ОПШТА СКУПШТИНА Међународне организације рада коју је у Женеви сазвало Управно веће Међународне канцеларије рада, саставши се на свом трећем заседању 25. октобра 1921., и одлучивши прихватити одређене предлоге у вези с даном недељног одмора за запослене у индустрији, уврштене у 7. тачку дневног реда заседања, те одлучивши тим предлозима дати форму међународне конвенције; усваја следећу конвенцију под називом Конвенција о недељном одмору (индустрија) из 1921. на ратификацију чланицама Међународне организације рада у складу с одредбама Статута Међународне организације рада:
Чланак 1.
1. У смислу ове Конвенције израз »индустријско предузеће« укључује:
(а) руднике, каменоломе и остала предузећа за вађење минерала из земље;
(б) индустрије у којима се производи израђују, мењају, чисте, поправљају, украшавају, довршавају, прилагођавају за продају, ломе или уништавају, или у којима се материјали прерађују, укљу¬чујући предузећа која се баве бродоградњом или производњом, прерадом или преносом електричне енергије или погонске снаге било које друге врсте;
(ц) изградњу, обнову, одржавање, поправљање, мењање или рушење свих зграда и грађевина, жељезничке пруге, трамвајске пруге, луке, дока, насипа, канала, унутрашњег воденог пута, путева, тунела, моста, вијадукта, канализације, одводног канала, зденца, телеграфске или телефонске инсталације, електричне инсталације, плинаре, водовода, или друге грађевинске радове, као и припрему или полагање темеља за било који такав рад или објекат;
(д) превоз путника или робе путем, железницом или унутрашњим воденим путем, укључујући руковање робом на доковима, пристаништима, обалама или складиштима, али изузимајући ручно преношење;
2. Ова дефиниција подлеже посебним националним изузецима, садржаним у Wасхингтонској конвенцији којом се ограничава радно вријеме у индустријским предузећима на осам сати дневно и четрдесет и осам сати недељно, у оној мери у којој се такви изузеци могу применити на ову Конвенцију.
3. Ако је потребно свака чланица може, уз претходно наведени попис, одредити разграничење индустрије од трговине и пољопривреде.
Чланак 2.
1. Сво особље запослено у било ком индустријском предузећу, јавном или приватном, или у било којој његовој филијали има право на одмор од најмање двадесет и четири узастопна сата у сваком раздобљу од седам дана, осим ако није друкчије предвиђено овом Конвенцијом.
2. Овај одмор се, кад год је то могуће, мора истовремено допустити свом особљу сваког предузећа.
3. Он се, кад год је то могуће, мора одредити на начин да се подудара с данима који су већ утврђени традицијом или обичајима земље или краја.
Чланак 3.
Свака чланица може изузети од примене одредби чланка 2. особе запослене у индустријским предузећима у којима су запослени само чланови исте породице.
Чланак 4.
1. Свака чланица може допустити потпуне или делимичне изузетке (укључујући привремене одгоде коришћења или скраћења одмора) од примене одредби чланка 2., уз услов да води нарочито рачуна о свим оправданим хуманитарним и економским разлозима и након саветовања с одговорним удружењима послодаваца и радника, где оне постоје.
2. Такво саветовање неће бити потребно за изузетке већ предвиђене постојећим законодавством.
Чланак 5.
Свака чланица мора, колико је то могуће, осигурати заменска раздобља одмора за привремену одгоду коришћења и скраћење одмора допуштено на темељу чланка 4., осим у случајевима када су споразумима или обичајима таква раздобља већ предвиђена.
Чланак 6.
1. Свака чланица ће саставити попис изузетака одобрених на темељу чланака 3. и 4. ове Конвенције и доставити га Међународној канцеларији рада, а након тога сваке друге године све промене тог пописа које су направљене.
2. Међународна канцеларија рада о том питању ће поднети извештаје Општој скупштини Међународне организације рада.
Чланак 7.
Како би олакшао примену одредби ове Конвенције, сваки послодавац, директор или руководилац има обавезу:
(а) ако је недељни одмор одређен колективно за сво особље, објавити дане и сате колективног одмора обавештењима уочљиво пос¬тављеним у предузећу или на другом погодном месту, или на било који други начин који одобри влада;
(б) ако одмор није допуштен колективно свом особљу, објавити распоред службе, сачињен у складу с поступком одобреним законодавством те земље или прописом надлежне власти, оних радника или запослених на које се примењује посебна организација одмора, те навести како су одмори организовани.
Чланак 8.
Формалне ратификације ове Конвенције, под условима утврђе¬ним Статутом Међународне организације рада, саопставају се генералном директору Међународне канцеларије рада ради регистрације.
Чланак 9.
1. Ова Конвенција ступа на снагу од датума када код генералног директора буду регистроване ратификације две чланице Међународне организације рада.
2. Конвенција обавезује само оне чланице чије су ратификације регистроване у Међународној канцеларији рада.
3. Након тога, ова Конвенција ступа на снагу за сваку чланицу од датума када њена ратификација буде регистрована у Међународној канцеларији рада.
Чланак 10.
Чим ратификације две чланице Међународне организације рада буду регистроване у Међународној канцеларији рада, генерални директор Међународне канцеларије рада ће то нотификовати свим чланицама Међународне организације рада. Директор је дужан нотификовати регистрацију свих ратификација које му накнадно саопште чланице Организације.
Чланак 11.
Свака чланица која ратификује ову Конвенцију обавезује се примењивати одредбе чланака 1., 2., 3., 4., 5., 6. и 7. најкасније од 1. јануара 1924. и предузимати све потребне мере како би осигурала спровођење тих одредби.
Чланак 12.
Свака чланица Међународне организације рада која је ратификовала ову Конвенцију обавезује се да ће је примењивати на своје колоније, поседе и протекторате у складу с одредбама чланка 35. Статута Међународне организације рада.
Чланак 13.
Чланица која је ратификовала ову Конвенцију може је отказати након истека рока од десет година од датума када је Конвенција ступила на снагу, изјавом коју доставља генералном директору Међународне канцеларије рада ради регистрације. Такав отказ производи правни учинак годину дана након датума када је регистрован у Међународној канцеларији рада.
Чланак 14.
Када то буде сматрало потребним, Управно веће Међународне канцеларије рада поднеће Општој скупштини извештај о примени ове Конвенције и размотриће потребу уврштавања питања њене целовите или делимичне ревизије на дневни ред Скупштине.
Чланак 15.
Енглески и француски текст ове Конвенције једнако су веродостојни.