Конвенција МОР-а бр. 102 – О социјалном обезбеђењу

Општа конференција Међународне организације рада

Сазвана у Женеви од стране Административног савета Међународног бироа рада, саставши се 4. јуна 1952. у своје тридесeтпето заседање,

Пошто је одлучила да усвоји разне предлоге о минималној норми социјалног обезбеђења, питање обухваћено петом тачком дневног реда заседања,

Пошто је одлучила да ови предлози добију форму међународне конвенције,

Усваја данас 28.06.1952. године, доњу Конвенцију, која ће се звати Конвенција о социјалном обезбеђењу (минимална норма), 1952.

ДЕО I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

  1. У смислу ове Конвенције:

а) израз „прописан“ значи одређен националним законодавством или на основу њега;

б) израз „пребивалиште“ означава уобичајено место становања на територији Члана, а израз „становник“ означава лице које је редовно настањено на територији Члана;

ц) израз „супруга“ означава жену коју издржава муж;

д) израз „удовица“ означава жену коју је издржавао муж у време своје смрти;

е) израз „дете“ означава дете испод доба старости којим се завршава обавезно школовање или дете испод 15 година старости, према томе како буде прописано;

ф) израз „стаж“ означава било период уплаћивања доприноса, било период запослења, било период сталног пребивања, било макакву комбинацију ових периода, према тогме како буде прописано.

  1. У смислу чланова 10 , 34 и 49 под изразом „давања“ подразумева се било нега која се пружа директно, било индиректна давања која се састоје у накнади трошкова које је заинтерсовани имао.

Члан 2

Члан за кога је ова Конвенција на снази дужан је:

а) да примени:

I) Део I;

II) Најмање три од Делова II, III, IV, V, VI, VII, VIII, IX i X међу којима бар један од Делова IV, V, VI, IX i X;

III) Одговарају одредбе Делова XI, XII i XIII;

IV) Део XIV;

V) Да означи у својој ратификацији за које од Делова II до X преузима обавезе које проистичу из Конвенције.

Члан 3

  1. Члан чија привредна и медицинска средства нису у довољној мери развијена, може, ако то надлежна власт жели и док она то сматра за потребно, једном изјавом приложеном уз ратификацију, придржати себи право да се користи привременим дерогацијама из следећих чланова: 9 д); 12 (2); 15 д); 18 (2); 21 ц); 27 д); 33 б); 34 (3); 41 д); 48 ц); 55 д) и 61 д).
  2. Сваки Члан, који је дао изјаву у смислу параграфа 1 овог члана, треба да у вези сваке дерогације за чије је коришћење придржао себи право, наведе у годишњем извештају о примени ове Конвенције који је дужан да подноси у смислу чл. 22 Устава Међународне организације рада:

а) било да разлози због којих је то учинио још увек постоје;

б) било да се почев од једног одређеног датума одриче коришћења дерогације у питању.

Члан 4

  1. Сваки Члан који је ратификовао ову Конвенцију може касније известити Генералног директора Међународног бироа рада да прихвата обавезе које проистичу из Конвенције у погледу једног од Делова II до X, или више њих, а који у његовој ратификацији већ нису били назначени.
  2. Обавезе предвиђене у параграфу 1 овог члана сматраће се као саставни део ратификације и имаће, од датума њихове нотификације, исто дејство.

Члан 5

Када је у циљу примене ма којег од Делова II до X ове Конвенције, назначених у ратификацији, Члан обавезан да заштити прописане категорије лица, које укупно претстављају најмање одређени проценат лица у радном односу или становника, тај Члан је дужан, пре него што се обавеже на примену једног таквог дела, да се увери да је овај проценат достигнут.

Члан 6

У циљу примене Делова II, III, IV, V, VIII (у погледу здравствене заштите), IX и X ове Конвенције, Члан може узети у обзир заштиту која проистиче из осигурања, које у смислу националног законодавства није обавезно за заштићена лица, ако ово осигурање:

а) контролишу јавне власти или њиме, саобразно прописаним нормама, заједнички управљају послодавци и радници;

б) обухвата знатан део лица чија зарада не премаша зараду квалификованог радника – мушкарца;

ц) задовољава, заједно са осталим формама заштите, одговарајуће одредбе Конвенције.

ДЕО II. ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА

Члан 7

Сваки Члан за кога је овај Део Конвенције на снази, дужан је да, саобразно ниже назначеним члановима овог Дела, обезбеди заштићеним лицима давања, ако њихово стање захтева лекарску негу превентивног или куративног карактера.

Члан 8

Осигурани случај обухвата болест, без обзира на узрок, трудноћу, порођај и њихове последице.

Члан 9

Круг заштићених лица обухвата:

а) било прописане категорије лица у радном односу које сачињавају најмање 50% од целокупног броја лица у радном односу, као и супруге и децу лица тих категорија;

б) било прописане категорије активног становништва које сачињавају укупно најмање 20 % од целокупног броја становника, као и супруге и децу лица која припадају тим категоријама;

ц) било прописане категорије становника, које сачињавају најмање 50% од целокупног броја становника;

д) било, када је дата изјава у вези примене члана 3 , прописане категорије лица у радном односу, које сачињавају укупно најмање 50% од целокупног броја запослених у индустриским предузећима која запошљавају најмање 20 лица, као и супруге и децу лица у радном односу које припадају тим категоријама.

Члан 10

  1. Давања обухватају најмање:

а) у случају болести:

  1. I) негу лекара опште медицине, подразумевајући ту и прегледе код куће;
  2. II) негу лекара специјалиста која се пружа у болницама лицима смештеним у болницама или лицима ван болница као и негу лекара специјалиста која се може указивати изван болница;

III) основне фармацеутске производе по рецепту лекара или другог стручног лица;

  1. IV) смештај у болници ако је то потребно;

б) у случају трудноће, порођаја и њихових последица:

  1. I) негу пре порођаја, за време порођаја и после порођаја, од стране лекара или дипломиране бабице;
  2. II) смештај у болници, ако је то потребно.
  3. Корисник или хранилац породице може бити обавезан да учествује у трошковима здравствене заштите у случају болести; правила којима се регулише ово питање треба да буду постављена тако, да учешће у трошковима не претставља сувише велики терет.
  4. Давања која се пружају према овом члану треба да допринесу очувању, поновном успостављању или побољшању здравља заштићене особе и њене радне способности и да удовољавају њеним личним потребама.
  5. Владини органи или установе који обезбеђују ова давања дужни су да свим одговарајућим средствима подстичу заштићена лица да се обраћају општим здравственим службама које су им стављене на располагање од стране власти или других организација признатих од стране власти.

Члан 11

Давања поменута у члану 10 треба да у осигураном случају буду обезбеђена бар заштићеним лицима која су навршила или чији је хранилац породице навршио одређени стаж који се сматра као потребан ради спречавања злоупотреба.

