредаба о чијој се примени старају инспектори рада биће подлежна непосредном законском гоњењу без претходног обавештења. Међутим, национално законодавство ће моћи предвидети изузетке за случајеве када претходно обавештење треба да буде дато у циљу да се поправи ситуација или да превентивне мере буду предузете.
  2. Инспекторима рада се оставља да слободно одлуче да ли ће дати опомене или савете уместо да започну или предложе гоњење.

Члан 18.

Одговарајуће санкције за прекршај законских прописа чија примена спада под контролу инспектора рада и за опструкцију према инспекторима рада у вршењу њихових дужности биће предвиђене националним законодавством и стварно примењене.

Члан 19.

  1. Инспектори рада или локалне инспекције, према случају, биће дужне да поднесу централном органу инспекције периодичне извештаје општег карактера о резултатима својих активности.
  2. Ови извештаји биће израђени на начин прописан од стране централног органа и обухватиће питања која ће с времена на време одредити централни орган, они ће бити подношени најмање тако често како то буде централни одбор прописао, а у сваком случају најмање једанпут годишње.

Члан 20.

  1. Централни орган инспекције објавиће годишњи извештај општег карактера о раду служби инспекције рада које стоје под његовом контролом.
  2. Ови извештаји биће објављени у примерном року који неће прелазити ни у ком случају 12 месеци, од свршетка године на коју се односе.
  3. Копије годишњих извештаја биће достављене Генералном директору Међународног бироа рада у примерном року после свог објављивања, а у сваком случају у року који не прелази три месеца.

Члан 21.

Годишњи извештај објављен од централног органа инспекције обухватиће следећа питања:

а) законе и прописе који спадају у надлежност инспекције рада;

б) особље инспекције рада;

ц) статистичке податке предузећа која стоје под контролом инспекције и број радника запослених у тим предузећима;

д) статистику прегледа инспекције;

е) статистику почињених прекршаја и изречених санкција;

ф) статистику несрећних случајева при раду;

г) статистику професионалних обољења; као и сва друга питања која се односе на ту материју уколико спадају под контролу овог централног органа.

ДЕО II

Инспекција рада у трговини

Члан 22.

Сваки Члан Међународне организације рада за кога је овај део ове Конвенције на снази треба да има један систем инспекције рада у трговачким предузећима.

Члан 23.

Систем инспекције рада у трговачким предузећима примењује се на предузећа за која су инспектори рада дужни да осигурају примену законских одредаба које се односе на услове рада и на заштиту радника у вршењу њиховог занимања.

Члан 24.

Систем инспекције рада у трговачким предузећима треба да удовољи члановима 3. до 21. ове Конвенције, уколико су ови примењени.

ДЕО III

Разне мере

Члан 25.

  1. Сваки Члан Међународне организације рада који ратификује ову Конвенцију може, једном изјавом уз ратификацију, искључити од прихватања са своје стране део II Конвенције.
  2. Сваки Члан који је дао такву изјаву може је поништити у свако доба једном каснијом изјавом.
  3. Сваки Члан у погледу којега је на снази једна изјава саобразно параграфу 1 овог члана даће сваке године у свом годишњем извештају о примени ове Конвенције, податке о стању свога законодавства и своје праксе у односу на одредбе дела II ове Конвенције, наводећи поближе у којој мери су остварене или се намеравају остварити односне одредбе.

Члан 26.

У случајевима када не изгледа извесно да неко предузеће, или неки део или служба предузећа подлежу овој Конвенцији, надлежна власт ће решити ово питање.

Члан 27.

У овој Конвенцији израз “законске одредбе” подразумева, осим законодавства и арбитражне пресуде, и колективне уговоре који имају снагу закона и чију су примену инспектори рада дужни да осигурају.

Члан 28.

Детаљне информације о националном законодавству којим се примењују одредбе ове Конвенције биће садржане у годишњим извештајима који треба да се подносе саобразно члану 22. Устава Међународне организације рада.

Члан 29.

  1. Када се територија Члана састоји из пространих области где, због ретке насељености или због стања њиховог развоја, надлежна власт сматра одредбе ове Конвенције неприменљивим, она може изузети те области од примене Конвенције било уопште, било са изузецима које сматра потребним у погледу извесних предузећа или извесних радова.
  2. Сваки члан треба да, у свом првом годишњем извештају који се има поднети о примени ове Конвенције на основу члана 22. Устава Међународне организације рада, да податке о свакој области за коју намерава да се користи одредбама овог члана и да да разлоге због којих намерава да тако учини. После тога, ни један члан неће се моћи послужити одредбама овога члана, осим у погледу оних области на које је већ указао.
  3. Сваки Члан који се послужи одредбама овога члана треба да укаже, у својим каснијим годишњим извештајима, на области у односу на које се одриче права примене ових одредаба.

Члан 30.

Што се тиче територија поменутих у члану 35. Устава Међународне организације рада измењеног Инструментом измене Устава Међународне организације рада, 1946, са изузетком територија обухваћених параграфима 4 и 5 тога тако измењеног члана, сваки члан Организације који ратификује ову Конвенцију треба да достави Генералном директору Међународног бироа рада, у најкраћем могућем року после ратификације, једну изјаву у којој ће навести:

а) територије за које се обавезује да примени одредбе Конвенције без измене;

б) територије за које се обавезује да примени одредбе Конвенције са изменама и у чему се састоје те измене;

ц) територије за које је Конвенција неприменљива и, у тим случајевима, разлоге због којих је неприменљива;

д) територије за које резервише своју одлуку.

