ЗАКОН О ПРАВИМА БОРАЦА, ВОЈНИХ ИНВАЛИДА И ЧЛАНОВА ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА

ЗАКОН
О ПРАВИМА БОРАЦА, ВОЈНИХ ИНВАЛИДА И ЧЛАНОВА ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА

(Сл. гласник СРС бр. 54/89 , Сл. гласник РС бр. 137/04 )

Пречишћен текст закључно са изменама из Сл. гл. РС бр. 137/04 које су у примени од 01/01/2005.
(измене у чл.: 2 , 3 , 5 , 6 , 9 , 11 , 12 , 13 , 14 , 15 , 16 , 19 , 24 , 27 , 35 , 43 , 46 , 50 , 53 , 55 , 58 , 63 , 64а .)

I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим законом уређују се услови за остваривање права бораца народноослободилачког рата, учесника ранијих ратова за ослобођење земље, чланова њихових породица, војних инвалида и корисника породичне инвалиднине.

Члан 2.

(1) Борцима народноослободилачког рата (у даљем тексту: борци НОР-а) у смислу овог закона сматрају се лица која су ступила у народноослободилачки рат пре 1. јануара 1944. године (мушкарци), односно пре 1. јануара 1945. године (жене), ако им је време од дана ступања у народноослободилачки рат до 15. маја 1945. године признато у посебан стаж у двоструком трајању по прописима о пензијском и инвалидском осигурању радника.

(2) Учесницима ранијих ратова за ослобођење земље (у даљем тексту: учесници ранијих ратова) сматрају се лица која су учествовала у балканским ратовима, првом светском рату као припадници српске и црногорске војске, Топличком устанку 1917. године, добровољци солунског фронта српске војске и припадници оружаних снага блока држава у коме су се налазиле Србија и Црна Гора.)

(3) Статус борца НОР-а, у смислу овог закона и у погледу права утврђених овим законом, имају и припадници Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета, почев од 17. априла 1941. до 15. маја 1945. године.

(4) Начин утврђивања статуса лица из става 3. овог члана уређује Влада Републике Србије.

Члан 3.

(1) Војним инвалидима и корисницима породичне инвалиднине, поред лица којима је то својство признато по важећем пропису којим су уређена основна права војних инвалида и породица палих бораца, овим законом се сматрају и инвалиди и породице палих припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета.

(2) Установљава се „Равногорска споменица 1941.“ на коју имају право лица која су од 17. априла 1941. године до 31. децембра 1941. године ступила у одреде Равногорског покрета, односно Југословенске војске у отаџбини. Њени носиоци се у погледу права утврђених овим законом изједначавају са носиоцима „Партизанске споменице 1941.“.

(3) Начин добијања и изглед „Равногорске споменице 1941.“ уређује Влада Републике Србије.“

Члан 4.

Члановима породице у смислу овог закона сматрају се:

  1. брачни друг,
  2. деца (рођена у браку или ван брака, усвојена и пасторчад),
  3. родитељи, очух, маћеха и усвојилац.

Члан 5.

Права по овом закону су:

  1. месечно новчано примање;
  2. додатак за негу;
  3. накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите;
  4. породични додатак;
  5. додатак на децу;
  6. изузетно месечно новчано примање;
  7. додатак на име разлике између оствареног примања и гарантованог износа за носиоце „Партизанске споменице 1941.“ и „Равногорске споменице 1941.“;
  8. професионална рехабилитација и новчана накнада за време професионалне рехабилитације;
  9. накнада трошкова путовања;
  10. накнада погребних трошкова;
  11. помоћ у случају смрти.

Члан 6.

(1) Средства за остваривање права по овом закону обезбеђују се у буџету Републике Србије и преносе републичком органу управе надлежном за послове борачке и инвалидске заштите.

II. УСЛОВИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА

1. Месечно новчано примање

Члан 7.

(1) Материјално необезбеђени борци НОР-а, учесници ранијих ратова, војни инвалиди, корисници породичне инвалиднине и чланови породице умрлих бораца НОР-а и учесника ранијих ратова, имају право на месечно новчано примање, ако испуњавају услове у погледу неспособности за привређивање и имовинског цензуса.

(2) Материјално необезбеђени у смислу става 1. овог члана сматрају се корисници који немају личних прихода; нису у радном односу; не обављају делатност личним радом; не остварују накнаду личног дохотка за време привремене незапослености, изузетно месечно новчано примање и новчану накнаду за време професионалне рехабилитације.

(3) Поред услова предвиђених у ставу 1. овог члана, удова и деца умрлих бораца НОР-а и учесника ранијих ратова имају право на месечно новчано примање ако су самохрани, или је борац НОР-а и учесник ранијих ратова остваривао месечно новчано примање.