Члан 12

  1. Давања поменута у члану 10 имају бити обезбеђена за све време трајања осигураног случаја, с тим да у случају болести могу бити ограничена на 26 недеља за сваки поједини случај. Међутим, здравствена заштита се не може обуставити се док се прима накнада за случај болести, а посебним одредбама треба предвидети могућност проширења овог ограничења, ако се ради о болестима предвиђеним националним законодавством за које се признаје да захтевају дужу негу.
  2. Ако је дата изјава ради примене чл. 3, давања могу бити временски ограничена на 13 недеља за сваки поједини случај.

ДЕО III. НАКНАДА ЗА СЛУЧАЈ БОЛЕСТИ

Члан 13

Сваки Члан за кога је овај Део Конвенције на снази, дужан је да обезбеди заштићеним лицима накнаде за случај болести, према одредбама следећих чланова овога Дела.

Члан 14

Осигурани случај обухвата неспособност за рад услед болести, која повлачи губитак зараде како је он дефинисан националним законодавством.

Члан 15

Круг заштићених лица обухвата:

а) било прописане категорије лица у радном односу, које сачињавају укупно најмање 50% од целокупног броја лица у радном односу;

б) било прописане категорије активног становништва, које сачињавају укупно најмање 20% од целокупног броја становника;

ц) било све становнике чије имовно стање за време осигураног случаја не прелази границе прописане према одредбама чл. 67 ;

д) било, ако је дата изјава ради примене чл. 3 , прописане категорије лица у радном односу које сачињавају укупно најмање 50% од целокупног броја запослених у индустриским предузећима која запошљавају најмање 20 лица.

Члан 16

  1. Ако су заштићене одређене категорије лица у радном односу или категорија активног становништва, давања ће се састојати од периодичног плаћања обрачунатог било према одредбама члана 65, било према одредбама члана 66.
  2. Ако су заштићени сви становници чије имовно стање за време осигураног случаја не прелази прописану границу, давање ће се састојати од периодичног плаћања обрачунатог према одредбама члана 67.

Члан 17

Давање поменуто у члану 16, има се у осигураном случају, обезбедити бар заштићеним лицима која су навршила одређени стаж који се сматра потребним ради спречавања злоупотреба.

Члан 18

  1. Давање поменуто у члану 16 има се обезбедити за све време трајања осигураног случаја, с тим да његово трајање може бити ограничено на 26 недеља за сваки поједини случај боловања, уз могућност да се давање не исплаћује за прва три дана губитка зараде.
  2. Ако је дата изјава ради примене члана 3 , давање може бити временски ограничено:

а) било на период одређен тако да укупан број дана за које се накнада за случај болести даје у току једне године не буде нижи од десетоструког просечног броја заштићених лица за време те године;

б) било на 13 недеља за сваки поједини случај боловања, с могућношћу да се давања не исплаћују за прва три дана губитка зараде.

ДЕО IV. ДАВАЊА ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

Члан 19

Сваки Члан за кога је овај Део Конвенције на снази, дужан је да заштићеним лицима обезбеди давања за случај незапослености, према следећим члановима овог Дела.

Члан 20

Осигурани случај подразумева губитак зараде како је он дефинисан националним законодавством – због немогућности за заштићену особу, која је способна и расположива за рад, да добије одговарајуће запослење.

Члан 21

Круг заштићених лица обухвата:

а) било прописане категорије лица у радном односу које сачињавају укупно најмање 50% од целокупног броја лица у радном односу;

б) било све становнике чије имовно стање за време осигураног случаја не премаша границу прописану према одредбама члана 67 ;

ц) било, када је дата изјава ради примене члана 3 , прописане категорије лица у радном односу које сачињавају укупно најмање 50% од целокупног броја запослених у индустријским предузећима која запошљавају најмање 20 лица.

Члан 22

  1. Када су заштићене одређене категорије лица у радном односу, давање ће се састојати од периодичног плаћања обрачунатог према одредбама члана 65 или члана 66.
  2. Када су заштићени сви становници чије имовно стање, за време трајања осигураног случаја, не премаша прописану границу, давање ће се састојати од периодичног плаћања обрачунатог према одредбама члана 67.

Члан 23

Давање поменуто у члану 22 има се, у осигураном случају, обезбедити бар заштићеним лицима која су навршила одређени стаж који се сматра потребним ради спречавања злоупотреба.

Члан 24

  1. Давање поменуто у члану 22 има се обезбедити за све време трајања осигураног случаја, с тим да његово трајање може бити ограничено:

а) када су заштићене одређене категорије лица у радном односу, на 13 недеља у току периода од 12 месеци;

б) када су заштићени сви становници чије имовно стање за време трајања осигураног случаја не премаша прописану границу на 26 недеља у току период од 12 месеци;

  1. Ако дужина давања зависи, на основу националног законодавства, од дужине времена плаћања доприноса или од давања примљених раније у току једног прописаног периода, одредба алинеје а) параграфа 1 сматраће се задовољене ако просечно трајање давања износи најмање 13 недеља у току периода од 12 месеци.
  2. Давање може да се не исплаћује за време рока чекања од првих 7 дана у сваком поједином случају губитка зараде, рачунајући дане незапослености пре и после привременог запослења које не прелази прописано трајање као саставне делове истог случаја губитка зараде.
  3. Када се ради о сезонским радницима, трајање давања и рок чекања могу бити усклађени према условима запослења.

ДЕО V. ДАВАЊА ЗА СТАРОСТ

Члан 25

Сваки Члан за кога је овај Део Конвенције на снази дужан је да обезбеди заштићеним лицима давања за старост према следећим члановима овога Дела.

Члан 26

  1. Осигурани случај обухвата старост преко прописане границе.
  2. Прописана граница старости не може прелазити шездесет пет година. Међутим, надлежне власти могу одредити вишу границу старости, с обзиром на радну способност старијих лица у земљи о којој се ради.
  3. Национално законодавство може обуставити давања ако лице, које би на ова давања имало право, обавља одређене делатности уз награду, или смањити давања која се заснивају на плаћању доприноса, ако зарада корисника прелази прописани износ, односно давања која се не заснивају на уплати доприноса, ако зарада корисника, или његова друга имовина, или обе заједно, прелази прописани износ.

Члан 27

Круг заштићених лица обухвата:

а) било прописане категорије лица у радном односу које сачињавају укупно најмање 50% од целокупног броја лица у радном односу;

б) било прописане категорије активног становништва које сачињавају укупно најмање 20% од целокупног броја становника;

ц) било све становнике чија имовина за време осигураног случаја не прелази границу прописану према одредбама члана 67 ;

д) било, ако је дата изјава ради примене члана 3 , прописане категорије лица у радном односу које сачињавају укупно најмање 50% од целокупног броја запослених у индустријским предузећима која запошљавају најмање 20 лица.

