ПОСЛЕДИЦЕ СВЕТСКЕ КРИЗЕ НА НЕЗАПОСЛЕНОСТ У ЕУ

* Рад примљен: 01.09.2010. Рад прихваћен: 05.10.2010.

Изворни научни чланак*

 

Апстракт: Актуелна светска економска криза изазвала је последице у многим областима друштвеног живота. Једна од најтежих је свакако велико повећање стопе незапослености широм света. Иначе, у доктрини не постоји општеприхваћена дефиниција појма незапослености јер се ради о сложеној друштвеној појави са социолошким, правним, економским, психолошким и другим аспектима. Заиста је проблем одредити која су то заиста незапослена лица у једном друштву јер постоји више могућих углова посматрања те појаве (нпр. сезонски карактер незапослености, непокретљивост радне снаге и др.). Један од најважнијих задатака сваке државе, а поготово извршне власти је непрестано предузимање активности на стварању услова за продуктивно и одрживо запослење што већег дела  радноспособног становништва. Статистички израз стања незапослености у једном друштву је стопа незапослености која је истовремено и параметар на основу којег се може проценити ниво “друштвеног благостања,” односно развијености једног друштва. Појам пуне запослености који је био у значајној мери предмет изучавања правне науке у извесном периоду, представља неостварени циљ са аспекта практичног остварења економски оправданог запошљавања. Европска унија као значајна, економски развијена регионална међународна организација са наднационалним елементом и у трајном процесу значајних реформи, погођена је проблемом незапослености, односно, због глобалне економске кризе има повећану стопу незапослености. Наведеним проблемом нису погођене у истој мери све земље. Напротив, међу најугроженијим су прибалтичке државе, а најмање је погођена Холандија која је и пре настанка глобалне кризе имала једну од најмањих стопа незапослености на свету. Органи Европске уније предузимају низ мера како би се ублажио проблем незапослености (ванредно се издвајају средства за помоћ привреди да не би дошло до отпуштања радника, препоручује се скраћивање радног времена и др.). У политичким и стручним круговима појављују се прве прогнозе о времену трајања кризе, а сви се надамо њеном што бржем завршетку.

Кључне речи: глобална криза, последице кризе, Европска унија, институције Европске уније, реформе институција,
незапосленост, стопа незапослености, економске мере.

1. Увод

У овом делу рада ћемо у кратким цртама дати одреднице неких основних појмова који су од директног или посредног значаја за разматрање питања последица актуелне светске економске кризе на незапосленост у земљама Европске уније.

У литератури више је у употреби термин незапосленост него запосленост, што сматрамо небитним, јер се ради о опозиту једне исте свари. Уосталом, није реткост да наилазимо и на поједине појмове који се најчешће негативно дефинишу.^[1] Запосленост као општа категорија има мултидисциплинарну садржину са превасходно социјалним, правним и економским садржајем. Степен остварене добровољне и циљане упослености радноспособног становништва^[2] која условљена обезбеђивањем средстава за егзистенцију било личну, било чланова породице који нису у тој могућности (уколико их уопште има), представља један од битних показатеља социјалне и економске развијености сваког друштва. Овим се не доводи у питање постојање и других карактеристика наведеног правног института, као што је, евидентно, психолошка компонента са јасним импликацијама по лица која су способна, желе да раде, а немају могућности за то.

Као једна од круцијалних и директних последица правног дејства, у упоредном праву,  општеприхваћеног уставног начела права на рад појављује се тежња сваке државе да оствари тзв. пуну запосленост. У вези са тим, може се навести став проф. Тинтића који (додуше при разматрању питања престанка радног односа), је сматрао да „свака држава има задатак да подстиче запошљавање…“ ^[3] Наведени став је издржао пробу времена, јер су тзв. активне мере запошљавања постале саставни део свих програма влада и других највиших органа у савременим државама широм света.^[4] Дакле, како каже Б. Шундерић “циљ сваке економске и социјалне политике мора бити да што већи број лица (радноспособних) буду запослени, а не да примају престације по основу незапослености.”^[5] То се може назвати ход ка остварењу, до сада неоствареног циља – поменуте пуне, економски оправдане запослености целокупног, за привређивање радноспособног становништва једног друштва.

Процентуално (нумеричко) изражавање запослености врши се употребом појма стопе незапослености који представља однос између укупног броја радноактивних становника и броја  радноспособних који траже посао, односно незапослених у једном друштву. Треба напоменути да постоји више модалитета (у вези са чињеничним премисама) за израчунавање стопе незапослености, тако да се могу условно узети, односно прихватити у одређеном тренутку, званични подаци појединих држава у вези овог питања.^[6] Што ће рећи, интерес представника, односно руководства сваке државе је да је поменута стопа што мања јер је то, као што смо већ напоменули, један од битних параметара за оцену успешности деловања органа политичке (пре свега извршне) власти. Иако се долази до истоветних закључака, у пракси се знатно мање користи појам стопе запослености (у комплементацији са стопом незапослености даје број радноактивних становника) управо због друштвене заинтересованости за податак колико је незапослених ради оцењивања нивоа социјалног стања, односно елементарне материјалне обезбеђености становништва.