(4) Члановима породице признаје се само једно месечно новчано примање према редоследу из члана 4. овог закона.

(5) Кориснику припада једно месечно новчано примање и у случају да има више основа (војни инвалид и корисник породичне инвалиднине и др.).

(6) Самохраним у смислу одредаба овог закона, сматрају се корисници који у домаћинству немају чланове уже породице (брачни друг и деца) и родитеље способне за привређивање, нити имају чланове уже породице или родитеље који имају личних прихода или прихода од имовине.

Члан 8.

Неспособним за привређивање у смислу одредаба овог закона сматрају се:

– војни инвалиди I до VI групе;

– корисници старији од 60 година (мушкарци), односно 50 година (жене);

– корисници код којих постоји I категорија инвалидности у смислу прописа о пензијском и инвалидском осигурању;

– деца корисници породичне инвалиднине и деца умрлих бораца НОР-а и учесника ранијих ратова до навршених 15 година живота, односно ако су на школовању, до краја прописаног трајања редовног школовања, али најкасније до 26 година живота;

– остала деца корисници породичне инвалиднине и деца умрлих бораца НОР-а и учесника ранијих ратова, која су ометена у психофизичком развоју;

– удове, односно удовци – корисници личне, или породичне инвалиднине који имају једно или више деце млађе од 15 година живота, или старије дете које је ометено у психофизичком развоју, ако се о деци старају и са њима живе у истом домаћинству.

Члан 9.

(1) Оцена имовинских услова врши се према редовним приходима корисника и чланова његовог домаћинства из претходне године, у односу на годину у којој корисник остварује право на месечно новчано примање (односно према првом месецу по стицању прихода) и важи до 31. марта наредне године.

(2) У редовне приходе у смислу става 1. овог члана убрајају се: приход од пољопривредне делатности; лични доходак из радног односа; лични доходак од обављања делатности личним радом; износ пензије без заштитног додатка; приход од имовине и месечно новчано примање и изузетно месечно новчано примање чланова домаћинства.

(3) Имовински цензус за кориснике чије домаћинство има приход од пољопривредне делатности, представљају укупни приходи по члану домаћинства у износу од 45% просечног месечног прихода оствареног у претходној години на територији Републике Србије (у даљем тексту: просечни месечни приход ), а за кориснике чије домаћинство нема приход од пољопривредне делатности 60% просечног месечног прихода .

Члан 10.

(1) Приликом утврђивања прихода по члану домаћинства узимају се у обзир просечни месечни приходи у пуном износу, а лични доходак од обављања делатности личним радом и приход од имовине у висини месечне основице која је служила за разрез пореза.

(2) Брачном другу и деци војног инвалида, коме је припадао додатак за негу и помоћ од стране другог лица, самохраним корисницима и корисницима старијим од 80 година, умањују се лични доходак из радног односа и пензија за 40%.

(3) Корисницима пензије мање од најнижег износа пензије и корисницима старијим од 70 година, умањује се износ пензије за 20%.

Члан 11.

(1) Приходом од пољопривредне делатности у смислу одредаба овог закона, сматра се катастарски приход увећан 12 пута; за кориснике старије од 70 година и кориснике чије је телесно оштећење организма једнако телесном оштећењу организма војних инвалида И групе, катастарски приход увећан 7 пута; за брачног друга, децу и родитеље војног инвалида, коме је припадао додатак за негу и помоћ од стране другог лица, катастарски приход без увећања; а за самохране кориснике и кориснике старије од 80 година катастарски приход који је служио за разрез пореза умањен за 50%.

(2) Ако је пољопривредно земљиште дато у закуп пољопривредној организацији, приходом од пољопривредне делатности, сматра се износ закупнине.

Члан 12.

(1) У чланове корисниковог домаћинства чији се приходи узимају у обзир за деобу убрајају се: брачни друг, деца и родитељи који живе у домаћинству.

(2) У чланове корисниковог домаћинства на које се деле укупни приходи, поред корисника, брачног друга, деце и родитеља, убрајају се и чланови уже породице деце и родитеља, ако немају личних прихода.

(3) Део прихода по члану домаћинства утврђује се тако, да се укупан месечни приход корисника и чланова домаћинства из става 1. овог члана, подели са бројем чланова домаћинства из става 2. овог члана. Део прихода по члану домаћинства мањи од 3% просечног месечног прихода не узима се у обзир.

Члан 13.

(1) Основицу месечног новчаног примања за кориснике чије домаћинство нема приход од пољопривредне делатности, представља 60% просечног месечног прихода , а за кориснике старије од 80 година 70% просечног месечног личног дохотка.

(2) Основицу месечног новчаног примања за кориснике чије домаћинство има приход од пољопривредне делатности, представља 45% просечног месечног прихода , а за кориснике старије од 80 година 50% просечног месечног прихода .