Члан 28

Давање се састоји од периодичног плаћања обрачунатог:

а) било према одредбама члана 65 било према одредбама члана 66 , ако су заштићене категорије лица у радном односу или категорије активног становништва;

б) према одредбама члана 67 , ако су заштићени сви становници чија имовина за време осигураног случаја не прелази прописану границу.

Члан 29

  1. Давање поменуто у члану 28 има се, у осигураном случају, обезбедити бар:

а) заштићеном лицу које је пре наступања осигураног случаја, према прописаним правилима, навршило стаж који се састоји било од 30 година плаћања доприноса или запослења било од 20 година пребивања;

б) ако су у принципу осигурана лица која привређују, заштићеном лицу које је навршило прописани стаж плаћања доприноса и у чије име су уплаћивани, у току активног периода његовог живота, доприноси чији просечан годишњи број достиже прописану цифру.

  1. Када је давање поменуто у параграфу 1 условљено испуњењем минималног периода плаћања доприноса или запослења, смањено давање има се обезбедити бар:

а) заштићеном лицу које је навршило, пре наступања осигураног случаја, према прописаним правилима, стаж од 15 година плаћања доприноса или запослења;

б) када су у принципу осигурана сва лица која привређују заштићеном лицу које је навршило прописани стаж плаћања доприноса и у чије име је, у току активног периода његовог живота, уплаћена половина прописаног годишњег броја доприноса о којима се говори у алинеји б) параграфа 1 овог члана.

  1. Одредбе параграфа 1 овог члана сматраће се задовољеним ако се давање, обрачунато према Делу XI, али по проценту нижем за 10% од процента означеног у табели приложеној овом Делу за типског корисника, обезбеђује бар сваком заштићеном лицу које је навршило према прописаним правилима, било 10 година плаћања доприноса, или запослења, било 5 година пребивања.
  2. Проценат означен у табели приложеној уз Део XI може се сразмерно смањити ако је стаж за давање који одговара умањеном проценту виши од 10 година плаћања доприноса или запослења, а нижи од 30 година плаћања доприноса или запослења. Ако је тај стаж виши од 15 година, смањено давање одобраваће се према параграфу 2 овог члана.
  3. Ако је давање поменуто у параграфу 1, 3 или 4 овог члана условљено испуњењем минималног периода плаћања доприноса или запослења, заштићеном лицу које, само због поодмакле старости коју је досегло у време ступања на снагу одредаба које омогућују примену овог Дела Конвенције није могла испунити услове прописане према параграфу 2 овог члана, има се обезбедити смањено давање, осим ако се неко давање према одредбама параграфа 1, 3 или 4 овог члана обезбеђује таквој особи са старошћу вишом од нормалне.

Члан 30

Давања поменута у члановима 28. и 29. имају се одобравати за све време трајања осигураног случаја.

ДЕО VI. ДАВАЊА ЗА СЛУЧАЈ НЕСРЕЋЕ НА ПОСЛУ И ПРОФЕСИОНАЛНИХ ОБОЉЕЊА

Члан 31

Сваки члан за кога је овај Део конвенције за снази, дужан је обезбедити заштићеним лицима давања за случај несреће на послу и професионалних обољења, према одредбама следећих чланова овог Дела.

Члан 32

Осигурани случајеви, ако долазе као последица несреће на послу или прописаних професионалних обољења, обухватају:

а) болест;

б) неспособност за рад која долази као последица болести и повлачи губитак зараде како је он дефинисан националним законодавством;

ц) потпуни или делимични губитак способности зарађивања изнад прописаног степена, када је вероватно да ће тај потпуни или делимични губитак бити сталан, или одговарајуће смањење физичког интегритета;

д) губитак средстава за живот за удовицу или децу смрћу храниоца породице; када је у питању удовица, право на давање може бити, према националном законодавству условљено претпоставком да је неспособна да се сама издржава.

Члан 33

Круг заштићених лица обухвата:

а) било одређене категорије лица у радном односу која сачињавају укупно најмање 50% од целокупног броја лица у радном односу, а код давања на која се стиче право смрћу храниоца породице и супруге и децу лица у радном односу тих категорија;

б) било, ако је дата изјава ради примене члана 3 , прописане категорије лица у радном односу које сачињавају укупно најмање 50% од целокупног броја запослених у индустриским предузећима која запошљавају најмање 20 лица, а код давања на која се стиче право смрћу храниоца породице, и супруге и децу лица у радном односу тих категорија.

Члан 34

  1. У погледу болести, давања обухватају здравствену заштиту поменуту у параграфу 2 и 3 овог члана.
  2. Здравствена заштита подразумева:

а) општу и специјалистичку лекарску негу лицима смештеним у болнцама или ван болница, као и прегледе код куће;

б) зубну негу;

ц) болничарску негу, било код куће или у болници или некој другој здравственој установи;

д) издржавање у болници, опоравилишту, санаторијуму или некој другој здравственој установи;

е) снабдевање зубним, фармацеутским и другим медицинским или хируршким средствима, рачунајући ту и протезе и њихово одржавање као и наочари;

ф) негу коју пружа припадник неке друге професије законски признате као сродне медицинској, под надзором лекара или дентисте.

  1. Када је дата изјава ради примене члана 3 , здравствена заштита треба да обухвати бар:

а) негу лекара опште медицине, рачунајући ту и прегледе код куће;

б) негу специјалиста која се даје у болницама лицима смештеним у болницама или лицима ван болница као и негу специјалиста која се може давати ван болница;

ц) снабдевање основним фармацеутским производима, по рецепту лекара или другог стручног лица;

д) смештај у болници ако је то потребно.

  1. Лекарска нега која се пружа према претходним параграфима треба да доприноси очувању, поновном успостављању или побољшању здравља заштићене особе и њене способности за рад као и да одговори њеним личним потребама.

Члан 35

  1. Владини органи или установе који руководе здравственом заштитом дужни су да сарађују, када је то корисно, са општим службама стручне редукције, у циљу оспособљавања лица са смањеном способношћу за одговарајући рад.
  2. Национално законодавство може овластити ове органе или институције да предузму мере у циљу професионалне редукције лица са смањеном способношћу.

