Konvencija MOR-a br. 87 – O sindikalnim slobodanama i zaštiti sindikalnih prava

Opšta konferencija Međunarodne organizacije rada,

Sazvana u San-Francisku od strane Administrativnog saveta Međunarodnog biroa rada, sastavši se 17. juna 1948, u svoje trideset i prvo zasedanje,

Pošto je odlučila da prihvati u formi jedne konvencije različite predloge o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava, pitanje obuhvaćeno sedmom tačkom dnevnog reda zasedanja,

Uzimajući u obzir da je u Uvodu Ustava Međunarodne organizacije rada, između ostalih sredstava podobnih da poboljšaju uslove radnika i obezbede mir, izražena „potvrda principa sindikalnih sloboda“,

Uzimajući u obzir da je Filadelfijska deklaracija još jednom proklamovala da je „sloboda izražavanja i udruživanja jedan od neophodnih uslova za održanje progresa“,

Uzimajući u obzir da je Međunarodna konferencija rada, u svom tridesetom zasedanju, prihvatila jednoglasno principe koji treba da budu osnova međunarodnog regulisanja,

Uzimajući u obzir da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija, u svom drugom zasedanju, usvojila ove principe i pozvala Međunarodnu organizaciju rada da nastavi svoja nastojanja kako bi najzad bilo moguće prihvatiti jednu ili više međunarodnih konvencija,

prihvata, danas 09.07.1948. godine, donju konvenciju, koja će biti nazvana Konvencija o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnh prava, 1948:

DEO I

SINDIKALNE SLOBODE

Član 1

Svi Članovi Međunarodne organizacije rada za koje je na snazi ova konvencija obavezuju se da će primenjivati odredbe koje slede.

Član 2

Radnici i poslodavci, bez ikakvih izuzetaka, imaju pravo bez prethodnog odobrenja, da obrazuju organizacije po svome izboru, kao i da pristupaju ovim organizacijama, pod isključivim uslovom da se pridržavaju statuta ovih poslednjih.

Član 3

  1. Radničke i poslodavačke organizacije imaju pravo na donošenje svojih statuta i administrativnih pravila, slobodnih izbora svojih predstavnika, organizovanje svoga upravljanja i delatnosti i formulisanja svoga akcionog programa.
  2. Javne vlasti moraju se uzdržavati svake intervencije takve prirode koja bi imala za cilj ograničenje ovoga prava ili ometanje zakonskog izvršenja.

Član 4

Radničke i poslodavačke organizacije ne mogu biti raspuštene ili njihove delatnosti obustavljene administrativnim putem.

Član 5

Radničke i poslodavačke organizacije imaju pravo da ustanovljavaju federacije i konfederacije, kao i da pristupaju istima, i sve organizacije, federacije ili konfederacije imaju pravo da se učlanjuju u Međunarodne organizacije radnika i poslodavaca.

Član 6

Odredbe napred označenih članova 2, 3 i 4 primenuju se i na federacije i konfederacije poslodavačkih i radničkih organizacija.

Član 7

Dobijanje svojstva pravnog lica od strane radničkih i poslodavačkih organizacija, njihovih federacija i konfederacija, ne može biti podvrgnuto uslovima takve prirode koji bi mogli dovesti u pitanje primenu odredaba gornjih članova 2, 3 i 4.

Član 8

  1. U ispunjenju prava koja su im ovom konvencijom priznata, radnici, poslodavci i njihove odgovarajuće organizacije dužni su da kao i druga lica i organizovane zajednice poštuju zakonitost.
  2. Ne može se nacionalnim zakonodavstvom nanositi povreda niti isto primenjivati na način na koji bi se mogla naneti povreda garantija predviđenih ovom konvencijom.

Član 9

  1. U kojoj meri će se garantije predviđene ovom konvencijom primenjivati na pripadnike armije i policije biće određeno nacionalnim zakonodavstvom.
  2. U saglasnosti sa principima postavljenim u paragrafa 8 člana 19 Ustava Međunarodne organizacije rada ratifikacija ove konvencije od strane nekog Člana neće se smatrati da utiče na bilo koji zakon, presudu, običaj ili sporazum koji daju pripadnicima oružanih snaga i policije garantije predviđene ovom konvencijom.

Član 10

U ovoj konvenciji, izraz „organizacija“ označava svaku organizaciju radnika i poslodavaca koja ima za cilj unapređenje i zaštitu interesa radnika i poslodavaca.

DEO II

ZAŠTITA SINDIKALNIH PRAVA

Član 11

Svaki Član Međunarodne organizacije rada za koga je ova konvencija na snazi obavezuje se da preduzme sve potrebne i pogodne mere da bi trudbenicima i poslodavcima obezbedio slobodno vršenje sindikalnih prava.

DEO III

RAZNE MERE

Član 12

  1. Što se tiče teritorija pomenutih u članu 35 Ustava Međunarodne organizacije rada, onako kao što je bilo dopunjeno amandmanom uz Ustav Međunarodne organizacije rada, 1946, sa isključenjem teritorija naznačenih u paragrafu 4 i 5 tako dopunjenog člana svaki Član organizacije koji ratifikuje ovu konvenciju mora dostaviti Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada istovremeno sa ratifikacijom ili u najkraćem mogućem roku iza ratifikacije, deklaraciju kojom objavljuje:

a) teritorije u pogledu kojih se obavezuje na primenu odredaba konvencije bez izmena;

b) teritorije u pogledu kojih se obavezuje na primenu odredaba konvencije sa izmenama i u čemu se te izmene sastoje;

c) teritorije u pogledu kojih konvencija nije primenjiva, i u tom slučaju, uzroke (razloge) iz kojih konvencija nije primenjiva;

d) teritorije za koje zadržava pravo svoga odlučivanja.