(3) Самохраним корисницима и војним инвалидима који болују од активне туберкулозе, а чије домаћинство нема приход од пољопривредне делатности, припада повећање у висини 42% просечног месечног прихода , а самохраним корисницима чије домаћинство има приход од пољопривредне делатности припада повећање у висини 21% просечног месечног прихода .

Члан 14.

(1) Висина месечног новчаног примања за кориснике чије домаћинство нема прихода износи 60% просечног месечног личног дохотка, а за кориснике старије од 80 година 70% просечног месечног прихода .

(2) Висина месечног новчаног примања за остале кориснике представља разлика између одговарајуће основице месечног новчаног примања и прихода по члану домаћинства. Добијена разлика која представља висину месечног новчаног примања, не може бити мања од 5% просечног месечног прихода .

(3) Ако два или више сауживаоца породичне инвалиднине испуњавају услове за остваривање права на месечно новчано примање, висина месечног новчаног примања повећава се за 50% за сваког сауживаоца.

(4) Ако сауживаоци породичне инвалиднине из оправданих разлога не живе у истом домаћинству (разведени родитељи, деца рођена у браку и ван брака и др.), а приходи им не потичу из заједничких извора, право на месечно новчано примање имају само они сауживаоци који испуњавају услове за признавање тог права.

Члан 15.

(1) Кориснику месечног новчаног примања, у случају знатнијег повећања цена основних прехрамбених производа – брашна, хлеба, уља, млека, шећера и меса, месечно новчано примање може се повећати у зависности од пораста трошкова живота.

(2) Висину повећања из става 1. овог члана утврђује Влада Републике Србије.

2. Додатак за негу

Члан 16.

(1) Корисници месечног новчаног примања, чије је телесно оштећење организма једнако телесном оштећењу војних инвалида I групе којима припада додатак за негу и помоћ од стране другог лица, имају право на додатак за негу Iили II степена, зависно од тога да ли њихово оштећење организма одговара I или IIстепену додатка за негу и помоћ од стране другог лица.

(2) Додатак за негу I степена износи 36%, а II степена 24% просечног месечног прихода .

(3) Право на додатак за негу припада корисницима уколико то право не могу да остваре по другом правном основу.

3. Накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите

Члан 17.

(1) Корисници месечног новчаног примања који остварују додатак за негу и самохрани корисници, који су због неспособности за самосталан живот смештени у одговарајуће установе социјалне заштите, имају право на накнаду трошкова смештаја у те установе.

(2) Корисници месечног новчаног примања, који су додатак за негу остварили по другом правном основу, имају право на разлику у трошковима смештаја између цене трошкова смештаја и оствареног додатка за негу.

(3) Права из ст. 1. и 2. овог члана припадају корисницима, уколико та права не могу да остваре по другом правном основу.

(4) За време боравка у установи социјалне заштите, корисници имају право на месечно новчано примање у висини 25% од одговарајуће основице месечног новчаног примања, а немају право на додатак за негу из члана 16. овог закона.

4. Породични додатак

Члан 18.

(1) Породични додатак остварују материјално необезбеђени корисници породичне инвалиднине по основу смрти војног инвалида коме је припадао додатак за негу и помоћ од стране другог лица, ако они и чланови њиховог домаћинства немају редовних прихода, који по члану домаћинства прелазе износ 80% од додатка за негу и помоћ од стране другог лица.

(2) Родитељи имају право на породични додатак под истим условима, ако то право не користе чланови уже породице. Сауживаоцима породичне инвалиднине, припада један породични додатак.

Члан 19.

Висина породичног додатка утврђује се у износу који представља разлику између 85% од додатка за негу и помоћ од стране другог лица за степен потребе за негом и помоћи у који је војни инвалид био разврстан и прихода по члану домаћинства. Добијена разлика, која представља висину породичног додатка, не може бити мања од 5% просечног месечног прихода .

Члан20.

Оцена имовинских услова и утврђивање редовних прихода по члану домаћинства, врши се на исти начин као за кориснике месечног новчаног примања.

Члан 21.

Ако корисник породичне инвалиднине испуњава услове за стицање права на породични додатак и право на месечно новчано примање, признаће му се једно од ових права, за које надлежни орган утврди да је за корисника повољније.

5. Додатак на децу

Члан 22.

(1) Војни инвалиди I до VII групе и деца – корисници породичне инвалиднине, имају право на додатак на децу под условима и у висини који су утврђени прописима о додатку на децу.

(2) Право на додатак на децу припада кориснику, ако он или чланови његове уже породице то право не могу да остваре по другом правном основу.

6. Изузетно месечно новчано примање

Члан 23.