2. Неке напомене о незапослености као правно – социолошком појму

“Незапосленост је појава када остане без посла већи број лица којима рад из радног односа представља главно занимање и основ стицања средстава за живот.”^[7] У литератури се често појам незапослености повезује са осигурањем за случај незапослености.[8] ”Запосленост и незапосленост стоје увек у одређеној вези са радом, отуда и запосленост и незапосленост морају бити проучаване у социологији рада. Незапосленост је једно од најтежих стања, управо зато што изазива дубоке поремећаје не само у економији, већ исто тако и у политичком и уопште друштвеном животу једне земље. Незапосленост је такво друштвено стање када људи својим радом не могу стварати добра, јер немају ни радног места, ни средстава за друштвено користан рад, или обављају рад под неодговарајућим условима. Има и других појмовних одређивања: незапосленост је стање нерада у које је радник доспео свесно из оправданих разлога, или против своје воље, а за последицу има (телесно и друштвено) трпљење.”[9] Чини нам се да се с правом истиче постојање проблема дефинисања појма незапослености из разлога што постоје различите врсте тог појма. Тако постоје сезонска незапосленост, незапосленост због слабе покретљивости радне снаге итд. У нашој радноправној теорији је у већој мери разматрано питање тзв. пуне запослености у време трајања социјалистичког друштвеног уређења. “Одређивање, а поготово утврђивање појма пуне запослености веома је тешко и у зависности је од приступа овом проблему и циља који се жели постићи. Појам радне снаге обухвата, с гледишта статистике, најчешће незапослена и запослена лица, док је појам активног (економско активног) становништва шири. Он обухвата не само радну снагу, него и сва лица која обављају рад у своје име и за свој рачун. Исто тако тешко је прецизно утврдити број незапослених, и ко је стварно незапослен (нпр. колико би лица од броја незапослених могла да личним радом у својини грађана остварују доходак).[10]

3.Кратак осврт на оснивање Европске уније

Иако идеја о уједињењу Европе је добила на значају услед великих разарања која су се десила на њеном тлу у XX веку (у току I и II светског рата) као могуће решење за превазилажење вишевековних међудржавних антагонизама који су често резултирали најнеповољним исходом – разарањима читавих држава.^[11]. Непосредно после Другог светског рата више државника (најзначнији међу њима је био Енглески први министар Винстон Черчил који је изнео идеју о оснивању Сједињених држава Европе 1946. године) је подржало идеју стварања организација са наднационалним елементима, односно са институционалним оквирима у којима је остварена супремација међународног над националним законодавством.^[12]

Тако је дошло до потписивања уговора о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик, прве наднационалне организације у Европи. Та заједница, основана од стране Француске, Белгије, Италије, СР Немачке, Холандије и Луксембурга преузела је вршење неких суверених права држава чланица у области производње и техничке обраде угља и челика. Први пут у историји Европе одлуке једне међународне организације имале су непосредно обавезујуће дејство на територији чланица што је представљало новину због надређености међународног права над домаћим што је, уједно, значило и добровољно одрицање од дела суверенитета земаља потписница.

Даљи процес европских интеграција наставио се оснивањем Европске заједнице за атомску енергију (EUROATOM). Оснивачки уговор ове заједнице потписан је у Риму у исто време (25. марта 1957. године) кад и уговор о Европској заједници. Оба уговора ступила су на снагу 1. јануара 1958. Оснивачи су били: Белгија, Данска, Француска, Холандија, Италија, Ирска, Луксембург, СР Немачка и Велика Британија. Европска заједница за нуклеарну енергију је 1958. године закључила споразум о сарадњи са САД, а наредне године и са Великом Британијом 1959.године. Према тексту оснивачког уговора Евроатом има за циљ да подиже животни стандард брзим развојем нуклеарне енергије и индустрије и да ради на спровођењу заштите од штетних последица производње и коришћења нуклеарне енергије.^[13]

Европска економска заједница (EEC- European Economic Community; CEE- Communauté économique européenne) – формирана је 1. јануара 1958. године од стране шест земаља оснивача Европске заједнице за угаљ и челик (CECA, ECSC) с тим што је оснивачки уговор ступио на снагу 1. јануара 1958. године са циљем да се унапреди и усклади привредни развој земаља чланица, обезбеди јачање њихове стабилности, убрзано повећање животног стандарда, развијање тесне сарадње између држава чланица.^[14] Чланство ЕЕЗ је, у формалноправном смислу отворено за све државе  које су спремне да преузму уговорене обавезе. Првобитно, чланови били су: Белгија, Француска, Холандија, Италија, Луксембург и СР Немачка (тзв. »Европа шесторице«).

С обзиром на чињеницу да наднационални елементи чине битне карактеристике наведене три заједнице (Заједница за угаљ и челик, Европска економска заједница и Евроатом) адекватним се може оценити чињеница да се оне заједно називају једним именом – Мала Европа. Врховни орган је Савет министара. Скупштина која броји 142 члана заједничка је за све организације. Од 1959. године  не постоје увозне и извозне царине за нуклеарне производе унутар заједнице и постоји јединствена царинска тарифа у односу на треће земље.

Римским уговорима предвиђено је постепено стварање заједничког тржишта. Такође, предвиђено је установљавање заједничке политике у областима пољопривреде и саобраћаја, изједначење услова конкуренције (хармонизација пореске политике, политике социјалних давања, демпинга и субвенције итд.), слободан промет капитала, слободу настањивања итд.^[15]

Кад је реч о Европској унији као политичко економској регионалној организацији може се приметити да је круг чланица непрекидно повећаван. Наиме, од “Европе шесторице” сада та организација има 27 земаља чланица и налази се пред прекретницом у смислу даљих институционалних реформи. Свакако да одређено успоравање у том смислу представља Ирско неприхватање тзв. Реформског Лисабонског споразума којим је предвиђена већа кохезија у деловању органа Европске уније. Међутим, питање прихватања јачања наднационалних елемената што је предвиђено наведеним споразумом биће поново на референдуму пред ирским народом који ће имати могућност да потврди своје  опредељење да живи у Европи без граница и са повећаним степеном ефикасности одлучивања органа уније кроз већу промоцију тзв. већинског одлучивања уз уважавање потребе да све земље чланице учествују у доношењу одука.

