Konvencija MOR-a br. 3 – O zapošljavanju žena pre i posle porođaja

Član 1.

1. U smislu ove Konvencije izraz »industrijsko preduzeće« uključuje:

(a) rudnike, kamenolome i ostala preduzeća za vađenje minerala iz zemlje;

(b) industrije u kojima se proizvodi izrađuju, menjaju, čiste, popravljaju, ukrašavaju, dovršavaju, prilagođavaju za prodaju, lome ili uništavaju, ili u kojima se materijali prerađuju, uklju¬čujući preduzeća koja se bave brodogradnjom ili proizvodnjom, preradom ili prenosom električne energije ili pogonske snage bilo koje druge vrste;

(c) izgradnju, obnovu, održavanje, popravljanje, menjanje ili rušenje svih zgrada i građevina, železničke pruge, tramvajske pruge, luke, doka, nasipa, kanala, unutrašnjeg vodenog puta, drumskog puta, tunela, mosta, vijadukta, kanalizacije, odvodnog kanala, zdenca, telegrafske ili telefonske instalacije, električne instalacije, plinare, vodovoda, ili druge građevinske radove, kao i pripremu ili polaganje temelja za bilo koji takav rad ili objekat;

(d) prevoz putnika ili robe drumom, železnicom ili unutrašnjim vodenim putem, uključujući rukovanje robom na dokovima, pristaništima, obalama ili skladištima, ali izuzimajući ručno prenošenje;

Član 2.

Za primenu ove Konvencije, izraz žena označava svaku osobu ženskog pola, bez obzira narodnost, udatu ili ne, a izraz dete označava svako dete, bilo da je rođeno u braku ili izvan braka.

Član 3.

U svim industrijskim ili trgovačkim preuzećima, javnim ili privatnim, ili u preduzećima koja od njih zavise, izuzev preduzeca u kojima su zaposleni samo članovi jedne iste porodice, žena:

a) ne može da radi u vremenu od šest nedelja po porođaju;

b) ima prava da da ostavi rad, pošto donese uverenje od lekara, kojim se utvrđuje da će se njen porođaj verovatno dogoditi u toku narednih šest nedelja , koje nastupaju;

c) primaće za sve vreme odsutnosti, na osnovi tačaka a) i b), dovoljnu naknadu za svoje i dečje izdržavanje pod dobrim higijenskim uslovima; ova naknada, čiju veličinu utvrđuje nadležna vlast u svakoj zemlji, isplaćivaće se iz javnih fondova, ili iz fondova sistema osiguranja. Žena će, osim toga, imati prava na besplatnu lekarsku ili porodiljsku negu. Nikakva greška, učinjena od strane doktora ili medicinske sestre pri proceni dana porođaja, ne može poništit ženino pravo da primi naknadu koja joj pripada, počevši od dana izdavanja lekarskog uverenja, pa do dana porođaja;

d) imaće , u svim slučajevima, ako sama doji dete, dva odmora od po pola sata u cilju da joj se omogući dojenje.

Član 4.

U slučaju kad žena izostane s posla, na osnovi tačaka a) i b) člana 3. ove Konvencije, ili ostane odsutna duže vreme, zbog bolesti, dokazane lekarskim uverenjem, kao posledice njene trudnoće ili porođaja, i koja joj onemogućava da produži svoj rad, biće nezakonito ako je njen poslodavac otpusti još za vreme trajanja maksimalnog roka za odsustvo, utvrđenog od strane nadležne vlasti svake zemlje, ili tako da otkazni rad za vreme dok gore spomenuto odsustvo još traje.

Član 5.

Službene ratifikacije ove Konvencije, pod uslovima predviđenim u XIII. Delu Versajskog ugovora od 28. juna 1919. godine, i Ugovora iz Sen Žermena od 10. novembra 1919. godine, dostavće se generalnom sekretaru Društva naroda, koji će ih registrovati.

Član 6.

Svaki član Međunarodne organizacije rada, koji ratifikuje ovu Konvenciju, obvezuje se da je primeni na sve svoje kolonije ili posede, ili na one svoje protektorate koji ne upravljaju potpuno samostalno, po ovim odredbama:

a) da odredbe Konvencije ne budu učinjene neprimenljivim zbog lokalnih prilika;

b) da izmene koje bi bile potrebne za prilagođavanje konvencije lokalnim prilikama mogu biti unete u samu Konvenciju.

Svaki član je dužan da dostavi Međunarodnoj kancelariji rada svoju odluku za svaku od svojih kolonija, poseda ili protektorata, koji nemaju potpunu nezavisnost.

Član 7.

Odmah pošto ratifikacije dva člana Međunarodne organizacije rada budu registrovane u Sekretarijatu , generalni sekretar Društva naroda notifikovaće ovu činjenicu svim članovima Međunarodne organizacije rada.

Član 8.

Ova Konvencija će stupiti na snagu onog dana kada generalni sekretar Društva naroda izvrši ovu notifikaciju; ona će obavezivati samo članove koji su registrovali svoju ratifikaciju u Sekretarijatu. Prema tome, ova Konvencija će stupiti na snagu, u pogledu svakog drugog člana, onog dana kada ratifikacija tog člana bude registrovana u Sekretarijatu.

Član 9.

Svaki član, koji ratifikuje ovu Konvenciju, obavezuje se primeniti njene odredbe najdalje do 1. jula 1922. godine, i preduzeti sve mere za primenu njenih odredaba.

Član 10.

Svaki član, koji je ratifikovao ovu Konvenciju, može je otkazati, po isteku razdoblja od deset godina od prvobitnog stupanja na snagu konvencije, jednim aktom, dostavljenim generalnom sekretaru Društva naroda, koji će on registrovati . Otkaz stupa na snagu posle isteka jedne godine od dana njegovog registrovanja u Sekretarijatu.

Član 11.

Upravno veće Međunarodne kanclearije rada će biti dužno da najmanje jedanput u svakih deset godina, podnosi Opšoj skupštini izveštaj o primeni ove Konvencije, i odlučiće upisati za dnevni red Skupštine pitanje revizije ili izmene spomenute Konvencije.

Član 12.

Engleski i francuski tekst ove Konvencije jednako su verodostojni.