Члан 36

  1. У случају неспособности за рад, или потпуног губитка способности зарађивања, кад је вероватно да ће тај губитак бити сталан, или одговарајућег физичког интегритета, или смрти храниоца породице, давања ће се састојати од периодичног плаћања обрачунатог било према одредбама члана 65 , било према одредбама члана 66 .
  2. У случају делимичног губитка способности зарађивања, кад је вероватно да ће тај губитак бити сталан, или у случају одговарајућег смањења физичког интегритета, давање ће се, када је обавезно, састојати од периодичног плаћања одређеног у одговарајућој сразмери према давању предвиђеном за случај потпуног губитка способности зарађивања или одговарајућег смањења физичког интегритета.
  3. Периодична давања могу бити преобраћена у једнократна у форми капитала:

а) кад је степен неспособности минималан, или

б) кад је надлежним властима дата гаранција за његову правилну употребу.

Члан 37

Давања поменута у члановима 34 и 36 имају се, у осигураном случају, обезбедити бар заштићеним лицима запосленим на територији Члана у моменту наступања несреће или болести, а ако се ради о периодичним плаћањима која се дају због смрти храниоца породице, и удовици као и деци овога.

Члан 38

Давања поменута у члановима 34 и 36 имају се одобравати за све време трајања осигураног случаја; међутим, у случају неспособности за рад, давање не мора бити обезбеђено за прва три дана у сваком поједином случају губитка зараде.

ДЕО VII. ПОРОДИЧНЕ ПОТПОРЕ

Члан 39

Сваки члан за кога је овај Део Конвенције на снази дужан је да обезбеди заштићеним лицима породичне потпоре, према следећим члановима овог Дела.

Члан 40

Осигурани случај претставља оптерећеност децом, према томе како буде прописано.

Члан 41

Круг заштићених лица обухвата:

а) било прописане категорије лица у радном односу које сачињавају укупно најмање 50% од целокупног броја лица у радном односу;

б) било прописане категорије активног становништва, које сачињавају укупно најмање 20% од целокупног становништва;

ц) било све становнике чија имовина за време осигураног случаја не прелази прописане границе;

д) било, ако је дата изјава ради примене члана 3 , прописане категорије лица у радном односу које сачињавају укупно најмање 50% од целокупног броја запослених у индустријским предузећима која запошљавају најмање 20 лица.

Члан 42

Давања подразумевају:

а) било периодично плаћање заштићеном лицу које је навршило прописани стаж;

б) било обезбеђење деци или за децу исхране, одеће, стана, одмора или помоћи за домаћинство;

ц) било комбинацију давања предвиђених под а) и б).

Члан 43

Давања поменута у члану 42 имају се обезбедити бар заштићеном лицу које је навршило, у току једног одређеног периода, стаж који се може састојати било од 3 месеца плаћања доприноса, или запослења, било од године дана пребивања, према томе како буде прописано.

Члан 44

Укупна вредност давања заштићеним лицима према члану 42 треба да буде таква да сачињава:

а) било 3% од плате одраслог обичног радника – мушкарца, одређене према правилима датим у члану 66 , и помножено са укупним бројем деце свих заштићених лица;

б) било 1,5% напред наведене плате помножено укупним бројем деце свих становника.

Члан 45

Када се давања састоје у периодичном плаћању она се имају обезбедити за све време трајања осигураног случаја.

ДЕО VIII. ДАВАЊА ЗА СЛУЧАЈ МАТЕРИНСТВА

Члан 46

Сваки Члан за кога је овај Део Конвенције на снази дужан је обезбедити заштићеним лицима давања за случај материнства, према следећим члановима овог Дела.

Члан 47

Осигурани случај обухвата трудноћу, порођај и њихове последице и губитак зараде који из тога произилази, како је он дефинисан националним законодавством.

Члан 48

Круг заштићених лица обухвата:

а) било, све жене које припадају прописаним категоријама лица у радном односу, а сачињавају укупно најмање 50% од целокупног броја лица у радном односу, а у погледу здравствене заштите за случај материнства и супруге лица која припадају тим категоријама;

б) било, све жене које припадају прописаним категоријама активног становништва, а сачињавају укупно најмање 20% од целокупног становништва, а у погледу здравствене заштите за случај материнства и супруге лица која припадају тим категоријама;

ц) било, ако је дата изјава ради примене члана 3 , све жене које припадају прописаним категоријама лица у радном односу, а сачињавају укупно најмање 50% од целокупног броја запослених у индустријским предузећима која запошљавају најмање 20 лица а у погледу здравствене заштите за случај материнства, и супруге лица која припадају тим категоријама.

Члан 49

  1. У погледу трудноће, порођаја и њихових последица, здравствена заштита треба да обухвата лекарску негу поменуту у параграфима 2 и 3 овог члана.
  2. Лекарска нега подразумева бар:

а) негу пре порођаја, за време порођаја и после порођаја, коју пружа лекар или дипломирана бабица;

б) смештај у болници ако је то потребно.

  1. Лекарска нега поменута у параграфу 2 овог члана треба да доприноси очувању, поновном успостављању или побољшању здравља заштићене жене, и њене способности за рад као и да одговори њеним личним потребама.
  2. Владини органи или установе који обезбеђују здравствену заштиту за случај материнства дужни су да свим одговарајућим средствима потстичу заштићене жене да се обраћају општим здравственим службама које су им стављене на расположење од стране власти или других организација признатих од стране власти.

Члан 50

У погледу губитка зараде који долази као последица трудноће, порођаја и њихових последица, давање ће се састојати од периодичног плаћања обрачунатог било према члану 65 било према одредбама члана 66 . Износ периодичног плаћања може варирати у току осигураног случаја, под условом да просечан износ одговара горњим одредбама.

Члан 51

Давања поменута у члановима 49 и 50 имају се у осигураном случају обезбедити бар жени која припада заштићеним категоријама а која је испунила стаж који се сматра потребним ради спречавања злоупотреба; давања поменута у члану 49 имају се исто тако обезбедити женама лица која припадају заштићеним категоријама, када су ова навршила предвиђени стаж.

Члан 52

Давања поменута у члановима 49 и 50 имају се обезбедити за све време трајања осигураног случаја, међутим, периодична плаћања могу бити ограничена на 12 недеља, осим ако је дужи период отсутности са посла прописан или одобрен националним законодавством, у ком случају плаћања не могу бити ограничена на краћи период.

ДЕО IX. ДАВАЊА ЗА СЛУЧАЈ ИНВАЛИДНОСТИ

Члан 53

Сваки Члан за кога је овај Део Конвенције на снази дужан је обезбедити заштићеним лицима давања за случај инвалидности, према следећим члановима овога Дела.

Члан 54

Осигурани случај обухвата неспособност одређеног степена за обављање професионалне делатности, када је вероватно да ће та неспособност бити стална или кад она постоји и даље по престанку права на накнаду за случај болести.