Европска унија је специфична међународноправна творевина која је кроз вишедеценијски развој институција са наднационалним елементом трансформисана у модерну регионалну (чланице су са европског континента) организацију на чије органе су државе чланице пренеле низ веома битних институционалних овлашћења у циљу остваривања вишег степена интереса свих земаља чланица. Којом брзином ће се остваривати институционалне промене у систему одлучивања и другим сегментима деловања ове организације не може се са сигурношћу предвидети , али је чињеница да је до сада увек долазило до повећаног степена јединства и ефикасности рада органа ЕУ.

Земље потписнице (оснивачи) биле су Немачка, Француска, Италија, Луксембург, Белгија и Холандија и тих 6 земаља су чиниле “Европу шесторице.” Од тада је Европској унији, кроз 6 кругова проширења, приступила још 21 држава тако да данас ЕУ чине 27 земаља чланица.

КРУГОВИ ПРОШИРЕЊА:

а. 1973. – Данска, Ирска и Уједињено Краљевство

б. 1981. – Грчка

ц. 1986. – Шпанија, Португалија

д. 1995. – Аустрија, Финска, Шведска

е. 2004. – Кипар, Чешка, Естонија, Мађарска, Литванија, Летонија, Малта, Пољска, Словачка и Словенија ф. 2007. – Бугарска и Румунија

Дакле, Европска унија је основана на бази четири уговора:

• Уговор о формирању еврпске заједнице за угаљ и челик, потписан у Паризу, 23. јула 1952. године
• Уговор о оснивању Европске економске заједнице, потписан у Риму 01. јануара 1958. године
• Уговор о оснивању Европске заједнице за атомску енергију

(EUROATOM) истог датума у Риму

• Уговор о Европској унији, који је потписан у Мастрихту 01. новембра 1993. године.

4. Основне напомене о праву Европске уније

Услед рапидног развоја и експанзије Европске уније дошло је до паралелног развоја права Европске уније које се конституише као једна сложена научна, наставна позитивноправна дисциплина. Наравно да правила и принципи европског права утичу на све већи број области права услед примене овлашћења и доношења закона за целу унију, а све у корист земаља које су њене чланице. Чињеница да су државе чланице у значајној мери задржале суверенитет одражава се и на право у Европској унији у целини. Ипак, читаве правне области доживљавају унификацију што се одражава на ширину општег правног дејства правних система земаља чланица.

 Систем права ЕУ се умногоме разликује од правних система чланица, а и од самог појма правног система. Зато ова област садржи и многе отежавајуће компоненте кад је реч о наставном аспекту права ЕУ. Међутим, може се рећи да је европско право у неким деловима далеко директније и јасније од права појединих чланица, а такође је и линеарније.

Право ЕУ се најшире може поделити на две категорије: прво, аспекти који се односе на конституционалне делове европског права, а друго, аспекти који се односе на садржину европског права (као на пример, правила о конкуренцији).

Основни извори права Европске уније су:

• Примарно право заједнице
• Секундарно право заједнице
• Европско обичајно право
• Општи правни принципи
• Међународни принципи и принципи на којима је формирана Европска унија.

Основни акти заједнице су:

• Наредба (REGLATION)
• Смернице (DIRECTIVES)
• Одлуке (DECISION)
• Препоруке и мишљења (RECOMMANDAION AND OPINIONS)

Шта треба узети у обзир приликом проучавања права ЕУ:

• Право Европске уније постаје све битније зато што ЕУ има све више овлашћења и право ЕУ зато утиче на остале области права;
• Европски правни систем је веома различит од појединих правних система чланица и имају различита правила и различиту традицију;
• Постоје већ формирани формални и материјални аспекти европског које увек треба посматрати као постојеће уз унутрашње право уз наизменичну супремацију.

 

5. Европска унија и њене институционалне основе

Европска унија као специфична регионална међународна организација са елементиима наднационалног и која у свом развоју добија све више квалификатива државне творевине, данас има 27 земаља чланица. На овом месту ћемо истаћи да је питање начина одлучивања у институцијама ЕУ једно од најактуелнијих и да ће у скорој будућности оно бити предмет усаглашавања на највишем нивоу одлучивања у земљама чланицама. Сувереност земаља чланица се, поред осталог, манифестује и кроз различите облике модалитета решавања предметног питања у појединим земљама чланицама.[16]

Често се у литератури наводи да Европска унија има три стуба на којима почива (Pillars of the European Union)

 

 

 

 

 

 

 

 

Економске интеграције

Одлуке у оквиру ЕУ доносе три главне институције:

• Европски Парламент (The European Parliament)

Након проширења има 786 чланова, које бирају директно грађани земаља чланица ЕУ. Посланици имају петогодишњи мандат и представљају стотинак политичких странака и независне посланике.

• Савет Европске уније (The Council of the European Union)

Окупља министре спољних послова земаља чланица и најважније је законодавно тело ЕУ.

Раније  познат као Савет министара, Савет одлучује о активностима и циљевима Уније, одређује будуће активности и усклађује заједничке политике земаља чланица. Доноси уредбе, директиве и одлуке. Састанци Савета одржавају се једном месечно (сем у августу) у Бриселу, а три пута годишње у Луксембургу. Председавање Саветом преноси се сваких шест месеци, међу државама чланицама Уније, према посебно прописаној процедури.  За организацију рада Савета задужен је Генерални секретаријат.