  1. Obaveze naznačene pod tačkom a) i b) prvoga paragrafa ovog člana smatraće se sastavnim delom ratifikacije i proizvodiće isto dejstvo.
  2. Svaki Član moći će da se odrekne jednom novom izjavom, u potpunosti ili delimično, rezervi sadržanih u njegovoj ranijoj izjavi u smislu tačaka b), c) i d) paragrafa 1. ovog člana.
  3. Svaki Član moći će, u toku perioda u kojima ova konvencija može da bude otkazana, saglasno odredbama čl. 16 , dostaviti Generalnom direktoru novu izjavu menjajući u svakom pogledu sve ranije izjave i upoznajući sa stanjem na određenim teritorijama.

Član 13

  1. Kada pitanja koja tretira ova konvencija budu ušla u okvir nadležnosti vlasti na teritoriji van metropole, Članovi odgovorni za međunarodne veze na ovoj teritoriji, u sporazumu sa vladom rečene teritorije, moći će dostaviti Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada izjavu o prihvatanju, u ime ove teritorije, obaveza iz ove konvencije.
  2. Izjava o prihvatanju obaveza iz ove konvencije može biti dostavljena Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada:

a) od strane dvaju ili više Članova Organizacije za teritoriju koja potpada pod njihovu vlast;

b) od strane svake međunarodne vlasti odgovorne za rukovođenje jednom teritorijom na osnovu odredaba Povelje Ujedinjenih nacija ili bilo koje važeće odredbe u pogledu te teritorije.

  1. Izjave dostavljene Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada, u smislu odredaba prethodnih paragrafa ovoga člana treba da ukažu da li će odredbe konvencije biti primenjivane na teritoriji sa ili bez izmena; ukoliko izjava ukazuje da će se odredbe konvencije primenjivati sa zadržanjem prava na izmene, ona mora posebno naznačiti u čemu se sastoje te izmene.
  2. Zainteresovani Član ili Članovi ili međunarodne vlasti moći će se odreći u potpunosti ili delimično, jednom docnijom izjavom, prava da pribegnu izmeni, koje je naznačeno u ranijoj izjavi.
  3. Zainteresovani Član ili Članovi ili međunarodne vlasti moći će za vreme perioda u kojima ova konvencija može biti otkazana, saglasno odredbama člana 16 , dostaviti Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada jedan novi izveštaj menjajući u svakom pogledu sve ranije izveštaje i upoznavajući ga sa situacijom u pogledu primene ove konvencije.

DEO IV

ZAVRŠNE ODREDBE

Član 14

Službene ratifikacije ove konvencije biće saopštene Generalnom direktoru Međunarodne organizacije rada koji će ih registrovati.

Član 15

  1. Ova konvencija obavezivaće samo one Članove Međunarodne organizacije rada čija ratifikacija bude regisrovana od strane Međunarodnog biroa rada.
  2. Ona će stupiti na snagu po isteku dvanaest meseci, pošto ratifikacija dva Člana bude registrovana od strane Generalnog direktora.
  3. Posle toga ova će konvencija stupiti na snagu za svakog Člana po isteku dvanaest meseci od datuma kada njena ratifikacija bude registrovana.

Član 16

  1. Svaki Član koji je ratifikovao ovu konvenciju može je otkazati po isteku perioda od deset godina od njenog prvobitnog stupanja na snagu, aktom saopštenim Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada i od njega registrovanom. Otkaz stupa na snagu posle godinu dana pošto bude registrovan.
  2. Svaki Član koji je ratifikovao ovu konvenciju, a koji, u roku od godine dana, po isteku perioda od deset godina, pomenutog u prethodnom paragrafu, ne bude koristio mogućnost otkaza predviđenu ovim članom, biće vezan za novi period od deset godina, a posle toga, moći će da otkaže konvenciju po isteku svakog perioda od deset godina pod uslovom predviđenim ovim članom.

Član 17

  1. Generalni direktor Međunarodnog biroa rada saopštiće svim Članovima Međunarodne organizacije rada registrovanje svih ratifikacija, izjava i otkaza koji mu budu saopšteni od strane Članova Organizacije.
  2. Obaveštavajući Članove Organizacije o drugoj registraciji koja mu bude saopštena, Generalni direktor skrenuće pažnju Članovima Organizacije na datum kada ova konvencija stupa na snagu.

Član 18

Saobrazno čl. 102 Povelje Ujedinjenih nacija, Generalni direktor Međunarodnog biroa rada dostaviće Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija radi registracije potpuna obaveštenja o svima ratifikacijama, svima izjavama i svima otkazima koje bude registrovao prema prethodnim članovima.

Član 19

Po isteku svakog perioda od deset godina, računajući od stupanja na snagu ove konvencije, Administrativni savet Međunarodnog biroa rada podneće izveštaj Opštoj konferenciji o primeni ove konvencije i odlučiti da li treba da se unese u dnevni red konferencije pitanje revizije ili izmene rečene konvencije.

Član 20

  1. U slučaju da Konferencija usvoji novu konvenciju koja u potpunosti ili delimično menja ovu konvenciju, osim ako nova konvencija predviđa drukčije:

a) ratifikacija nove konvencije od strane nekog Člana proizvešće ipso jure, bez obzira na napred navedeni čl. 16 , neposredni otkaz ove konvencije, pod rezervom da je nova konvencija koja menja staru stupila na snagu;

b) od dana stupanja na snagu nove konvencije, ova konvencija prestaće da bude otvorena za ratifikaciju Članovima.

  1. Ova konvencija ostaće u svakom slučaju na snazi, po formi i sadržini za Članove koji je budu ratifikovali, a koji ne ratifikuju novu konvenciju.

Član 21

Francuski i engleski tekst ove konvencije jednako su verodostojni.