Члан 55

Круг заштићених лица обухвата:

а) било прописане категорије лица у радном односу које сачињавају укупно најмање 50% од целокупног броја лица у радном односу;

б) било прописане категорије активног становништва, које сачињавају укупно најмање 20% од целокупног становништва;

ц) било све становнике чија имовина за време осигураног случаја не прелази границу прописану према одредбама члана 67 ;

д) било, ако је дата изјава ради примене члана 3 прописане категорије лица у радном односу које сачињавају укупно најмање 50% од укупног броја запослених у индустриским предузећима која запошљавају најмање 20 лица.

Члан 56

Давање ће се састојати од периодичног плаћања обрачунатог:

а) било према одредбама члана 65 , било према одредбама члана 66 , када су заштићене категорије лица у радном односу или категорије активног становништва;

б) према одредбама члана 67 , кад су заштићени сви становници чија имовина за време осигураног случаја не прелази прописану границу.

Члан 57

  1. Давање поменуто у члану 56 има се у осигураном случају, обезбедити бар:

а) осигураном лицу које је навршило пре наступања осигураног случаја, према прописаним правилима, стаж који се може састојати било од 15 година плаћања доприноса или запослења, било од 10 година пребивања;

б) када су у принципу заштићена сва лица која привређују, заштићеном лицу које је навршило стаж од три године плаћања доприноса, и у чије име су уплаћени, у току активног периода њиховог живота, доприноси, чији просечни годишњи број достиже прописану цифру.

  1. Када је давање поменуто у параграфу 1 условљено испуњењем минималног периода плаћања доприноса или запослења, смањено давање има се обезбедити бар:

а) заштићеном лицу које је навршило, пре наступања осигураног случаја, према прописаним правилима, стаж од 5 година плаћања доприноса или запослења;

б) када су принципу заштићена сва лица која привређују, заштићеном лицу које је навршило стаж од три године плаћања доприноса и у чије име је била уплаћена, у току активног периода његовог живота, половина прописаног просечног годишњег број доприноса о коме је реч у алинеји б) параграфа 1 овог члана.

  1. Одредбе параграфа 1 овог члана сматраће се задовољеним ако је давање обрачунато према Делу XI али по проценту нижем за 10 јединица од процента означеног у табели приложеној овом Делу за типског корисника, обезбеђено бар свакој заштићеној особи која је навршила, према прописаним правилима, 5 година плаћања доприноса, запослења или пребивања.
  2. Сразмерно смањење процента назначеног у табели приложеној Делу XI може бити извршено ако је стаж за давање, који одговара смањеном проценту, виши од 5 година плаћања доприноса или запослења, а нижи од 15 година плаћања доприноса или запослења. Смањено давање одобраваће се према параграфу 2 овог члана.

Члан 58

Давања поменута у члановима 56 и 57 имају се одобравати за све време трајања осигураног случаја или до њихове замене давањем за старост.

ДЕО X. ДАВАЊА ЧЛАНОВИМА ПОРОДИЦЕ ЗА СЛУЧАЈ СМРТИ ХРАНИОЦА ПОРОДИЦЕ

Члан 59

Сваки Члан за кога је овај Део Конвенције на снази, дужан је обезбедити запосленим лицима давања за случај смрти храниоца породице, према следећим члановима овога Дела.

Члан 60

  1. Осигурани случај подразумева губитак средстава за живот који настаје за удовицу или децу смрћу храниоца породице; кад је у питању удовица, право на давање може бити условљено, према националном законодавству, претпоставком да је неспособна да се сама издржава.
  2. Национално законодавство може обуставити давање ако лице које би на то имало право, обавља извесне прописане делатности уз награду, или смањтии давања која се заснивају на плаћање доприноса, ако зарада корисника прелази износ, као и давања која се не заснивају на плаћању доприноса, ако зарада корисника или друга његова имовина, или обе заједно, прелазе прописани износ.

Члан 61

Круг заштићених лица обухвата:

а) било супругу и децу храниоца породице који припада одређеним категоријама лица у радном односу, а које сачињавају укупно најмање 50% од укупног броја лица у радном односу;

б) било супругу и децу храниоца породице који припада прописаним категоријама активног становништва, које сачињавају укупно најмање 20% од целокупног становништва;

ц) било све удовице и сву децу, сталне становнике, која су изгубила свог храниоца породице, а чија имовина не прелази за време осигураног случаја границе, одређене према одредбама члана 67 ;

д) било, када је дата изјава ради примене члана 3 , супругу и децу храниоца породице који припада прописаним категоријама лица у радном односу, које сачињавају укупно најмање 50% целокупног броја запослених у индустриским предузећима која запошљавају најмање 20 лица.

Члан 62

Давање ће се састојати од периодичног плаћања обрачунатог:

а) било према одредбама члана 65 , било према одредбама члана 66 , кад су заштићене категорије лица у радном односу или категорије активног становништва;

б) према одредбама члана 67 , кад су заштићени сви становници чија имовина за време осигураног случаја не прелази прописану границу.

Члан 63

  1. Давање поменуто у члану 62 има се, за време осигураног случаја, обезбедити бар:

а) заштићеном лицу чији је хранилац породице навршио, према прописаним правилима, стаж који се може састојати било од 15 година плаћања доприноса или запослења, било 10 година пребивања;

б) када су у начелу заштићене жене и деца свих лица која привређују – заштићеном лицу чији је хранилац породице навршио стаж од три године плаћања доприноса, под условом да су, у име тог храниоца породице, уплаћени, у току активног периода његовог живота, доприноси чији просечни годишњи број достиже прописану цифру.

  1. Када је одобравање давања поменутог у параграфу 1 условљено испуњењем минималног периода плаћања доприноса или запослења, смањено давање има се обезбедити бар:

а) заштићеном лицу чији је хранилац породице навршио, према прописаним правилима, стаж од 5 година плаћања доприноса или запослења;

б) када су у начелу заштићене жене и деца свих лица која привређују – заштићеном лицу чији је хранилац породице навршио стаж од три године плаћања доприноса, под условом да је, у име тога храниоца породице, уплаћена у току активног периода његовог живота, половина прописаног просечног годишњег броја доприноса о коме је реч у алинеји б) параграфа 1 овог члана.

  1. Одредбе параграфа 1 овог члана сматраће се задовољеним када је давање, обрачунато према делу XI, али по проценту нижем за 10 јединица од процента означеног у табели приложеној овом Делу за типског корисника, обезбеђено бар сваком заштићеном лицу, чији је хранилац породице навршио, према прописаним правилима, пет година плаћања доприноса, запослења или пребивања.
  2. Сразмерно смањење процента означеног у табели приложеној Делу XI може се извршити, ако је стаж за давање који одговара смањеном проценту виши од пет година плаћања доприноса или запослења, а нижи од 15 година плаћања доприноса или запослења. Смањено давање одобраваће се према параграфу 2 овог члана.
  3. Може се прописати минимално трајање брака као услов за право на давање за случај смрти храниоца породице удовици без деце, за коју се претпоставља да је неспособна да се сама издржава.

