U Marakešu je 11. februara 2026. zvanično otvorena 6. globalna konferencija o eliminaciji dečijeg rada, okupivši lidere država, predstavnike radnika i poslodavaca, kao i civilno društvo iz celog sveta. Domaćin skupa je Vlada Maroka, u saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada (ILO).
Konferencija se održava u trenutku kada najnovije globalne procene pokazuju da je 138 miliona dece i dalje uključeno u dečiji rad, od čega je čak 54 miliona angažovano na opasnim poslovima koji direktno ugrožavaju njihovo zdravlje i razvoj. Iako je svet postavio cilj (SDG 8.7) da se dečiji rad iskoreni do 2025. godine, taj rok je probijen, što konferenciju u Maroku čini ključnom za redefinisanje strategija do 2030. godine.
Glavne teme i inovacije:
- Decentni poslovi za odrasle:Fokus je na osnaživanju roditelja kroz socijalnu zaštitu i dostojanstvene plate, kako porodice ne bi zavisile od rada dece.
- Poljoprivreda pod lupom:S obzirom na to da se većina dečijeg rada dešava u poljoprivredi, razmatraju se rešenja za mali porodični biznis i lance snabdevanja.
- Tehnologija i obrazovanje:Učesnici koriste inovativne formate, poput virtuelne realnosti, da bi se uživo suočili sa realnošću dece na plantažama kakaoa.
- Kampanja “Crveni karton”:Tokom konferencije je intenzivirana globalna kampanja “Red Card to Child Labour”, pozivajući javnost na nultu toleranciju prema eksploataciji dece.
S obzirom na to da je konferencija u toku, fokus je na usvajanju Marakeške deklaracije, koja teži da ispravi propuste u postizanju ciljeva za 2025. godinu.
Evo ključnih stubova i očekivanih zaključaka koji se trenutno definišu u Maroku:
- Univerzalna socijalna zaštita:Glavni zaključak je da se dečiji rad ne može pobediti bez socijalnih davanja za porodice. Cilj je da svako dete ima pristup dečijem dodatku, što direktno smanjuje potrebu da deca zarađuju za hleb.
- Obavezno i besplatno obrazovanje:Insistira se na tome da države članice garantuju barem 12 godina besplatnog školovanja. Prema izveštajima UNESCO-a, povratak dece u klupe nakon pandemije i ekonomskih kriza ostaje prioritet broj jedan.
- Odgovornost korporativnih lanaca:Očekuje se usvajanje strožih pravila za multinacionalne kompanije. Fokus je na transparentnosti – kompanije će morati da dokažu da u njihovim lancima snabdevanja (posebno u rudarstvu i proizvodnji pamuka) nema dečije ruke.
- Finansiranje “izlaza”:Razmatra se formiranje posebnog globalnog fonda koji bi pomogao najsiromašnijim zemljama, prvenstveno u Africi, da finansiraju inspekcije rada i nadzor na terenu.
Uticaj na Balkan: Od zakona do prakse
Iako zemlje Balkana (Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija) imaju usklađeno zakonodavstvo sa standardima EU, konferencija ukazuje na specifične “sive zone”:
- Sezonski rad:Delegati upozoravaju na rad dece tokom letnjih raspusta u turizmu i branju voća, što se često tretira kao “pomoć u porodici”, ali može preći u eksploataciju. Međunarodna organizacija rada (ILO) insistira na jačanju inspekcija rada na terenu.
- Digitalna eksploatacija:Naglašeno je da se na Balkanu pojavljuju novi oblici zloupotrebe dece putem interneta i digitalnog rada, što zahteva promenu definicije “radnog mesta”.
Poljoprivreda: Najkritičniji sektor
Čak 70% dečijeg rada na globalnom nivou dešava se u poljoprivredi. Na konferenciji su danas predstavljeni sledeći mehanizmi:
- Mehanizacija umesto dečijih ruku:Predloženo je subvencionisanje malih farmera za nabavku mašina kako bi se eliminisala potreba za fizičkim radom dece na poljima.
- Lanci snabdevanja hranom:Kupci u EU (gde odlazi većina proizvoda sa Balkana) uskoro će zahtevati sertifikate o odsustvu dečijeg rada za svaki uvezeni proizvod, od malina do duvana.
- Bezbednost:Poseban akcenat je stavljen na zabranu izlaganja dece pesticidima i opasnim alatima, što je čest problem u neformalnom poljoprivrednom sektoru.
Šta sledi?
Očekuje se finalno usvajanje dokumenta koji će obavezati vlade da povećaju budžete za socijalnu zaštitu porodica, jer je zaključeno da je siromaštvo roditelja jedini pravi koren dečijeg rada.