• Европска комисија (The European Commission)

Извршно је тело које заступа интересе Заједнице као целине. Чине га Председник и 24 члана, који се називају Комесари. Комисија је предлагач законодавних аката.Европска комисија делује као срце Европе из кога остале ЕУ институције црпе своју сврху и енергију. Чине је председник и 19 чланова, који се неслужбено називају повереницима или комесарима. Чланови Комисије су угледни политичари из држава чланица. Чланове Комисије бира Савет министара на мандатни период од 5 година, а потврђује Европски парламент. Чланови Комисије обавезни су да делују у складу са интересима ЕУ и да буду потпуно независни од интереса влада земаља из којих долазе. Административну структуру Комисије чини 36 општих управа. На челу сваке управе је генерални директор који је одговоран члану Комисије задуженом за одређено подручје рада управе. У Комисији ради око 15.000 службеника. Комисија припрема законске предлоге (о којима одлучује Савет ), примењује начела заједничке политике ЕУ и надгледа њихово спровођење, надзире примену европског права и доделу буџетских средстава. Комисија заступа Унију у међународним преговорима и преко својих представништава у свету.

Овај институционални “триангл” доноси законе и политику (директиве, прописе и одлуке) које се примењују у ЕУ. Комисија је та која предлаже нове законе ЕУ, а Парламент и Савет их усвајају.

• Европски суд (Court of Justice of the European Community) је четврта важна  институција    који надгледа поштовање права у тумачењу и примени оснивачких уговора и аката институција и других органа Заједнице (Уније). Седиште му је у Луксембургу, а чини га 15 судија и 9 независних адвоката (Advocates General). Судије именују државе чланице из редова врхунских независних правних стручњака (судија, универзитетских професора и сл.). Судије се бирају на 6 година, а половина се мења сваке треће године. Шест независних адвоката бира се из великих држава чланица, а тројица по принципу ротације из мањих држава ЕУ.
• Европски ревизорски суд – (The European Court of Auditors) проверава финансирање активности Заједнице, има 15 чланова.

Поред тога, ЕУ има неколико других организација које играју значајну улогу:

Служба за притужбе грађана (The European Ombudsmen) – штити грађане и организације од  лоше администрације

Финансијска тела

Европска централна банка (The European Central Bank) ЕЦБ – одговорна за европску монетарну политику

Европска инвестициона банка – (The European Investment bank) ЕИБ финансира инвестиционе пројекте ЕУ

Саветодавна тела:

Европски економско-социјални комитет има 222 члана, који делују подељени на секторе (социјална политика, пољопривреда, технолошки развој, промет, унутрашње тржиште)

Комитет Региона има 222 члана које именује Савет министара, а представља регионалне и локалне власти у процесу одлучивања у ЕУ

Међуинституционална тела

Канцеларија ЕУ за званичне публикације Европске уније, штампање и дистрибуцију информација ЕУ и њених активности

Канцеларија ЕУ за селекцију особља, регрутује особље за рад у ЕУ институцијама и другим телима

Децентрализоване агенције где постоји 15 специјализованих агенција (Community Agencies) основаних да се баве специфичним техничким, научним или менаџерским пословима у оквиру ЕУ

Европски институт за безбедносне студије, базиран у Француској и ЕУ Сателит Центар, базиран у Шпанији, баве са специфичним задацима који се односе на политику безбедности.

Europol и Eurojust који помажу у координацији полиције и судства у вези са криминалним активностима

Coreperi

Рад Савета Европске Уније припремају амбасадори (стални представници) држава чланица и њихови заменици у Комитету сталних представника, који се називају Coreperi – (скраћеница од француске речи Comite des representats permanent).

Све случајеве  који се презентирају Савету министара прво прегледају Coreperi. На тај начин они покушавају да реше  што више питања, пре него што ти случајеви буду изнети пред Министре за расправу.   Постоје две врсте Corepera:

Coreper I   – који се састоје од заменика, баве се темама као што су јединствено тржиште, рибарство, индустрија, истраживање, образовање, телекомуникације, култура и здравство представника

Coreper II  – који се састоје од амбасадора и баве се институционалним темама, политиком спољних послова, правде,  унутрашњим пословима, финансијама и генерално темама о ЕУ.

Уколико пажљиво посматрамо структуру, организацију и институције Европске уније и повежемо све то са принципима на којима је унија формирана није тешко закључити да је основни циљ формирања и постојања Европске уније добробит и просперитет грађана земаља чланица уније. Кроз јединствено трзиште и заједничку правну регулативу Европска унија треба да омогући земљама чланицама бржи економски раст и развој, а грађанима земаља чланица једнаке шансе за запошљавање, виши ниво њихове сигурности и безбедности  и ефикаснију правну заштиту, као и поштовање њихових права и слобода.

Прокламовани циљеви и пракса у функционисању Европске уније довела је до велике заинтересованости других европских земаља да постану чланице уније. Тако је Европска унија до сада проширивана 6 пута од свог оснивања и броји 27 земаља чланица. Такође и остале европске земље, пре свега земље западног Балкана теже прикључењу Европској унији.

Глобална економска криза и економски проблем са којима је суочена Европска унија у целини и посебно поједине њене земље чланице извесно је да ће успорити процес придруживања Европској унији нових држава.

Светска економска криза ставила је Европску унију пред једним од највећих изазова од свог оснивања до данас. Основни проблем у борби против економске кризе је различитост у привредној и финансијској снази земаља чланица уније. Консензус у доношењу одлука, различит ниво привредног развоја појединих чланица уније и чињеница да све земље чланице не припадају евро зони онемогућила је усвајање заједничке стратегије Европске уније у борби против економске кризе. Упркос томе најразвијеније економије Европске уније издвојиле су милијарде ЕУР-а у тзв. социјални фонд за стабилизацију економија мање развијенијих чланица, али је начин и терет решавања економских проблема препуштен свакој држави чланици појединачно. 

6) Криза незапослености у Европској унији

Економије земаља чланица Европске уније су и пре почетка глобалне економске рецесије биле суочене са релативно високим стопама незапослености. Непосредно пре појаве глобалне економске кризе стопа незапослености на нивоу целе Европске уније износила је 7.0%. Обавезе држава евро зоне у погледу обезбеђивања социјалне заштите за незапослене значајно су почеле да расту што је принудило Европску комисију да донесе неколико директива које се односе на изједначавање услова приликом  запошљавања. Циљ ових мера био је растерећивање социјалних буџета земаља чланица евро зоне и лакше и брже запошљавање радника.