Члан 64

Давања поменута у члановима 62. и 63. имају се одобравати за све време трајања осигураног случаја.

ДЕО XI. ОБРАЧУНАВАЊЕ ПЕРИОДИЧНИХ ПЛАЋАЊА

Члан 65

  1. За свако периодично плаћање на које се примењује овај члан, износ давања, повећан за износ породичних потпора, које се дају за време осигураног случаја, треба да буде за типског корисника, означеног у табели приложеној овом Делу и за осигурани случај у питању, најмање једнак проценту означеном у тој табели, у односу на укупну ранију зараду корисника или његовог храниоца породице и износ породичних потпора које се дају заштићеном лицу које има исте породичне обавезе као типски корисник.
  2. Ранија зарада корисника или његовог храниоца породице рачунаће се према прописаним правилима, а када су заштићена лица или њихови храниоци породице сврстани у разреде према својој заради, ранија зарада ће се рачунати према основним зарадама разреда којима припадају.
  3. За износ давања или зараду која се узима у обзир за обрачун давања, може бити прописан максимум, под условом да тај максимум буде одређен тако да одредбе параграфа 1 овог члана буду задовољене, када је ранија зарада корисника или његовог храниоца породице нижа или једнака плати квалификованог радника – мушкарца.
  4. Ранија зарада корисника или његовог храниоца породице, плата квалификованог радника – мушкарца, давања и породичне потпоре рачунаће се по истој временској основи.
  5. За остале кориснике давање ће се одредити тако да буде у примерној сразмери са примањем типског корисника.
  6. За примену овог члана као квалификовани радник – мушкарац сматраће се:

а) било ађустер или стругар у механичкој индустрији изузев индустрије електричних машина;

б) било типски квалификовани радник одређен према одредбама следећег параграфа;

ц) било лице чија је зарада једнака или виша од зарада 75% свих заштићених лица, рачунајући те зараде на годишњој основи или на основи краћег временског периода, према томе како буде прописано;

д) било лице чија зарада износи 125% од просечне зараде свих заштићених лица.

  1. Типски квалификовани радник за примену алинеје б) прехотног параграфа биће изабран из разреда који обухвата највећи број лица мушког пола осигураних за тај случај, или хранилаца породице заштићених лица, из гране која такође обухвата највећи број тих заштићених лица или хранилаца породице; у том циљу користиће се типска међународна класификација индустрија свих грана економске делатности, усвојена од стране Економског и социјалног савета Организације Уједињених нација на његовом седмом заседању, 27. августа 1948. године, која је придодата као прилог овој Конвенцији, водећи рачуна о свим изменама које би могле бити донете.
  2. Када давања варирају према областима, квалификовани радник – мушкарац изабраће се за сваку од области, према одредбама параграфа 6 и 7 овог члана.
  3. Плата квалификованог радника – мушкарца одредиће се на основу плате за нормално радно време, одређено било колективним уговорима, било националним законодавством или на основу истог, било обичајем, рачунајући ту и додатке на скупоћу, ако постоје; ако се овако одређене плате разликују према областима, а параграф 8 овог члана није примењен, узеће се средња плата.
  4. Износи периодичних плаћања која су у току за случај смрти, несреће на послу и професионалних обољења (изузев оних која се дају за случај неспособности за рад), за случај инвалидности и смрти храниоца породице, ревидираће се после знатних промена општег нивоа зарада које настану због осетних промена трошкова живота.

Члан 66

  1. За свако периодично плаћање на које се применујује овај члан, износ давања, повећан за износ периодичних потпора које се дају за време осигураног случаја, треба да буде за типског корисника означеног у табели приложеној овом Делу и за осигурани случај у питању, најмање једнак проценту означеном у тој табели, у односу на укупну плату обичног одраслог радника – мушкарца и износ породичних потпора које се дају заштићеном лицу које има исте породичне обавезе као типски корисник.
  2. Плата обичног одраслог радника – мушкарца, давање и породичне потпоре рачунаће се по истој временској основи.
  3. За остале кориснике, давање ће се одредити тако да буде у примерном односу са примањем типског корисника.
  4. За примену овог члана, као обичан радник – мушкарац сматраће се:

а) било типски обичан радник у механичкој индустрији изузев индустрије електричних машина;

б) било типски обичан радник одређен према одредбама следећег параграфа.

  1. Типски обичан радник, за примену алинеје б) претходног параграфа изабраће се из разреда који обухвата највећи број лица мушког пола осигураних за тај случај, или храниоца породице заштићених лица, у грани која такође обухвата највећи број тих заштићених лица или хранилаца породице; у том циљу користиће се типска међународна класификација индустрија свих грана економске делатности, усвојена од стране Економског и социјалног савета Организације Уједињених нација на његовом седмом заседању, 27. августа 1948. године, која је придодата као прилог овој Конвенцији, водећи рачуна о свим изменама, које би могле бити донете.
  2. Када давања варирају према областима, обичан одрасли радник – мушкарац изабраће се, за сваку од области, према одредбама параграфа 4 и 5 овог члана.
  3. Плата обичног одраслог радника – мушкарца одредиће се на основу плате за нормално радно време, одређене било колективним уговорима, било националним законодавством или на основу њега, било обичајем, рачунајући ту и додатке на скупоћу, ако постоје; када се овако одређене плате одређују према областима, а параграф 6 овог члана није примењен, узеће се средња плата.
  4. Износи периодичних плаћања која су у току за случај старости, несреће на послу и професионалних обољења (изузев оних која се дају за случај неспособности за рад), за случај инвалидности и смрти храниоца породице, ревидираће се после знатних промена општег нивоа зараде које настану због осетних промена трошкова живота.

Члан 67

За свако породично плаћање на које се овај члан примењује:

а) износ давања има бити одређен према прописаној скали или према скали одређеној од стране надлежних власти према прописаним правилима;

б) износ давања може бити смањен само у мери у којој друга имовина породице корисника прелази основне износе прописане или утврђене од стране надлежних власти према прописаним правилима;

ц) збир давања и друге имовине, по одбитку односних износа поменутих у напред наведеној алинеји б), мора бити довољан да осигура породици корисника здраве и пристојне услове живота и не може бити нижи од износа давања обрачунатог према одредбама члана 66;

д) одредбе алинеје ц) сматраће се задовољеним ако укупан износ давања исплаћених на основу овог Дела прелази за најмање 30% укупни износ давања који би се одбио применом одредаба члана 66 и одредаба:

  1. I) алинеје b) člana 15 Дела III;
  2. II) алинеје b) člana 27 Дела V;

III) алинеје b) člana 55 Дела IX;

