Општа конференција Међународне организације рада,
Коју је сазвао, у Женеви, Административни савет Међународног бироа рада, где се и састала, 6. октобра 1936. године, у своје двадесет прво заседање,
Пошто је одлучила да усвоји разне предлоге о утврђивању, у свакој поморској земљи, минимума стручне способности који се захтева од заповедника, официра палубе и официра машиниста који врше дужности заповедника страже на трговачким бродовима, питање које чини четврту тачку дневног реда заседања,
Пошто је одлучила да ти предлози добију облик међународне конвенције,
усваја данас, двадесет четвртог октобра, хиљаду деветсто тридесет шесте године, ниже наведену конвенцију која ће бити названа Конвенција која се односи на диплому о способности официра, од 1936. године:
Члан 1.
1. Ова конвенција примењује се на све бродове регистроване на једној територији у погледу које је на снази наведена конвенција, који остварују поморску пловидбу, изузимајући:
а) ратне бродове;
б) државне бродове и бродове у служби јавне управе, који нису намењени трговини;
ц) дрвене бродове примитивне конструкције, као што су доуси и џунке.
2. Национално законодавство може одобрити одступања, потпуна или делимична, у погледу бродова бруто тонаже испод 200 тона.
Члан 2.
За примену ове конвенције под следећим изразима треба подразумевати:
а) “заповедник или послодавац” – свако лице које управља бродом;
б) “официр палубе старешина страже” – свако лице изузев пилота, које је стварно задужено за навигацију или за маневрисање брода;
ц) “главни машиниста” – свако лице које стално руководи машинском службом на броду;
д) “машински официр старешина страже” – свако лице које је стварно задужено за управљање бродским машинама.
Члан 3.
1. Нико не може обављати нити бити ангажован да обавља на броду, на који се односи ова конвенција, функције заповедника или послодавца, официра палубе у својству старешине страже, старешине машиниста и машинског официра старешине страже, ако није носилац сведочанства о способности за обављање ових функција, издатог или потврђеног од стране јавне власти на територији на којој је брод регистрован.
2. Само у случају више силе може се одступити од одредаба ове конвенције.
Члан 4.
1. Нико не може добити сведочанство о способности:
а) ако није достигао минимум старости који се тражи за издавање овог сведочанства;
б) ако његово професионално искуство није достигло минимум трајања који се тражи за издавање овог сведочанства;
ц) ако није са успехом положио испите организоване и контролисане од стране надлежних власти у циљу констатовања његове способности за обављање одговарајућих функција према сведочанству за које је кандидат.
2. Национално законодавство треба да:
а) одреди минимум старости и постигнутог професионалног искуства кандидата сваке категорије сведочанства о способности;
б) предвиди организовање и контролу од стране надлежних власти једног или више испита у циљу утврђивања да ли кандидати за сведочанства о способности располажу способношћу која се тражи за обављање функција које одговарају сведочанству за које је кандидат.
3. Свака држава чланица Организације може, за време периода од три године од датума своје ратификације, издати сведочанство о способности лицима која нису полагала испит у смислу параграфа 2 б) овог члана, под условом:
а) да ова лица располажу довољним професионалним искуством на одговарајућим функцијама о којима је реч у сведочанству;
б) да никаква озбиљан техничка грешка није изнета против ових лица.
Члан 5.
1. Свака држава чланица која ратификује ову конвенцију треба да обезбеди помоћу система ефикасне инспекције њену стварну примену.
2. Национално законодавство треба да предвиди случајеве у којима власти једне државе чланице могу зауставити сваки брод иматрикулисан на њиховој територији због прекршаја одредаба ове конвенције.
3. Када власти једне државе чланице која је ратификовала ову конвенцију констатују прекршај ових одредаба на неком броду иматрикулисаном на територији неке друге државе чланице која је такође ратификовала ову конвенцију, ове власти треба да о томе поднесу извештај конзулу државе чланице на чијој територији је брод иматрикулисан.
Члан 6.
1. Национално законодавство треба да одреди примену казнених или дисциплинских санкција у случајевима када се не поштују одредбе ове конвенције.