Већа 1998/59/ЕЦ од 20. августа 1998. године о усаглашавању правних одредби чланица Европске уније, које се односе на процедуре код колективног отказивања уговора о раду.

Већа 2000/78/ЕЦ од 27. децембра 2000. године., која утврђује оквир једнакоправности у запошљавању или раду. Директива уређује отклањање неједнакости и подстиче једнакост полова у запошљавању и раду. Допуњена је 2006. године одредбом која искључује све облике дискриминације и неравноправности у раду и запошљавању.

Већа 2001/78/ЕЦ од 08. септембра 2001. године. Садржи статут европског предузећа у погледу укључености радника у управљању предузећем.

У априлу 2002. и у септембру 2006. године Европска унија је подржала директиву која би радницима, који проналазе посао путем агенција за привремено запошљавање тзв. (Рецруитмент анд Траининг Агенцy) пружила иста права као пуно запосленим особама.

Ове и друге економске мере које су подстицале економски раст у земљама чланицама Европске уније у дужем временском периоду обезбеђивале су релативно спори раст стопе незапослености која је непосредно пре избијања кризе била на нивоу од 7,0%.

Од маја прошле до јула ове године број незапослених у ЕУ порастао је за 5,4 милиона.  Након готово трогодишњег пада, стопа незапослености у Европској унији је од маја  прошле године, уочи избијања економске кризе, почела нагли раст. Тај раст незапослености захватио је све чланице ЕУ и све групе становништва – мушкарце, жене, младе и старије.

Стопа незапослености у 27 чланица ЕУ је, наиме, од прошлогодишњег маја, када је износила 6,7%, до јула ове године порасла на 9,0%. Број незапослених у ЕУ у том је раздобљу порастао са 5,4 милиона, на 21,8 милиона, а та стопа незапослености је највиша од септембра 1999.године.

Истовремено, стопа незапослености у еврозони, која обухвата 16 чланица ЕУ, порасла је са 7,5% на чак 9,5%, односно број незапослених порастао је за 3,7 милиона, те је у еврозони у јулу ове године било 15 милиона незапослених.

Стопа незапослености у еврозони је у овом тренутку највиша од априла 2005.године.

Број незапослених у еврозони је месечно растао за око 100 хиљада радника, колико је забележено средином прошле године, а врхунац је био у мају ове године када је без посла остало пола милиона грађана. И на нивоу целе ЕУ највећи пораст броја незапослених, од око 800 хиљада, забележен је у јулу.

Табела 1.

КРЕТАЊЕ СТОПЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ У ЗЕМЉАМА ЕУ ПО МЕСЕЦИМА (у % )

	Јул 2008	Јан 2009	Феб 2009	Мар 2009	Апр 2009	Маj 2009	Јун 2009	Јул 2009
Евро            зона16	7.5	8.5	8.8	9.0	9.2	9.3	9.4	9.5
ЕУ27	7.0	8.0	8.2	8.5	8.7	8.8	8.9	9.0
Белгија	7.3	7.5	7.7	8.0	8.1	8.0	8.1	8.0
Бугарска	5.5	5.6	6.0	6.4	6.5	6.6	6.8	7.0
Чешка	4.3	5.1	5.5	5.8	6.0	6.1	6.3	6.4
Данска	3.2	4.4	4.7	5.2	5.7	5.9	6.1	5.9
Немачка	7.2	7.2	7.3	7.4	7.6	7.6	7.7	7.7
Естонија	6.5	11.0	11.0	11.0	13.3	13.3	13.3	15.6
Ирска	6.0	9.4	10.4	11.1	11.5	12.0	12.2	12.5
Шпанија	11.4	15.6	16.5	17.2	17.6	17.9	18.2	18.5
Француска	7.8	8.6	8.9	9.0	9.2	9.4	9.6	9.8
Италија	6.8	7.4	7.4	7.4	:	:	:	:
Кипар	3.6	4.2	4.4	4.8	5.1	5.3	5.4	5.5
Литванија	6.9	12.4	13.2	14.2	15.4	16.4	17.1	17.4
Латвија	5.8	10.1	11.2	12.1	13.0	14.3	15.6	16.7
Луxембург	4.9	5.5	5.7	5.8	6.0	6.1	6.2	6.4
Мађарска	7.8	8.8	9.3	9.7	10.0	10.3	10.3	10.3
Малта	5.9	6.4	6.6	6.8	7.0	7.1	7.2	7.3
Холандија	2.7	2.8	2.9	3.1	3.2	3.2	3.3	3.4
Аустрија	3.7	4.2	4.3	4.4	4.3	4.3	4.4	4.4
Пољска	7.0	7.4	7.8	8.0	8.2	8.2	8.2	8.2
Португал	7.8	8.5	8.8	9.0	9.2	9.2	9.2	9.2
Румунија	5.8	6.2	6.2	6.2	:	:	:	:
Словенија	4.4	4.6	4.9	5.3	5.7	6.0	6.1	6.0
Словачка	9.2	9.7	10.1	10.6	11.0	11.3	11.7	12.0
Финска	6.4	7.1	7.4	7.7	8.0	8.3	8.5	8.7
Шведска	5.7	7.2	7.5	7.9	8.3	8.6	8.9	9.2
В. Британија	5.7	6.8	7.1	7.3	7.5	7.7	:	:
Норвешка	2.4	3.0	3.1	3.2	3.1	3.1	:	:
Америка	5.8	7.6	8.1	8.5	8.9	9.4	9.5	9.4
Јапан	4.0	4.2	4.4	4.8	5.0	5.2	5.4	5.7

   ИЗВОР:  EUROSTAT

Највећи проценат незапослених је у Шпанији (18,5% или 4,4 милиона), а следе Литванија (17,4%), па Летонија (16,7%), Естонија (15,6%), Ирска (12,5%), Словачка (12,0%), Мађарска (10,3%), а изнад просека ЕУ 27 су још Француска и Португалија са 9,3%. На самом просеку је Шведска.