  1. IV) алинеје b) člana 61 Дела X.
ТАБЛИЦА (ПРИЛОГ ДЕЛУ XI)
Периодична плаћања типским корисницима
Део Осигурани случај Типски корисник Проценат
III болест човек са женом и 2 деце 45
IV незапосленост човек са женом и 2 деце 45
V старост човек са женом у добу старости за пензију 40
VI несрећа на послу и професионална обољења:
неспособност за рад човек са женом и 2 деце 50
инвалидност човек са женом и 2 деце 50
смрт храниоца породице удовица са двоје деце 40
VIII материнство жена 45
IX инвалидност човек са женом и 2 деце 40
X смрт храниоца породице удовица са двоје деце 40

ДЕО XII. ЈЕДНАКОСТ ПОСТУПКА ПРЕМА СТРАНИМ ДРЖАВЉАНИМА

Члан 68

  1. Становници страни држављани треба да имају иста права као домаћи држављани. Међутим, у погледу давања или делова давања која се финансирају искључиво или претежно из јавних фондова, као и у погледу прелазних режима, могу се за стране држављане и за домаће држављане рођене ван територије Члана, прописати посебне одредбе.
  2. У системима социјалног обезбеђења на бази доприноса, чија се заштита примењује на лица у радном односу, заштићена лица која су држављани неког другог Члана који је прихватио обавезе које проистичу из одговарајућег Дела Конвенције, треба да имају у погледу тог Дела иста права као држављани заинтересованог Члана. При свему томе примена овог параграфа може бити условљена постојањем билатералног или мултилатералног споразума на бази реципроцитета.

ДЕО XIII. ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ

Члан 69

Давање на које би заштићено лице имало право применом било којег од Делова II до X ове Конвенције може бити обустављено у мери која се може прописати:

а) дотле док се заинтересовано лице не налази на територији Члана;

б) дотле док се заинтересовано лице издржава из јавних фондова или о трошку неке установе или службе социјалног обезбеђења; међутим, ако висина давања прелази трошкове тог издржавања разлика треба да се одреди лицима које корисник издржава;

ц) дотле док заинтересовано лице прима у новцу неко друго давање социјалног обезбеђења, изузев породичне потпоре, и кроз цео период за време којега прима накнаду за исти осигурани случај са друге стране, под резервом да део давања, који се обуставља, не прелази друго давање или накнаду коју прима са друге стране;

д) ако је заинтересовано лице покушало да преваром постигне неко давање;

е) ако је осигурани случај изазван злочином или преступом учињеним од стране заинтересованог лица;

ф) ако је осигурани случај намерно изазван од стране заинтересованог лица;

г) у сходним случајевима, када заинтересовано лице пропушта да користи здравствене службе или службе за реадаптацију које му стоје на расположењу или се не придржава правила прописаних за проверавање постојања осигураног случаја, или за владање корисника давања;

х) у погледу давања за незапосленост, ако заинтересовано лице пропушта да користи службе за посредовање рада које му стоје на расположењу;

и) у погледу давања за незапосленост, ако је заинтересовано лице изгубило запослење услед обуставе посла настале због радног спора, или ако је својевољно напустило посао без оправданих разлога;

ј) у погледу давања за случај смрти храниоца породице дотле, док удовица живи у дивљем браку.

Члан 70

  1. Сваки молилац мора имати право на жалбу у случају одбијања од давања или оспоравања његове врсте и висине.
  2. Када је код примене ове Конвенције администрација здравствене заштите поверена владином органу одговорном пред парламентом, право жалбе предвиђено у параграфу 1 овог члана може бити замењено правом постављања захтева да надлежна власт испита сваки приговор у вези са одбијањем од здравствене заштите или квалитетом примљене лекарске неге.
  3. Ако се захтеви подносе специјалним судовима за питања социјалног обезбеђења у којима су заступљена заштићена лица, право жалбе може и да се не одобрава.

Члан 71

  1. Давања која се одобравају применом ове Конвенције и административни трошкови везани за та давања имају се финансирати колективно путем доприноса или пореза, или на оба начина, али тако да лица слабог имовног стања не буду сувише оптерећена, водећи при томе рачуна о економској ситуацији Члана и категорија заштићених лица.
  2. Укупан износ доприноса за осигурање који плаћају заштићена лица у радном односу не може бити виши од 50% укупног износа средстава намењених за заштиту лица у радном односу, њихових супруга и деце. Да би се утврдило да ли је овај услов задовољен, сва давања која Чланови одобравају у вези примене ове Конвенције могу се посматрати у целини, изузимајући породичне потпоре као и давање за случај несреће на послу и професионалних обољења, ако ова последња давања претстављају посебну грану.
  3. Члан мора преузети општу одговорност у погледу службе давања која се додељују применом ове Конвенције и предузети све потребне мере да би се постигао овај циљ; он мора обезбедити, ако је потребно, да се потребна испитивања и актуарски прорачуни у погледу финансиске равнотеже, стопа доприноса или пореза намењених за покриће осигураних случајева у питању, периодично врше у сваком случају пре сваке измене у давањима.

Члан 72

  1. Када администрацију врши установа чији статус регулишу власти или владин орган одговоран пред парламентом, претставници заштићених лица треба да учествују у администрацији или да јој буду придодати са саветодавним правом под прописаним условима; национално законодавство може такође предвидети учешће претставника послодавца и власти.
  2. Члан мора преузети општу одговорност за добру администрацију установа и служби које суделују у примени ове Конвенције.

ДЕО XIV. ОСТАЛЕ ОДРЕДБЕ

Члан 73

Ова Конвенција се неће примењивати:

а) на осигуране случајеве настале пре ступања на снагу одговарајуег Дела конвенције за заинтересованог Члана;

б) на давања одобрена за осигуране случајеве који су настали после ступања на снагу одговарајућег Дела Конвенције за заинтересованог члана, у мери у којој права на та давања проистичу из периода ранијих од датума ступања на снагу.

Члан 74

Не може се сматрати да ова Конвенција мења било коју од постојећих конвенција.

Члан 75

Ако у некој конвенцији усвојеној касније од стране Конференције, која би се односила на једно или више питања из ове Конвенције буде тако одређено, одредбе ове Конвенције које буду специфициране у новој конвенцији престаће да се примењују код сваког Члана који је ратификовао нову конвенцију, од датума њеног ступања на снагу за заинтересованог Члана.