(1) Борцима НОР-а и учесницима ранијих ратова, може се одредити изузетно месечно новчано примање (независно од имовинских услова), имајући у виду степен заслуга у народноослободилачком рату и ранијим ратовима, њихов материјални положај и друге околности.

(2) Под условима предвиђеним у ставу 1. овог члана изузетно месечно новчано примање, може се одредити учесницима шпанског грађанског рата, предратног револуционарног покрета, учесницима војних оружаних формација у антифашистичкој борби у другим земљама, лицима која су се ван земље нарочито истакла активним радом на помагању народноослободилачког покрета и члановима њихових породица.

(3) Под условима предвиђеним у ставу 1. овог члана изузетно месечно новчано примање, може се одредити и члановима породице умрлих бораца НОР-а и учесника ранијих ратова и породичним инвалидима по основу палог борца.

7. Додатак на име разлике између оствареног примања и гарантованог износа за носиоце „Партизанске споменице 1941.“

Члан 24.

(1) Носиоцу „Партизанске споменице 1941.“ кориснику сталног месечног новчаног примања по Закону о основним правима носилаца „Партизанске споменице 1941.“ припада разлика између оствареног примања и износа од 85% од гарантованог износа за носиоце „Партизанске споменице 1941.“ утврђеног законом који уређује пензијско и инвалидско осигурање радника.

(2) Члану породице умрлог носиоца „Партизанске споменице 1941.“ кориснику сталног месечног новчаног примања, припада разлика између оствареног примања и износа утврђеног у ставу 1. овог члана, и то у проценту којим се одређује породична пензија по прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

(3) Носиоцу „Партизанске споменице 1941.“ кориснику пензије коме је изузетно призната пензија, припада разлика између остварене пензије и 85% од гарантованог износа за носиоце „Партизанске споменице 1941.“ утврђеног законом који уређује пензијско и инвалидско осигурање радника.

(4) Члану породице умрлог носиоца „Партизанске споменице 1941.“ кориснику породичне пензије припада разлика између остварене пензије и износа утврђеног у ставу 3. овог члана, и то у проценту којим се одређује породична пензија по прописима о пензијском и инвалидском осигурању радника.

(5) Носиоцима „Равногорске споменице 1941.“ којима је тај статус утврђен по овом закону и члановима породице умрлог носиоца „Равногорске споменице 1941.“, припадају сва права наведена у ст. 1-4. овог члана, с тим што се разлика из става 1. овог члана утврђује као разлика између сталног месечног примања носиоца „Равногорске споменице 1941.“ и износа од 85% од гарантованог износа за носиоце „Партизанске споменице 1941.“ утврђеног законом који уређује пензијско и инвалидско осигурање радника.

8. Професионална рехабилитација и новчана накнада за време професионалне рехабилитације.

Члан 25.

(1) Право на професионалну рехабилитацију имају:

  1. војни инвалиди;
  2. лица којима није признато својство војног инвалида, ако њихов инвалидитет утврђен по одредбама савезног прописа којима се уређују основна права војних инвалида и породица палих бораца, по основу обољења које је непосредна последица вршења обавезне службе у оружаним снагама износи најмање 30%.

(2) Право из става 1. овог члана признаје се лицу које право на професионалну рехабилитацију не може да оствари по другом правном основу.

Члан 26.

Право на професионалну рехабилитацију спроводи се на начин и под условима који су предвиђени за обављање преквалификације или доквалификације инвалида рада по прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Члан 27.

(1) Лица која се професионално рехабилитују имају право на новчану накнаду за време професионалне рехабилитације и то:

– 40% просечног месечног прихода , кад се оспособљавају за вршење послова и задатака за које је потребан I или IIстепен стручне спреме;

– 50% просечног месечног прихода , кад се оспособљавају за вршење послова и задатака за које је потребан IIIили IVстепен стручне спреме;

– 60% просечног месечног прихода , кад се оспособљавају за вршење послова и задатака за које је потребан V или VI степен стручне спреме.

(2) Корисницима новчане накнаде за време професионалне рехабилитације, припада накнада трошкова превоза, ако стално користе превозно средство до места где се врши рехабилитација.

 

 

 

9. Накнада трошкова путовања

Члан 28.

Корисник права по овом закону, има право на накнаду трошкова превоза железницом, бродом или аутобусом када је од стране надлежног органа упућен или позван у друго место ради прегледа пред лекарском комисијом, у вези са остваривањем и коришћењем права по овом закону.

Члан 29.

(1) Деца неспособна за привређивање у смислу члана 8. овог закона, имају право накнаде трошкова превоза за пратиоца када путују у друго место ради прегледа пред лекарском комисијом у вези са остваривањем и коришћењем права по овом закону.