Најнижа незапосленост је у Холандији (3,4%), а следи Аустрија (4,4%). У  Словенији без посла је 6,0% радне снаге, док је у највећој европској економији, Немачкој незапослених 7,7%.

Табела 2.

КРЕТАЊЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРЕМА КАТЕГОРИЈАМА РАДНИКА ( у % )

Млади (испод  25)                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Мушкарци
	Јул-08	Маj-09	Јун-09	Јул-09	Јул-08	Маj-09	Јун-09	Јул-09
Евро             зона16	15.4	19.4	19.6	19.7	6.9	9.1	9.2	9.3
ЕУ27	15.4	19.5	19.7	19.8	6.6	8.9	9.0	9.1
Белгија	19.9	21.9	22.1	21.6	6.8	7.6	7.6	7.6
Бугарска	12.0	14.9	15.3	15.9	5.3	7.0	7.2	7.6
Чешка	9.8	13.4	13.6	13.7	3.4	5.1	5.2	5.2
Данска	7.9	11.1	11.4	11.2	2.8	6.4	6.6	6.4
Немачка	9.6	11.0	11.1	11.2	7.3	8.2	8.2	8.3
Естонија	14.2	24.1	24.1	:	7.3	16.6	16.6	:
Ирска	12.4	24.9	25.3	25.5	6.9	14.9	15.2	15.4
Шпанија	25.0	37.0	37.5	38.4	10.3	17.5	17.8	18.1
Француска	19.3	23.8	24.0	24.2	7.3	9.0	9.1	9.2
Италија	21.3	24.9*	:	:	5.6	6.2*	:	:
Кипар	9.0	12.6	12.6	:	3.0	5.2	5.4	5.5
Литванија	13.0	29.2	29.2	:	6.9	20.3	21.1	21.1
Латвиа	14.9	30.9	30.9	:	6.3	18.0	20.0	21.9
Луxембург	17.0	20.0	20.3	20.5	4.2	5.8	5.9	6.0
Мађарска	19.9	27.0	26.6	25.8	7.7	10.4	10.5	10.7
Малта	12.2	14.9	15.1	15.1	5.6	6.7	6.8	6.8
Холандија	5.3	6.3	6.5	6.6	2.5	3.2	3.2	3.3
Аустрија	7.3	8.3	8.3	8.2	3.5	4.4	4.5	4.5
Пољска	16.6	19.6	19.8	19.8	6.1	7.6	7.7	7.8
Португал	16.7	19.8	19.5	18.9	6.7	8.9	8.9	8.8
Румунија	18.6	19.6*	:	:	6.6	7.1*	:	:
Словенија	10.2	16.0	16.0	:	4.0	6.1	6.2	6.1
Словачка	19.0	25.0	25.5	26.0	8.1	10.4	10.7	11.0
Финска	16.5	21.5	22.1	22.6	6.1	9.1	9.4	9.7
Шведска	17.7	26.2	26.8	27.3	5.4	8.8	9.1	9.4
В. Британија	15.0	19.2	:	:	6.2	8.8	:	:
Норвешка	6.9	9.0	:	:	2.5	3.3	:	:
Америка	13.5	17.3	17.8	17.8	6.2	10.5	10.6	10.5
Јапан	:	:	:	:	4.1	5.5	5.7	6.1

ИЗВОР: EUROSTAT

Табела 2 – Кретање незапослености према категоријама радника

Жене
	Јул-08	Јул-08	Маy-09	Јун-09	Јул-09
Еврозона16	15.4	8.3	9.6	9.7	9.8
ЕУ27	15.4	7.4	8.8	8.9	9.0
Белгија	19.9	7.9	8.6	8.6	8.5
Бугарска	12.0	5.6	6.2	6.3	6.4
Чешка	9.8	5.5	7.5	7.7	7.9
Данска	7.9	3.7	5.3	5.5	5.4
Немачка	9.6	7.1	7.0	7.1	7.0
Естонија	14.2	5.6	10.1	10.1	:
Ирска	12.4	4.8	8.3	8.4	8.8
Шпанија	25.0	12.9	18.4	18.7	19.0
Француска	19.3	8.3	9.9	10.1	10.4
Италија	21.3	8.5	9.0*	:	:
Кипар	9.0	4.3	5.4	5.5	5.5
Литванија	13.0	6.8	12.4	13.1	13.7
Латвиа	14.9	5.4	10.5	11.0	11.2
Луxембург	17.0	5.9	6.5	6.7	6.8
Мађарска	19.9	7.9	10.0	10.0	9.9
Малта	12.2	6.5	8.0	8.2	8.1
Холандија	5.3	3.0	3.3	3.4	3.5
Аустрија	7.3	3.9	4.3	4.3	4.3
Пољска	16.6	7.9	8.9	8.8	8.6
Португал	16.7	9.1	9.6	9.6	9.6
Румунија	18.6	4.7	5.0*	:	:
Словенија	10.2	4.8	5.8	6.0	6.0
Словачка	19.0	10.6	12.5	12.9	13.2
Финска	16.5	6.7	7.4	7.6	7.7
Шведска	17.7	6.1	8.4	8.7	8.9
В. Британија	15.0	5.1	6.5	:	:
Норвешка	6.9	2.2	2.9	:	:
Америка	13.5	5.3	8.0	8.3	8.1
Јапан	:	4.0	4.9	5.0	5.1

ИЗВОР: EUROSTAT

Подаци EUROSTAT-а дати у претходној табели показују забрињавајуће  велику незапосленост младих, којих је у целој ЕУ незапослено 19,8%, а у еврозони 19,7%.