Члан 76

  1. Сваки Члан који ратификује ову Конвенцију обавезује се да у годишњем извештају о примени Конвенције који је дужан да поднесе према члану 22 Устава Међународне организације рада, пружи:

а) потпуна обавештења о законодавству које обезбеђује примену одредаба Конвенције;

б) доказе да је удовољено статистичким захтевима формулисаним у:

  1. I) члановима 9 а), б), ц) или д); 15 а), б) или д); 21 а) или ц); 27 а), б) или д); 33 а) или б); 41 а), б) или д); 48 а), б) или ц); 55 а), б) или д); 61 а), б) или д) у погледу броја заштићених лица.
  2. II) члановима 44 , 65 , 66 или 67 у погледу износа давања;

III) алинеји а) параграфа 2 члана 18 у погледу трајања накнаде за случај болести;

  1. IV) параграфу 2 члана 24 у погледу трајања давања за случај незапослености;

в) параграфу 2 члана 71 у погледу сразмере средстава која потичу од доприноса лица у радном односу.

Ти докази треба да се дају, држећи се у погледу начина њиховог подношења, што је више могуће, сугестија датих од стране Административног савета Међународног бироа рада, у циљу веће једообразности у том погледу.

  1. Сваки Члан који ратификује ову Конвенцију достављаће у одговарајућим временским периодима, према томе, како буде одлучио Административни савет, извештаје о стању свога законодавства и праксе у погледу одредаба сваког од Делова II до X Конвенције који нису назначени у ратификацији односног Члана или у некој каснијој изјави датој у вези примене члана 4 .

Члан 77

  1. Ова Конвенција не примењује се на поморце и на поморске рибаре; одредбе о заштити помораца и поморских рибара усвојила је Међународна конференција рада у Конвенцији о социјалном обезбеђењу помораца 1946 и у Конвенцијама о пензијама помораца, 1946.
  2. Члан може искључити поморце и поморске рибаре из броја било лица у радном односу, било активног становништва, било стално настањених лилца, који се узимају у обзир за израчунавање процента лица у радном односу или стално настањених лица, заштићених применом било којег од Делова II до X који је ратификован.

ДЕО XV. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 78

Службене ратификације ове Конвенције биће достављене Генералном директору Међународног бироа рада, који ће их регистровати.

Члан 79

  1. Ова Конвенција везиваће саме Чланове Међународне организације рада чија ратификација буде регистрована од стране Генералног директора.
  2. Конвенција ће ступити на снагу по истеку 12 месеци, пошто регистрације два Члана буду регистроване од стране Генералног директора.
  3. После тога, ова ће Конвенција ступити на снагу за сваког Члана по истеку 12 месеци од датума када његова ратификација буде регистрована.

Члан 80

  1. Изјаве које буду достављене Генералном директору Међународног бироа рада, саобразно параграфу 2 члана 35 Устава Међународне организације рада, треба да садрже податке о:

а) територијама за које се заинтересовани Члан обавезује да одредбе Конвенције или неких њених Делова примени без измене;

б) територијама за које се он обавезује да одредбе Конвенције или неких њених Делова примени са изменама, као и у чему се састоје те измене;

ц) територијама за које је Конвенција непримењива, и у том случају због којих је разлога непримењива;

д) територијама за које он резервише своју одлуку док се темељније не проучи ситуација у погледу тих територија.

  1. Обавезе поменуте у алинејама а) и б) првог параграфа овог члана сматраће се као саставни део ратификације и имаће исто дејство.
  2. Сваки Члан може се, путем нове изјаве, одрећи свих или само неких резерви садржаних у својој ранијој изјави датој на основу алинеје б), ц) и д) првог параграфа овог члана.
  3. Сваки Члан може у току периода за време којега се ова Конвенција може отказати саобразно одредбама члана 82, доставити Генералном директору нову изјаву којом се мења у сваком другом погледу свака ранија изјава и обавештава о ситуацији на одређеним територијама.

Члан 81

  1. Изјаве достављене Генералном директору Међународног бироа рада саобразно параграфима 4 и 5 члана 35 Устава Међународне организације рада, треба да пружају податке о томе да ил ће се одредба Конвенције или њених Делова на које се те изјаве односе примењивати на територију са или без измена; када из изјаве произлази да се одредбе Конвенције или неких њених Делова примењују под резервом измена, она мора прецизирати у чему се састоје те измене.
  2. Члан или Чланови или заинтересована међународна власт могу се, каснијом изјавом, у целини или делимично, одрећи права да се позивају на измене назначене у некој ранијој изјави.
  3. Члан или Чланови или заинтересована Власт могу за време периода у току којега се Конвенција може отказати саобразно одредбама члана 82 доставити Генералном директору нову изјаву која мења, у сваком другом погледу, неку ранију изјаву и обавештава о ситуацији у погледу примене ове Конвенције.

Члан 82

  1. Сваки Члан који је ратификовао ову Конвенцију може, по истеку периода од десет година после њеног првобитног ступања на снагу отказати Конвенцију или неки од њених Делова II до X, или више њих, актом упућеним Генералном директору Међународног бироа рада, који ће га регистровати. Отказ ступа на снагу после годину дана пошто буде регистрован.
  2. Сваки члан који је ратификовао ову Конвенцију а који у току године дана по истеку периода од 10 година, поменутог у претходном параграфу, не буде користио могућност отказа предвиђену овим чланом, биће везан за нови период од десет година, а после тога моћи ће отказати Конвенцију или неке од њених Делова II до X, или више њих, по истеку сваког периода од десет година, под условом предвиђеним овим чланом.

Члан 83

  1. Генерални директор Међународне организације рада нотифицираће свима Члановима Међународне организације рада регистровање свих ратификација, изјава и отказа који му буду достављени од стране Чланова Организације.
  2. Обавештавајући Чланове Организације о другој регистрацији која му буде достављена, Генерални директор скренуће пажњу Члановима Организације на датум којега ова Конвенција ступа на снагу.

Члан 84

Саобразно члану 102 Повеље Уједињених нација, Генерални директор Међународног бироа рада доставиће Генералном секретару Уједињених нација ради регистрације потпуна обавештења о свим ратификацијама, свим изјавама и свим отказима које буде регистровао према претходним члановима.

Члан 85

Сваки пут када буде сматрао за потребно, Административни савет Међународног бироа рада поднеће Општој конференцији извештај о примени ове Конвенције и испитаће да ли је пожељно да се на дневни ред Конференције стави питање њене потпуне или делимичне ревизије.

Члан 86

  1. У случају да Конференција усвоји неку конвенцију која у потпуности или делимично мења ову Конвенцију, осим ако нова конвенција предвиђа друкчије:

а) ратификација нове конвенције од стране неког Члана повлачиће ипсо иуре, без обзира на напред наведени члан 62 , непосредни отказ ове Конвенције, под резервом да је нова конвенција која мења ранију ступила на снагу;

б) од дана ступања на снагу нове конвенције, ова Конвенција престаће да буде отворена за ратификацију Члановима.

  1. Ова Конвенција остаће у сваком случају на снази, по форми и садржини за Чланове који је буду ратификовали, а који не ратификују нову конвенцију.

Члан 87

Француски и енглески текст ове Конвенције једнако су веродостојни.