2. Ове казнене или дисциплинске санкције треба да буду предвиђене нарочито против:
а) бродовласника или његовог агента, заповедника или послодавца који запосли лице без сведочанства које је предвиђено као обавезно овом конвенцијом;
б) заповедника или послодавца који допусте да једну од функција означених у члану 2. ове конвенције обавља неко од лица без сведочанства које би одговарало бар тој функцији;
ц) лица која су се на превару или путем лажне исправе запослила у једној од функција одређених у члану 2. ове конвенције а да нису титулари за то потребног сведочанства.
Члан 7.
1. Што се тиче територија поменутих у члану 35. Устава Међународне организације рада, свак држава чланица Организације треба да пропрати своју ратификацију изјавом у којој ће ставити до знања:
а) територије за које се обавезује да ће примењивати без измене одредбе конвенције;
б) територије за које се обавезује да ће примењивати одредбе конвенције са изменама и у чему се састоје те измене;
ц) територије за које је конвенција неприменљива и, у том случају, разлог због којих је неприменљива;
д) територије у погледу којих задржава право одлучивања.
2. Обавезе поменуте у ставовима а) и б) првог параграфа овог члана сматраће се саставним делом ратификације и производиће исто дејство.
3. Свака држава чланица може отказати новом изјавом у потпуности или делимично све или само неке од резерви које су садржане у ранијој изјави у смислу ставова б), ц) или д) првог параграфа овог члана.
Члан 8.
Службене ратификације ове конвенције биће достављене генералном директору Међународног бироа рада који ће их регистровати.
Члан 9.
1. Ова конвенција обавезиваће само државе чланице Међународне организације рада чија ратификација буде регистрована од стране генералног директора.
2. Она ће ступити на снагу дванаест месеци пошто генерални директор Међународног бироа рада буде регистровао ратификацију две државе чланице.
3. После тога ова ће конвенција ступити на снагу за сваку чланицу по истеку дванаест месеци од дана када њена ратификација буде регистрована.
Члан 10.
Чим ратификација две чланице Међународне организације рада буде регистрована, генерални директор Међународног бироа рада саопштиће то свима чланицама Међународне организације рада. Он ће им саопштити, исто тако, регистровање ратификација које му буду доцније доставиле све друге чланице Организације.
Члан 11.
Свака држава чланица која је ратификовала ову конвенцију може је отказати по истеку периода од десет година после датума првобитног ступања на снагу конвенције, актом достављеним генералном директору Међународног бироа рада и од њега регистрованом. Отказ ће ступити на снагу тек после годину дана од његовог регистровања.
2. Свака држава чланица која је ратификовала ову конвенцију, а која у року од годину дана по истеку периода од десет година, споменутог у претходном параграфу, не употреби право отказа предвиђено овим чланом, биће обавезна за нов период од десет година, и према томе, моћи ће да откаже ову конвенцију по истеку сваког периода од десет година под условима предвиђеним у овом члану.
Члан 12.
По истеку сваког периода од десет година, рачунајући од ступања на снагу ове конвенције, Административни савет Међународног бирао рада поднеће извештај Општој конференцији о примени ове конвенције и одлучиће да ли је потребно да се стави на дневни ред Конференције питање њене потпуне или делимичне ревизије.
Члан 13.
1. У случају да Конференција усвоји нову конвенцију која је потпуно или делимично мењала ову конвенцију, сем ако нова конвенција не предвиђа друкчије:
а) ратификација нове конвенције од стране једне чланице имаће за пуноправну последицу, без обзира на горе наведени члан 11 , непосредни отказ ове конвенције, уз резерву да је нова ревидирана конвенција ступила на снагу;
б) од датума ступања на снагу нове ревидиране конвенције ова конвенција престаће да буде отворена за ратификацију чланица.
2. Ова конвенција остаће у сваком случају на снази у својој форми и садржини за чланице које би је ратификовале, а које не би ратификовале нову ревидирану конвенцију.
Члан 14.
Француски и енглески текст ове конвенције једнако су пуноважни.