  1. Обавезе поменуте у алинејама а) и б) параграфа л овог члана сматраће се саставним делом ратификације и имаће исто дејство.
  2. Сваки члан моћи ће се одрећи новом изјавом свих или само неких делова резерви садржаних у својој ранијој изјави на основу алинеја б), ц) и д) параграфа 1 овог члана.
  3. Сваки Члан моћи ће, за време периода у току којих ова Конвенција може бити отказана саобразно одредбама члана 34 , достави Генералном директору једну нову изјаву која би мењала у сваком другом погледу ранију изјаву и која би давала обавештења о ситуацији на одређеним територијама.

Члан 31.

  1. Када питања која третира ова Конвенција спадају у надлежност власти неке територије ван метрополе, Члан који је одговоран за међународне односе ове територије, у споразуму владе те територије, моћи ће доставити Генералном директору Међународног бироа рада изјаву о прихватању обавезе из ове Конвенције, у име те територије.
  2. Изјава о прихватању обавезе из ове Конвенције може бити достављена Генералном директору Међународног бироа рада:

а) од стране два или више чланова Организације за територију која стоји под њиховом заједничком влашћу;

б) од стране сваког међународног органа одговорног за управљање неком територијом на основу одредбе Повеље Уједињених нација или сваке друге одредбе која је на снази у погледу те територије.

  1. Изјаве достављене Генералном директору Међународног бироа рада саобразно одредбама претходних параграфа овог члана треба да дају податке о томе да ли ће одредбе Конвенције бити примењене на територији са или без измена; када се у изјави наводи да се одредбе Конвенције примењују под резервом измена, она мора специфицирати у чему се састоје те измене.
  2. Заинтересовани Члан или Чланови или међународни орган мораће се одрећи у потпуности или делимично једном каснијом изјавом права да се позивају на измену указану у ранијој изјави.
  3. Заинтересовани Члан или Чланови или међународни орган моћи ће, за време периода у току којих Конвенција може бити отказана саобразно одредбама члана 34, доставити Генералном директору једну нову изјаву која би мењала у сваком другом погледу сваку ранију изјаву и која би давала обавештења о ситуацији у погледу примене ове Конвенције.

ДЕО IV

Завршне одредбе

Члан 32.

Службене ратификације ове Конвенције биће достављене Генералном директору Међународног бироа рада и од њега регистроване.

Члан 33.

  1. Ова Конвенција обавезиваће само Чланове Међународне организације рада чија ратификација буде регистрована од стране Генералног директора.
  2. Она ће ступити на снагу дванаест месеци пошто ратификације два Члана буду регистроване од стране Генералног директора.
  3. После тога, ова ће Конвенција ступити на снагу за сваког Члана дванаест месеци после датума када његова ратификација буде регистрована.

Члан 34.

  1. Сваки члан који је ратификовао ову Конвенцију може је отказати, по истеку периода од десет година, после датума првобитног ступања на снагу Конвенције, актом саопштеним Генералном директору Међународног бироа рада и од њега регистрованим. Отказ ће почети да важи тек после годину дана од његовог регистровања.
  2. Сваки Члан који је ратификовао ову Конвенцију а који, у року од једне године дана по истеку периода од десет година поменутог у претходном параграфу, не употреби право отказа које је предвиђено у овом члану, биће обавезан за нови период од десет година и, према томе, моћи ће да откаже ову Конвенцију по истеку сваког периода од десет година под условом предвиђеним у овом члану.

Члан 35.

  1. Генерални директор Међународног бироа рада саопштиће свим Члановима Међународне организације рада регистровање свих ратификација, изјава и отказа који му буду достављени од стране Чланова Организације.
  2. Саопштавајући Члановима Организације регистровање друге ратификације која му буде достављена, Генерални директор ће скренути пажњу Члановима Организације на датум којега ова Конвенција ступа на снагу.

Члан 36.

Генерални директор Међународног бироа рада доставиће Генералном директору Уједињених нација ради регистрације, саобразно члану 102. Повеље Уједињених нација, потпуна обавештења у погледу свих ратификација, свих изјава и свих аката отказа које буде регистровао саобразно претходним члановима.

Члан 37.

По истеку сваког периода од десет година рачунајући од ступања на снагу ове Конвенције, Административни савет Међународног бироа рада биће дужан да поднесе Општој конференцији извештај о примени ове Конвенције и одлучиће да ли има места да се стави на дневни ред Конференције питање њене попуне или делимично ревизије.

Члан 38.

  1. У случају ако би Конференција усвојила нову Конвенцију чији је предмет потпуна или делимична ревизија ове Конвенције, осим ако нова конвенција не одређује друкчије:

а) ратификација једног Члана нове конвенције чији је предмет ревизија повлачила би сама собом, без обзира на горе наведени члан 34, непосредни отказ ове Конвенције, уз резерву да је нова конвенција чији је предмет ревизија ступила на снагу;

б) од датума ступања на снагу нове конвенције чији је предмет ревизија, ова би Конвенција престала да буде отворена за ратификацију Чланова.

  1. Ова би Конвенција остала у сваком случају на снази у својој форми и садржини за све Чланове који би је ратификовали, а који не би ратификовали Конвенцију чији је предмет ревизија.

Члан 39.

Француски и енглески текст ове Конвенције једнако су веродостојни.