(2) Право на накнаду трошкова превоза за пратиоца има и лице које је упућено, или позвано у друго место ради прегледа пред лекарском комисијом у поступку остваривања права на додатак за негу.

Члан 30.

(1) Корисници права по овом закону имају право на накнаду трошкова за исхрану и смештај за време путовања и боравка у другом месту ако су од стране надлежног органа упућени или позвани у друго место ради прегледа пред лекарском комисијом у вези са остваривањем и коришћењем права по овом закону.

(2) Права из става 1. овог члана, имају и лица која су поднела захтев за признавање права по овом закону, ако им је новачним решењем признато право.

Члан 31.

(1) Накнада трошкова за исхрану и смештај за време путовања и боравка у другом месту износи 8% просечног месечног личног дохотка дневно.

(2) Ближе услове за остваривање накнаде трошкова превоза и накнаде трошкова за исхрану и смештај за време путовања и боравка у другом месту, прописује републички орган управе надлежан за послове борачке и инвалидске заштите.

10. Накнада погребних трошкова

Члан 32.

(1) У случају смрти корисника месечног новчаног примања, лице које изврши сахрану има право на накнаду погребних трошкова у висини која је предвиђена општим актом фонда здравства на чијем подручју је умрли корисник имао пребивалиште.

(2) Право из става 1. овог члана, признаје се лицу које право на накнаду потребних трошкова, не може да оствари по другом правном основу.

11. Помоћ у случају смрти

Члан 33.

(1) Чланови породице умрлог корисника месечног новчаног примања са којима је корисник живео у заједничком домаћинству, имају право на помоћ у случају смрти у двомесечном износу месечног новчаног примања, које је припадало кориснику.

(2) Право из става 1. овог члана може се остварити ако није остварено право на помоћ у случају смрти по савезном закону којим се уређују основна права војних инвалида и породица палих бораца.

III ПОЧЕТАК, КОРИШЋЕЊЕ И ПРЕСТАНАК ПРАВА

Члан 34.

(1) Право на месечно новчано примање и друга права на новчана давања, припадају од првог дана наредног месеца по подношењу захтева.

(2) Породични додатак и додатак на децу признаје се и за време пре подношења захтева, ако је захтев поднет у року од три месеца од дана испуњења услова.

(3) Новчана накнада за време професионалне рехабилитације припада најраније од дана ступања на рехабилитацију, а накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите, од дана смештаја.

(4) Ако је захтев за признавање права на месечно новчано примање поднет пре доношења решења о признавању основног права, право на месечно новчано примање припада од првог дана наредног месеца по доношењу решења о признавању основног права, а најкасније од првог дана другог месеца по подношењу захтева.

Члан 35.

Сва права предвиђена овим законом односе се на све припаднике НОР-а, без обзира да ли су осуђени правоснажним судским пресудама да су учествовали у борбама против партизанских одреда народноослободилачке војске и Југословенске армије.

Члан 36.

(1) Ако се корисник месечног новчаног примања налази на издржавању казне затвора преко једног до шест месеци припада му за то време 50% месечног новчаног примања ако издржава чланове уже породице, а ако не издржава чланове уже породице, не припада му месечно новчано примање за то време.

(2) Кориснику месечног новчаног примања, осуђеном правоснажном судском пресудом на казну затвора дужу од шест месеци, не припада месечно новчано примање из овог закона док се налази на издржавању казне.

Члан 37.

(1) Права остварена по овом закону не могу се преносити на друга лица.

(2) Права по овом закону могу се користити док постоје услови за коришћење тих права прописани овим законом.

(3) Настале промене у приходима и броју чланова домаћинства утичу на право и висину месечног новчаног примања и породични додатак на следећи начин:

  1. Пренос пољопривредног земљишта у друштвену својину без накнаде – од првог дана наредног месеца после давања писмене изјаве о одрицању права својине на пољопривредном земљишту.
  2. Отуђење непокретне имовине, или престанак права плодоуживања на пољопривредном земљишту – по протеку године дана од дана уписа настале промене у катастар непокретности.
  3. Промене у броју чланова домаћинства – од првог дана наредног месеца од настанка промена.

(4) Промене које утичу на губитак или смањење права дејствују од првог дана наредног месеца после настанка, а промене које утичу на повећање права од првог дана наредног месеца после подношења захтева.

(5) Корисници права по овом закону дужни су да пријаве општинском органу управе надлежном за послове борачке и инвалидске заштите сваку промену која је од утицаја на право или на обим права по овом закону у року од 15 дана од дана настале промене.

(6) Орган управе надлежан за послове борачке и инвалидске заштите покреће поступак по службеној дужности ако сазна за промене које утичу на губитак или смањење права корисника по овом закону.

Члан 38.