Скоро пет милиона младих Европљана из категорије радника од 15 до 25 године је без посла. Незапосленост младих расте најбрже и главни је узрок у порасту стопе незапослености у ЕУ, упозорава јулска објављена Еуростатова анализа. Економска је криза најснажније погодила ову категорију, према подацима статистичког уреда ЕУ од задњег тромесечја прошле до краја првог ове незапосленост младих порасла је за 3,7% достигавши 19,8%, или пет милиона људи.

Стопа укупне  незапослености, иако расте, то чини спорије са 8,2%. Незапосленост младих у еврозони незнатно је виша него ли у целој ЕУ првенствено захваљујући вртоглавом шпанском порасту који је довео до трећине младих ван посла. Стопа незапослености у еврозони је 18,7% или 3,1 милион младих људи ван рада.

Укупна незапосленост у 16 земаља монетарне уније је 9,0%. Подаци говоре како је у 26 чланица ЕУ незапосленост младих у порасту. Најтеже је стање у три балтичке земље где губитак посла најмлађе категорије радног становништва прати драматичне параметре економске кризе.

С друге стране, најнижи је пораст незапослености младих у Немачкој (са 11,0% на 11,2% у тромесечју) и Пољској (са 19,6% на 19,8%). Најнижа стопа незапослености младих у ЕУ и даље је у Холандији са 6.6%. Највећа разлика између стопе незапослености младих и укупне стопе незапослености је у Италији са 24,9% према 7,4% и Шпанији са 38,4% према 18,5%. Најмање су разлике у Немачкој са 11,2% према 7,7%, Холандији  са 6,6% према 3,4% и Данској са 11,2% према 5,9%.

Као и у општој незапослености, криза је највише погодила мушкарце, сада је ван рада 19,1% младих мушкараца и 17,4% жена што је регистровано у 16 од 27 чланица ЕУ.

Табела 3.

УПОРЕДНИ ПОДАЦИ БРОЈА НЕЗАПОСЛЕНИХ

ЗА ЕВРОЗОНУ 16 И ЕУ 27

(у милионима)

	Јул 2008	Јан 2009	Феб 2009	Мар 2009	Апр 2009	Маj 2009	Јун 2009	Јул 2009
Eврозона 16	11.826	13.466	13.865	14.255	14.556	14.755	14.923	15.090
ЕУ27	16.683	19.185	19.854	20.458	20.973	21.327	21.569	21.794

ИЗВОР: EUROSTAT

Према горе наведеним подацима Еуростат-а у овогодишњем јулу у ЕУ без посла било укупно 21,794 милиона људи, од чега 15,090 милиона у еврозони. У поређењу са   месецом раније, број незапослених увећан је за 225 хиљада у ЕУ, те за 167 хиљада  у еврозони.

 

УМЕСТО        ЗАКЉУЧКА

Иако се, како широм света, тако и у ЕУ, већ осећају први показатељи економског опоравака, према релевантним прогнозама управо ће се тржиште рада најспорије опорављати од највеће послератне рецесије. Посебно је забрињавајући велики проценат младих који су без посла.

Европска унија ће ослободити 19 милијарди еура из Европског социјалног фонда за помоћ земљама чланицама у борби против незапослености, најављено је из Европске уније.

Реч је о раније планираним средствима, али ће њихова исплата бити убрзана, а државе чланице ове и следеће године неће морати суфинансирати програме као што је то, иначе, случај. Средства су намењена за отварање нових радних места и за преквалификације радника. Незапосленост у 16 земаља еуро-зоне у јулу је достигла 9,5%, па је Комисија била принуђена да предложи да Европска инвестициона банка, заједно са осталим партнерима покрене нову кредитну линију с микро-кредитима за отварање малих или микро предузећа која, иначе, имају проблема с осигурањем кредита за покретање посла. Као један од начина у борби против незапослености, Европска комисија позива земље чланице и социјалне партнере да максимално користе могућност скраћивања радног времена.

Docent Zoran Radulović, Ph.D., Graduate School of Business Economics and Entrepreneurship in Belgrade

Dragomir Janković, Executive Director,

EU Economics Institute in Bruxelles

Effects Of the World Economic Crisis On Unemployment in EU

 

Summary

The current world economic crisis has produced effects on many fields of social life. Undoubtedly, one of the gravest effects is a great increase in unemployment rate worldwide. However, in the doctrine there is no generally accepted definition of unemployment because this is a complex social phenomenon with sociological, legal, economic, psychological, and other aspects.

It is indeed a problem to determine which persons are really unemployed in a society because this phenomenon may be observed from many angles (for example, seasonal character of unemployment, labor immobility, etc.). One of the most important tasks of every country, particularly its executive power, is to continually undertake activities on creating conditions for productive and sustainable employment of the greatest possible part of its working-age population. Statistical expression of unemployment situation in a society is unemployment rate which is at the same time also a parameter based on which the level of “social wellbeing,” actually a level of development of a society, may be assessed. The notion of full employment, which was to great extent the subject matter of legal science studies in certain period, represents an unachieved goal from the stand point of practical realization of economically justifiable employment.

 The European Union, as an important economically developed regional international organization with supranational element and in continual process of important reforms, has been affected by the problem of unemployment as well. Actually, due to global economic crisis it has an increased unemployment rate. Not all countries have been affected by the said problem to the same extent. On the contrary, amongst the most jeopardized countries are Baltic States, while the least affected country is Holland which has even before the global crisis had one of the smallest unemployment rates in the world. The EU bodies undertake a series of measures to alleviate the problem of unemployment (economies have been supported by exceptional funds to prevent dismissal of workers, shortening of working days is recommended, etc.). The first forecasts regarding duration of the economic crisis have appeared in political and professional circles, while we all hope that it will soon be over.

