ОПШТА СКУПШТИНА Међународне организације рада коју је у Женеви сазвало Управно веће Међународне канцеларије рада, саставши се на свом седмом засједању 19. маја 1925., и одлучивши прихватити одређене предлоге у вези са једнаким третманом домаћих и страних радника у односу на одштете за случај несреће на раду, а што је укључено у другу тачку дневног реда заседања, и одлучивши овим предлозима дати облик међународне конвенције; усваја петог јуна 1925. године следећу конвенцију под називом Конвенција о једнаком третману (одштета за случај несреће на раду) из 1925. на ратификацију чланицама Међународне организације рада у складу с одредбама Статута Међународне организације рада:
Чланак 1.
1. Свака чланица Међународне организације рада која ратификује ову Конвенцију обвезује се да ће држављанима било које чланице која је ратификовала ову Конвенцију, а који претрпе телесну повреду узроковану несрећом на раду која се догодила на њеном подручју, или према издржаваним члановима њихових породица, осигурати једнак третман као и својим држављанима.
2. Ова једнакост третмана јамчи се страним радницима и издржаваним члановима њихових породица без икаквог услова у погледу пребивалишта. У односу на плаћања која би чланица или њени држављани морали, примјењујући ово начело, извршити изван подручја те чланице, мере које се морају усвојити, ако то буде потребно, утврдиће се посебним споразумом између заинтересованих чланица.
Чланак 2.
Између заинтересованих чланица могу се закључити посебни споразуми како би се утврдило да се на одштету за несрећу на раду коју радник доживи док је привремено или с прекидима запослен на подручју једне чланице обављајући послове за предузеће смештено на подручју друге чланице примјењују закони и други прописи ове друге чланице.
Чланак 3.
Чланице које ратификују ову Конвенцију и које још немају систем, било као систем осигурања било на други начин, плаћања одштете радницима за несреће на раду, обвезују се устројити такав систем у року од три године од датума своје ратификације.
Чланак 4.
Чланице које ратификују ову Конвенцију обавезују се надаље једна другој пружати помоћ у циљу олакшавања примене Конвенције и провођења својих закона и других прописа који уређују питања одштете радницима, те известити Међународну канцеларију рада, која ће то саопштити осталим заинтересованим чланицама, о свим изменама важећих закона и других прописа који уређују питања одштете радницима.
Чланак 5.
Службене ратификације ове Конвенције, под условима утврђе¬ним Статутом Међународне организације рада, саопштавају се генералном директору Медјународне канцеларије рада ради регистрације.
Чланак 6.
1. Ова Конвенција ступа на снагу оног датума када код генералног директора буду регистроване ратификације две чланице Међународне организације рада.
2. Она обавезује само оне чланице чије су ратификације регистроване у Међународној канцеларији рада.
3. Након тога, ова Конвенција ступа на снагу у односу на сваку чланицу оног датума када њена ратификација буде регистрована у Међународној канцеларији рада.
Чланак 7.
Чим ратификације две чланице Међународне организације рада буду регистроване у Међународној канцеларији рада, генерални директор Медјународне канцеларије рада ће то нотифицирати свим чланицама Међународне организације рада. Он ће им такође нотифицирати регистрацију свих ратификација које му накнадно саопште чланице Организације.
Чланак 8.
Условљено одредбама чланка 6., свака чланица која ратификује ову Конвенцију обавезује се применити одредбе чланака 1., 2., 3. и 4. најкасније од 1. јануара 1927. и предузети све потребне мере како би осигурала спровођење тих одредби.
Чланак 9.
Свака чланица Међународне организације рада која је ратификовала ову Конвенцију обавезује се примењивати је на своје колоније, поседе и протекторате у складу с одредбама чланка 35. Статута Међународне организације рада.
Чланак 10.
Чланица која је ратификовала ову Конвенцију може је отказати након истека рока од десет година од датума када је Конвенција ступила на снагу, изјавом коју доставља генералном директору Међународне канцеларије рада ради регистрације. Такав отказ производи правни учинак годину дана након датума када је регистрован.
Чланак 11.
Када то буде сматрало потребним, Управно веће Медјународне канцеларије рада поднеће Општој скупштини извештаје о примени ове Конвенције и размотриће потребу уврштавања питања њене целовите или делимичне ревизије на дневни ред Скупштине.
Чланак 12.
Енглески и француски текст ове Конвенције једнако су веродостојни.