Корисник права по овом закону, коме је извршена исплата на коју није имао право, дужан је да врати примљени износ:

  1. ако је на основу нетачних података за које је знао или је морао знати да су нетачни, или је на други начин остварио неко примање по овом закону које му не припада или је остварио примање у већем обиму него што му припада;
  2. ако је остварио неко примање због тога што није пријавио настале промене које утичу на губитак или смањење неког права, а знао је или је морао знати за те промене;
  3. ако је примио новчане исплате у износу већем од износа који је одређен решењем надлежног органа управе.

Члан 39.

(1) Потраживања из члана 39. овог закона застаревају истеком рока одређеног прописима о застарелости потраживања.

(2) Рокови почињу тећи од дана кад је у управном поступку постало коначно решење којим је утврђено да исплаћено примање не припада, или да припада у мањем обиму, односно од дана када је извршена последња неправилна исплата.

(3) Корисник је дужан да врати неправилно исплаћено примање у износу примљеном највише за последње 3 године, рачунајући од последње исплате на коју није имао право. Ако то не учини у року који одреди надлежни орган, повраћај неправилно примљеног износа оствариће се тужбом код надлежног суда. Обавеза повраћаја неправилно исплаћених примања постоји независно од тога да ли је решење поништено или укинуто.

Члан 40.

(1) Кориснику месечног новчаног примања и породичног додатка, који се налази на лечењу у стационарној здравственој организацији, ако не издржава чланове уже породице исплаћује се месечно новчано примање и породични додатак за првих 30 дана лечења у несмањеном износу, а за лечење преко 30 дана – 50% од оствареног примања. Ако издржава чланове уже породице, исплата наведених права врши се у несмањеном износу, без обзира на трајање лечења.

(2) Ако се један сауживалац месечног новчаног примања налази на лечењу у стационарној здравственој организацији осталим сауживаоцима исплаћује се припадајући део без повећања примања за сауживаоца.

(3) Кориснику додатка за негу не исплаћује се овај додатак док се налази на лечењу у стационарној здравственој организацији преко 60 дана.

Члан 41.

Мирнодопски војни инвалид коме није признато право на личну инвалиднину нема права утврђена овим законом.

Члан 42.

Ако је војни инвалид у току професионалне рехабилитације изгубио својство војног инвалида због смањења процента војног инвалидитета, започето коришћење професионалне рехабилитације и право на новчану накнаду продужује се до завршетка рехабилитације, али највише две године од губитка тог својства.

IV. ПОСТУПАК ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА

Члан 43.

(1) О правима из овог закона решава у првом степену општински орган управе надлежан за послове борачке и инвалидске заштите (у даљем тексту: општински орган управе) осим о праву на изузетно месечно новчано примање.

(2) Општински орган управе врши усклађивање права на месечно новчано примање и породични додатак по службеној дужности, према приходима корисника и чланова његовог домаћинства из претходне године, са правним дејством од 1. априла текуће године.

(3) О праву на изузетно месечно новчано примање одлучује комисија коју образује Влада Републике Србије.

(4) Комисија се састоји од седам чланова, од којих три делегира Републички одбор Савеза удружења бораца народноослободилачког рата Србије, а четири члана бира Народна скупштина Републике Србије.

(5) Комисија из става 3. овог члана, решава на основу предлога општинске комисије коју образује скупштина општине. Решење комисије не садржи разлоге.

Члан 44.

Својство учесника ранијих ратова из члана 2. став 2. овог закона утврђује се на основу писмених доказних средстава.

Члан 45.

У поступку остваривања права по овом закону примењују се одредбе Закона о општем управном поступку, ако овим законом није другачије одређено.

Члан 46.

(1) Решење општинског органа управе којим се признаје право на породични додатак, додатак за негу, накнаду трошкова смештаја у установе социјалне заштите, додатак на децу, додатак на име разлике између оствареног примања и гарантованог износа за носиоце „Партизанске споменице 1941“ и „Равногорске споменице 1941.“ и новчану накнаду за време професионалне рехабилитације подлежу ревизији.

(2) Ако је против решења донетог у првом степену изјављена жалба, о ревизији и жалби решава са истим решењем.

(3) Општински орган управе је дужан да у року од 15 дана од дана истека рока за жалбу достави решење на ревизију са свим списима предмета, односно решење на које је изјављена жалба.

(4) Ревизија и жалба одлажу извршење решења.

(5) Ревизија решења којим је признато право на накнаду трошкова смештаја у организацији социјалне заштите не одлаже извршење решења, ако је кориснику коначним решењем утврђено право на додатак за негу.

Члан 47.