Key words: Global crisis, effects of the crisis, European Union, EU institutions, reforms of institutions, unemployment, unemployment rate, economic measures.

 

[1] Нпр. у новије време води се шира стручна и научна расправа о степену корисности флексибилних облика запошљавања који се најчешће, уз коришћење негације, дефинишу као форме радног ангажовања које не представљају типични или стандардни облик радног ангажовања – радни однос (на неодређено време и уз законом одређени пуни фонд радних сати).

[2] Битно је истаћи да се ради о добровољном раду радноспособног становништва јер у сваком друштву егзистирају и други облици радног ангажовања који немају наведене карактеристике, већ су утемељени на другим социјалним основама. Тако нпр. принудни рад лица осуђених због кривичноправне одговорности има своје друштвено утемељење у преваспитању и ресоцијализацији, рад преко задруга (1,1 милијарда људи данас на овај начин обезбеђује своју егзистенцију,  а овај зв. терцијарни сектор има већи годишњи обрт капитала него десет највећих мултинационалних компанија на свету заједно) и подстицајне мере, пре свега кроз пореске олакшице, које му обезбеђују скоро све земље света имају своје друштвено оправдање у омогућавању сиромашнијем делу становништва да дође до средстава која су му неопходна ради задовољења основних потреба, што значи да је примаран социјални, а не економски аспект. Посебна врста претходно наведеног радног ангажовања – рад преко студенских задруга има социјално оправдање у чињеници да је потребно да лица на школовању стичу радне навике како би се касније успешније и брже адаптирали на услове који постоје у процесу рада.

[3] Н. Тинтић, Основи радног права, Загреб, 1955. година, стр. 173, и даље: „и да бар у извесној, друштвено прихватљивој и оправданој мери  ограничи право послодавца да одлучује о престанку радног односа.“

[4] Б. Шундерић, Економска и социјална права, Радно право и социјално осигурање, бр. 7-12/2005, Удружење за радно право и социјално осигурање, Београд, 2005, стр. 11, у вези са наведеним износи став да: „Права која садрже овлашћења одређених категорија лица на материјално благостање названа су „права материјалног благостања“ која гарантује држава. Треба рећи да држава гарантује обезбеђење минимума благостања вођењем одређене економске (фискалне) политике која је заснована на прерасподели националног дохотка.. Наиме, она пореским системом и другим финансијским инструментима прикупља средства у фондове (државне или јавних служби) и из тих фондова обезбеђује престације лицима која су социјално угрожена (нпр. старим, хендикепираним лицима итд.), него и престације        чија       је            намена  отварање             нових               радних  места.“

[5] Ibidem.

[6] Тако је у Србији до скоро било медијски веома експонирано питање броја лица која су на евиденцији Националне службе за запошљавање. Наиме, из те службе су, са доста аргумената стизале тврдње да значајан број пријављених на евиденцију представља, у ствари, лица која су пријављена искључиво ради остваривања права на здравствено осигурање, а не због незапослености, односно тражења посла. Ипак, чињеница је да све државне службе за запошљавање, имају веома прецизна правила у вези реализације права на запослење (обавеза пријављивања у одређеним роковима, обавеза прихватања понуђеног посла, преквалификације и др.) које, свакако, имају одређену оправданост али, такође, имају за последицу да известан број лица изгуби право на запошљавање преко службе чиме им де иуре престаје статус незапослених лица а де фацто они нису социјално обезбеђени што би били да им је решен радноправни статус, односно да су се запослили.    

[7] Правна енциклопедија, Савремена администрација, Београд, 1979. година, стр. 791.  У којој мери дефинисање правних појмова има своје одређење у времену (поред простора) може се сагледати из даљег одређивања предметног појма у истом извору: “Нарочито је карактеристична (незапосленост) за земље капиталистичког друштвеног уређења са развијеном индустријом. У Југославији постоји незапосленост, али само као привремена незапосленост. После уступања предузећа на управљање радницима прелази се на пословање по принципу рентабилитета, а да би могла пословати без губитака.”

[8] В. Брајић, Радно право, Савремена администрација, Београд, 2001. година, стр 643 – 650, Ж. Кулић, Радно право, Мегатренд универзитет, Београд, 2006. година, стр. 513 – 519.

[9] А. Балтић И М. Деспотовић, Основи радног права Југославије, осмо измењено и допуњено издање, Савремена администрација, Београд, 1981. година, стр. 379.  

[10] Ибидем, стр. 533.

[11] Једним од зачетника идеје уједињења Европе сматра се француски економиста и индустријалац Жан Моне (1888-1979.), који је за време ИИ светског рата био саветник Сједињених Америчких Држава за Европу, а после рата је био креатор плана економског опоравка Француске.

[12] Као «Дан Европе« слави се 9. мај, јер је тог датума 1950. године Роберт Шуман одржао  говор у којем је предложио да Француска и Савезна Република Немачка учествују у стварању наднационалне организације која би се старала о производњи угља и челика, а у коју се могу укључити остале европске земље.

[13] Најважнији органи Евроатома су: Атомска комисија од 5 чланова и Научнотехнички комитет као саветодавни орган Комисије.

[14] Услед трајања процеса усклађивања међусобних интереса царинска унија успостављена је тек 1. јуна 1968. године.

[15] Од 1. јануара 1973. године ЕЕЗ иступа јединствено приликом склапања трговинских уговора са трећим лицима.

[16] Тако је нпр. у Данској парламент одлучивао о приступању Европској унији, док је у Ирској за одлучивање о најважнијим питањима неопходно да се спроведе референдум.

About Author