УГОВОР БЕЗ ОДРЕЂЕНОГ РАДНОГ ВРЕМЕНА (ZERO HOUR CONTRACT)

Уговор без одређеног радног времена или zero hour contract, је флексибилна форма запошљавања која не постоји у српском правном систему. Због тога при вршењу општег осврта и анализи карактеристика, претходно наведеног уговора, аутор користи правне норме и праксу земаља у којима он постоји.

КОМПЛЕКСНОСТ СAДРЖИНЕ И РЕЛАТИВИЗАЦИЈА ПРАВА НА РАД

Право на рад је једно од најкомплекснијих социјалноекономских права. Има изузетно богату садржину и функционише у оној мери у којој поједини елемнти његове садржине функционишу. Подразумева право на образовање, запошљавање без дискриминације, достојанствен рад и заштиту физичког и моралног интегритета, остваривање зараде која може да омогући пристојан живот итд. У том смислу ово право уграђује неопходну социјалну димензију у међународне, регионалне и националне правне поредке и тржишне економије.

УТИЦАЈ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ НА ПРАВА НЕЗАПОСЛЕНИХ ЛИЦА И РАДНИКА КОЈИ ЗАДОБИЈУ ПОВРЕДУ НА РАДУ

Светска економска криза, која је, не без разлога названа „финансијском“, има различити степен утицаја на скоро све институције и утврђена права. Сведоци смо потпуног колапса специфичног модела капитализма, као и колапса међународног монетарног поретка, после Бретон Вудса. Улог је очигледно огроман и ова криза ће се тумачити као главна прекретница у 21. веку.

ТЕКОВИНЕ СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ ОУН И ЕВРОПСКИХ ЗЕМАЉА ПРЕМА СТАРИЈИМА

У раду ауторка је нагласила да се као посебно важан показатељ сваког развијеног друштвеног система који се односи на положај угрожених слојева становништва, а посебно прилике у којима живе остарела лица и у односу на то међународна регулатива, издваја начин превенирања дискриминације/ виктимизације остарелих лица.

ПРАКСА ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА У ОСТВАРИВАЊУ И ЗАШТИТИ СОЦИЈАЛНИХ ПРАВА

У првом делу текста се дају опште карактеристике ситуације у погледу остваривања социјалних права у Србији. Уочено је да послодавци, чак и држава, често користе велику понуду радне снаге да би запослене уцењивали, намећући им противзаконите услове рада. Истовремено, правни механизми заштите радника – судови пре свих, преоптерећени су и зато недовољно ефикасни.

ПОСЛЕДИЦЕ СВЕТСКЕ КРИЗЕ НА НЕЗАПОСЛЕНОСТ У ЕУ

Актуелна светска економска криза изазвала је последице у многим областима друштвеног живота. Једна од најтежих је свакако велико повећање стопе незапослености широм света. Иначе, у доктрини не постоји општеприхваћена дефиниција појма незапослености јер се ради о сложеној друштвеној појави са социолошким, правним, економским, психолошким и другим аспектима. Заиста је проблем одредити која су то заиста незапослена лица у једном друштву јер постоји више могућих углова посматрања те појаве (нпр. сезонски карактер незапослености, непокретљивост радне снаге и др.)

Приказ књиге: Боривоје Шундерић, СОЦИЈАЛНО ПРАВО, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2009, стр. 194.

Године 2009. изашла је из штампе књига “Социјално право”, др Боривоја Шундерића, редовног професора Правног факултета, Универзитета у Београду. Значај теме, која је недовољно обрађивана у нашој правној литератури, као и начин на који је проблематика обрађена, подстакли су нас да ово дело представимо стручној јавности.

ПРИМЕНА ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ ЗЛОСТАВЉАЊА НА РАДУ

Циљ Закона о спречавању злостављања на раду је да се обезбеди целовит и превентивни систем заштите од злостављања на раду, који би запосленима омогућио брзу и ефикасну заштиту путем кратких рокова за поступање и већи број привремених заштитних мера.

СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА ОСТАРЕЛИХ ЉУДИ КОД НАС

У раду је издвојено неколико тематских целина. У уводном излагању, истакнута су нека обележја старости као доба живота и указано на пораст броја старих становника у свету, као и на последице које са собом носи процес старења становништва. Затим су представљене правне норме домаћег законодавства, којима се на непосредан или посредан начин обезбеђује социјална заштита остарелих особа код нас и које се налазе у бројним законским и подзаконским актима, одлукама и другим документима. Наша држава донела је и посебне стратешке циљеве популационе политике, где су поред општих стратешких циљева прописани и они који се односе на остарело становништво.