(1) У вршењу ревизије другостепени орган може да се сагласи са првостепеним решењем, или да измени, поништи или укине и сам реши ствар у корист или на штету странке ако утврди да су погрешно оцењени докази, да је на основу утврђеног чињеничног стања изведен погрешан закључак, или да је погрешно примењен пропис на основу ког је решена ствар.

(2) Другостепени орган ће у вршењу ревизије да поништи решење и предмет врати на поновни поступак и одлуку, ако утврди да су у првостепеном поступку непотпуно и погрешно утврђене чињенице или да се у поступку није водило рачуна о правилима поступка која би била од утицаја на решење ствари.

(3) Општински орган управе чије је решење у поступку ревизије поништено и враћено на поновни поступак дужан је да донесе ново решење у року од 30 дана од дана када је примио предмет од другостепеног органа. Ново решење подлеже ревизији у којој се испитује само да ли је у складу са разлозима због којих је раније првостепено решење поништено.

Члан 48.

Ако против решења општинског органа управе, које подлеже ревизији није изјављена жалба, а ревизија не буде извршена у року од три месеца од дана кад предмет прими другостепени орган, сматра се да је ревизија извршена и дата сагласност на решење.

Члан 49.

(1) Против решења донетог по жалби, против решења донетог у вршењу ревизије ако је њиме измењено првостепено решење и против решења којим је одлучено по захтевима за изузетно месечно новчано примање може се водити управни спор.

(2) Против решења донетог у поступку ревизије, којим је решење општинског органа управе поништено и враћено на поновни поступак не може се водити управни спор, без обзира да ли је на првостепено решење изјављена жалба или није.

Члан 50.

(1) Решење којим се признаје право на месечно новчано примање доноси општински орган управе на основу података које му достави надлежни републички орган управе, а на територији градова, градски органи управе .

(2) Податке из става 1. овог члана води надлежни републички орган управе, а на територији града Београда, градски орган управе, на основу јединствене матичне евиденције корисника у складу са одредбама овог закона.

(3) У јединственој матичној евиденцији корисника воде се подаци о корисницима права, члановима њиховог домаћинства, редовним приходима корисника и чланова њиховог домаћинства, као и други подаци који имају утицаја на висину примања.

(4) Ближе услове у погледу садржаја, образаца и начина вођења матичне евиденције корисника, прописује републички орган управе надлежан за послове борачке и инвалидске заштите.

(5) До почетка примене става 1. овог члана, одредбе овог закона о ревизији примењиваће се на месечно новчано примање.

Члан 51.

(1) Неспособност за привређивање, постојање активне туберкулозе и постојање телесног оштећења организма које повлачи право на додатак за негу утврђују лекарске комисије које су надлежне за утврђивање процента војног инвалидитета на основу непосредног прегледа, или медицинске документације.

(2) У поступку за упућивање инвалида на професионалну рехабилитацију, налаз и мишљење дају комисије које су по прописима о пензијском и инвалидском осигурању радника надлежне за давање мишљења о преквалификацији, или доквалификацији инвалида рада.

(3) Налаз и мишљење другостепене лекарске комисије може послужити као разлог за обнову поступка, ако није употребљен у поступку ревизије због тога што је дат по протеку рока за ревизију решења прописаног у члану 48. овог закона.

Члан 52.

(1) Трошкове поступка за остваривање права по овом закону сноси орган који води поступак.

(2) Трошкове у вези са радом лекарских комисија из члана 51. овог закона обезбеђује републички орган управе надлежан за послове борачке и инвалидске заштите.

(3) У поступку остваривања права из овог закона не плаћа се такса.

V. ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ

Члан 53.

(1) Месечно новчано примање, додатак за негу и новчана накнада за време професионалне рехабилитације усклађују се сваког месеца са порастом просечног месечног прихода на територији Републике Србије у текућој години у односу на просечни месечни лични доходак из претходне године, почев од 1. јануара текуће године.

(2) Породични додатак усклађује се сваког месеца према проценту повећања додатка за негу и помоћ од стране другог лица који одређује савезни орган управе, надлежан за послове борачке и инвалидске заштите.

(3) Републички орган управе надлежан за послове борачке и инвалидске заштите, по добијању званичних статистичких података, писмено обавештава општинске органе управе надлежне за послове борачке и инвалидске заштите о проценту пораста просечног месечног прихода у току године.

(4) Коначно усклађивање месечног новчаног примања из става 1. овог члана врши се почетком наредне године у складу са порастом просечног месечног прихода на територији Републике Србије у претходној години.

(5) Разлика између примања из става 1. овог члана исплаћених у претходној години и износа тих примања утврђених у ставу 4. овог члана исплаћује се за целу претходну годину.

(6) Републички орган управе надлежан за послове борачке и инвалидске заштите доноси пропис о коначном усклађивању примања из става 1. овог члана.

Члан 54.

