Општа скупштина Међународне организације рада, коју је сазвало у Женеви Управно веће Међународне канцеларије рада, пошто се тамо састала, 25. септембра 1921. године на своје треће заседање, одлучивши усвојити одређене предлоге, који се односе на заштиту пољопривредних радника од несрећних случајева, питање обухваћено у четвртој тачки дневног реда заседања, и одлучивши тим предлозима дати форму међународне конвенције, усваја следећу конвенцију која ће се назвати Конвенција о обештећењу несрећних случајева на послу (пољопривреда) 1921. године, а коју морају ратификовати чланови Међународне организације рада складно одредбама Устава Међународне организације рада.
Чланак 1.
Свака чланица међународне организације рада која ратификује ову Конвенцију, обавезује се проширити на све пољопривредне раднике повластице закона и прописа који имају за циљ обештећење жртава несрећних случајева који су настали услед рада или на раду.
Чланак 2.
Службене ратификације ове Конвенције, под условом утврђеним Уставом Међународне организације рада, биће достављене генералном директору Међународне канцеларије рада који ће их регистровати.
Чланак 3.
Ова ће Конвенција ступити на снагу када генерални директор региструје ратификације две чланице Међународне организације рада.
Она обавезује само чланице чије су ратификације регистроване у Међународној канцеларији рада.
После тога, ова Конвенција ступа на снагу за сваку чланицу на дан када је њена ратификација регистрована у Међународној канцеларији рада.
Чланак 4.
Чим ратификације две чланице Међународне организације рада буду регистроване код Међународне канцеларије рада, генерални директор Међународне канцеларије рада саопштиће то свим чланицама Међународне организације рада. Он ће им, такође, саопштити регистрацију ратификација које му накнадно доставе други чланови Организације.
Чланак 5.
Под резервом одредби чланка 3., свака чланица који ратификује ову Конвенцију обавезује се примењивати одредбе чланка 1. најкасније од 1. јануара 1924. године и предузети све потребне мере за примену њених одредби.
Чланак 6.
Свака чланица Међународне организације рада која ратификује ову Конвенцију обавезује се примењивати је на своје колоније, поседе и протекторате, сагласно одредбама чланка 35. Устава Међународне организације рада.
Чланак 7.
Свака чланица која ратификује ову Конвенцију може је отказати по истеку једног раздобља од 10 година после првобитног ступања на снагу Конвенције, актом упућеним генералном директору Међународне канцеларије рада који ће он регистровати. Отказ ће ступити на снагу тек годину дана после његовог регистровања у Међународној канцеларији рада.
Чланак 8.
Управно веће Међународне канцеларије рада треба, најмање једанпут сваких 10 година, поднети извештај Општој скупштини о примени ове Конвенције и одлучити треба ли унети у дневни ред Скупштине питање ревизије или измена споменуте Конвенције.
Чланак 9.
Енглески и француски текстови ове Конвенције једнако су веродостојни.