УГОВОР БЕЗ ОДРЕЂЕНОГ РАДНОГ ВРЕМЕНА (ZERO HOUR CONTRACT)

Уговор без одређеног радног времена или zero hour contract, је флексибилна форма запошљавања која не постоји у српском правном систему. Због тога при вршењу општег осврта и анализи карактеристика, претходно наведеног уговора, аутор користи правне норме и праксу земаља у којима он постоји.

КОМПЛЕКСНОСТ СAДРЖИНЕ И РЕЛАТИВИЗАЦИЈА ПРАВА НА РАД

Право на рад је једно од најкомплекснијих социјалноекономских права. Има изузетно богату садржину и функционише у оној мери у којој поједини елемнти његове садржине функционишу. Подразумева право на образовање, запошљавање без дискриминације, достојанствен рад и заштиту физичког и моралног интегритета, остваривање зараде која може да омогући пристојан живот итд. У том смислу ово право уграђује неопходну социјалну димензију у међународне, регионалне и националне правне поредке и тржишне економије.

УТИЦАЈ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ НА ПРАВА НЕЗАПОСЛЕНИХ ЛИЦА И РАДНИКА КОЈИ ЗАДОБИЈУ ПОВРЕДУ НА РАДУ

Светска економска криза, која је, не без разлога названа „финансијском“, има различити степен утицаја на скоро све институције и утврђена права. Сведоци смо потпуног колапса специфичног модела капитализма, као и колапса међународног монетарног поретка, после Бретон Вудса. Улог је очигледно огроман и ова криза ће се тумачити као главна прекретница у 21. веку.

ТЕКОВИНЕ СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ ОУН И ЕВРОПСКИХ ЗЕМАЉА ПРЕМА СТАРИЈИМА

У раду ауторка је нагласила да се као посебно важан показатељ сваког развијеног друштвеног система који се односи на положај угрожених слојева становништва, а посебно прилике у којима живе остарела лица и у односу на то међународна регулатива, издваја начин превенирања дискриминације/ виктимизације остарелих лица.

ПРАКСА ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА У ОСТВАРИВАЊУ И ЗАШТИТИ СОЦИЈАЛНИХ ПРАВА

У првом делу текста се дају опште карактеристике ситуације у погледу остваривања социјалних права у Србији. Уочено је да послодавци, чак и држава, често користе велику понуду радне снаге да би запослене уцењивали, намећући им противзаконите услове рада. Истовремено, правни механизми заштите радника – судови пре свих, преоптерећени су и зато недовољно ефикасни.

ПОСЛЕДИЦЕ СВЕТСКЕ КРИЗЕ НА НЕЗАПОСЛЕНОСТ У ЕУ

Актуелна светска економска криза изазвала је последице у многим областима друштвеног живота. Једна од најтежих је свакако велико повећање стопе незапослености широм света. Иначе, у доктрини не постоји општеприхваћена дефиниција појма незапослености јер се ради о сложеној друштвеној појави са социолошким, правним, економским, психолошким и другим аспектима. Заиста је проблем одредити која су то заиста незапослена лица у једном друштву јер постоји више могућих углова посматрања те појаве (нпр. сезонски карактер незапослености, непокретљивост радне снаге и др.)

Приказ књиге: Боривоје Шундерић, СОЦИЈАЛНО ПРАВО, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2009, стр. 194.

Године 2009. изашла је из штампе књига “Социјално право”, др Боривоја Шундерића, редовног професора Правног факултета, Универзитета у Београду. Значај теме, која је недовољно обрађивана у нашој правној литератури, као и начин на који је проблематика обрађена, подстакли су нас да ово дело представимо стручној јавности.

ПРИМЕНА ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ ЗЛОСТАВЉАЊА НА РАДУ

Циљ Закона о спречавању злостављања на раду је да се обезбеди целовит и превентивни систем заштите од злостављања на раду, који би запосленима омогућио брзу и ефикасну заштиту путем кратких рокова за поступање и већи број привремених заштитних мера.

СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА ОСТАРЕЛИХ ЉУДИ КОД НАС

У раду је издвојено неколико тематских целина. У уводном излагању, истакнута су нека обележја старости као доба живота и указано на пораст броја старих становника у свету, као и на последице које са собом носи процес старења становништва. Затим су представљене правне норме домаћег законодавства, којима се на непосредан или посредан начин обезбеђује социјална заштита остарелих особа код нас и које се налазе у бројним законским и подзаконским актима, одлукама и другим документима. Наша држава донела је и посебне стратешке циљеве популационе политике, где су поред општих стратешких циљева прописани и они који се односе на остарело становништво.

ПРИМЕНА КАЗНЕ РАДА У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ КАО ВРСТА АЛТЕРНАТИВНИХ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

Сва савремена кривична законодавства на бази прихваћених међународних стандарда у систему кривичних санкција, поред и уместо казне затвора (као најзначајније кривичне санкције која је прописана у посебном делу за највећи број кривичних дела самостално или алтернативно са другим казнама), познају једну или више алтернативних (интермедијалних) санкција или супститута казне. То су различите мере друштвене реакције које суд примењује према учиниоцима лакших кривичних дела, када зависно од карактеристика њихове личности није неопходно према њима изрећи (или извршити казну затвора)