Месечно новчано примање, породични додатак, додатак за негу, додатак на децу, новчана накнада за време професионалне рехабилитације и изузетно месечно новчано примање одређују се у месечним износима и доспевају првог дана у месецу, а исплаћују се унапред.

Члан 55.

(1) Месечно новчано примање и породични додатак могу бити предмет извршења и обезбеђења:

  1. до половине за законско издржавање;
  2. до трећине – за потраживања друштвене заједнице и предузећа .

(2) Доспели, а неисплаћени износи новчаних примања могу се наслеђивати.

Члан 56.

(1) Општински орган управе води евиденцију о износу пренетих средстава из републичког буџета за борачко-инвалидску заштиту, о корисницима права по овом закону, о извршеним исплатама и неправилно исплаћеним износима и о томе саставља извештај.

(2) Извештај из става 1. овог члана, општински орган управе доставља републичком органу управе надлежном за послове борачке и инвалидске заштите најкасније до 20. фебруара текуће године за претходну годину.

(3) Републички орган управе надлежан за послове борачке и инвалидске заштите доноси ближе прописе о вођењу евиденције и начину исплаћивања новчаних примања која се остварују по овом закону.

Члан 57.

Републички орган управе надлежан за послове борачке и инвалидске заштите врши контролу трошења средстава намењених за остваривање права по овом закону.

VI. ПРАВА КОРИСНИКА ЗА ВРЕМЕ РАТНОГ СТАЊА

Члан 58.

(1) Корисницима права по овом закону за време ратног стања обезбеђују се следећа права:

  1. месечно новчано примање,
  2. додатак за негу,
  3. породични додатак,
  4. додатак на децу,
  5. накнада трошкова смештаја у предузећу ,
  6. накнада погребних трошкова.

Члан 59.

(1) За време ратног стања не врши се ревизија решења донетих по одредбама овог закона.

(2) Жалба изјављена на решење из става 1. овог члана не одлаже извршење решења.

Члан 60.

(1) Исплата новчаних примања из члана 58. овог закона врши се по прописима донетим на основу овог закона.

(2) Ако се корисник пресели на територију друге општине, а исплатни орган његовог ранијег пребивалишта није у могућности да достави потребне новчане податке и остале списе, исплатни орган надлежан по месту пребивалишта корисника привремено ће вршити исплату на основу докумената из којих се са сигурношћу може утврдити да је корисник одређених примања.

Члан 61.

Новчана средства за остваривање права предвиђених овим законом за време ратног стања обезбеђују се по прописима којим је уређено финансирање Републике за време ратног стања.

VII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 62.

(1) Општински орган управе извршиће по службеној дужности усклађивање права досадашњих корисника инвалидског додатка, породичног додатка и месечног новчаног примања; одређивање висине додатка за негу, новчане накнаде за време професионалне рехабилитације и висине примања за кориснике смештене у установе социјалне заштите и одлучити о другим правима досадашњих корисника, према одредбама овог закона до 30. јуна 1990. године.

(2) Корисници права на месечна примања из става 1. овог члана, који после извршеног усклађивања у смислу овог закона, дођу у неповољнији положај, користиће права по досадашњим прописима, до 30. јуна 1990. године.

Члан 63.

Учесници ранијих ратова и чланови породица умрлог учесника ранијих ратова који не живе на територији Републике Србије, а који су остварили права по Закону о материјалном обезбеђењу и здравственој заштити учесника народноослободилачког и ранијих ратова, оствариваће та права и после ступања на снагу овог закона у складу са прописаним условима.

Члан 64.

Републички орган управе надлежан за послове борачке и инвалидске заштите донеће прописе из чл. 6, 31 , 50 . и 56. овог закона најкасније до 31. марта 1990. године.

Члан 64а

Средства за материјалну примену овог закона обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Члан 65.

Даном почетка примене овог закона престају да важе: Закон о материјалном обезбеђењу и здравственој заштити учесника народноослободилачког и ранијих ратова („Службени гласник СРС“, бр. 16/79 и 64/82) и Закон о инвалидском додатку и другим правима војних инвалида („Службени гласник СРС“, бр. 14/79, 7/82, 64/82, 42/83, 10/84, 46/84, 26/85, 35/86 и 28/87).

Члан 66.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Социјалистичке Републике Србије“, а примењиваће се од 1. јануара 1990. године, осим одредбе члана 50. став 1. овог закона, која ће се примењивати од 1. јануара 1991. године.

ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УШЛЕ У ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ

Закон о изменама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица
(„Службени гласник РС“, бр. 137/04)

Члан 24.

Рокови за остваривање права припадника Равногорског покрета, односно Југословенске војске у отаџбини и чланова њихових породица, почињу тећи од дана почетка примене овог закона.