Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti

“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010 i 38/2015

Na osnovučlana 112. stav 1. tačka 2. Ustava Republike Srbije, donosim

Ukaz oproglašenju Zakona o zapošljavanjui osiguranjuza slučaj nezaposlenosti

Proglašava se Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koji je donela Narodna skupština Republike Srbije na Četvrtoj sednici Prvog redovnog zasedanja u2009. godini, 13. maja 2009. godine.

PR broj52 U Beogradu, 15. maja 2009. godine

Predsednik Republike,

BorisTadić, s.r.

Zakon o zapošljavanju i osiguranjuza slučaj nezaposlenosti

I.OSNOVNE ODREDBE

1.Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se: poslovi i nosioci poslova zapošljavanja; prava i obaveze nezaposlenog i poslodavca; aktivna politika zapošljavanja; osiguranje za slučaj nezaposlenosti i druga pitanja od značaja za zapošljavanje, povećanje zaposlenosti i sprečavanje dugoročne nezaposlenosti uRepublici Srbiji.

  1. Nezaposleni

Član 2.

Nezaposleni, usmislu ovog zakona, jeste lice od 15 godina života do ispunjavanja uslova za penziju, odnosno najkasnije do 65 godina života, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi način ostvarilo pravo na rad, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno traži zaposlenje.

Nezaposleni aktivno traži zaposlenje ako uredno ispunjava obaveze koje ima po zakonui individualnom planuzapošljavanja.

Nezaposlenim, u smislu ovog zakona, ne smatra se redovan učenik, student osnovnih studija do 26 godina života, lice kome miruju prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom i lice koje je ispunilo uslov za penziju u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskomosiguranju.

  1. Lice koje traži zaposlenje

Član 3.

Lice koje traži zaposlenje, u smislu ovog zakona, jeste nezaposleni, zaposleni koji traži promenuzaposlenja i drugo lice koje traži zaposlenje.

Zaposleni koji traži promenuzaposlenja jeste lice koje je u radnom odnosuili je na drugi način ostvarilo pravo na rad, a koje aktivno traži promenuzaposlenja i vodi se na evidenciji lica koja traže promenuzaposlenja.

Drugo lice koje traži zaposlenje jeste lice starije od 15 godina života koje traži zaposlenje, a koje se ne može smatrati nezaposlenim ili licem koje traži promenu zaposlenja, usmisluovog zakona.

  1. Poslodavac

Član 4.

Poslodavac, usmisluovog zakona, jeste domaće ili strano pravno i fizičko lice, koje prijavljuje potrebu za zapošljavanjem, zapošljava i uplaćuje doprinos za osiguranje za slučajnezaposlenosti.

  1. Načela zakona

Član 5.

Ovajzakon zasniva se na načelima:

1.zabrane diskriminacije, uskladu sa zakonom;

2.nepristrasnosti pri obavljanjuposlova zapošljavanja;

3.rodne ravnopravnosti;

4.afirmativne akcije usmerene prema teže zapošljivim nezaposlenim licima;

5.slobode uizboruzanimanja i radnog mesta;

6.besplatnosti obavljanja poslovazapošljavanja prema nezaposlenim licima.

II.POSLOVI ZAPOŠLJAVANJA

  1. Poslovi zapošljavanja

Član 6.

Poslovi zapošljavanja, usmisluovog zakona, jesu:

1.obaveštavanje o mogućnostima i uslovima zazapošljavanje;

2.posredovanje uzapošljavanju uzemlji i inostranstvu;

3.profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranjukarijere;

4.sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja;

5.izdavanje dozvole za rad strancui licubez državljanstva, uskladu sa zakonom.

  1. Nosioci poslovazapošljavanja

Član 7.

Poslove zapošljavanja obavlja Nacionalna služba za zapošljavanje (u daljem tekstu: Nacionalna služba) i agencija za zapošljavanje.

  1. Nacionalna služba za zapošljavanje

Član 8.

Poslove zapošljavanja, osiguranja za slučaj nezaposlenosti, ostvarivanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti i drugih prava u skladu sa zakonom i vođenje evidencija uoblasti zapošljavanja obavlja Nacionalna služba.

Pored poslova iz stava 1. ovog člana Nacionalna služba obavlja i stručno- organizacione, upravne, ekonomsko-finansijske i druge opšte poslove u oblasti zapošljavanja i osiguranja za slučajnezaposlenosti.

Sedište Nacionalne službe je uBeogradu.

Nacionalna služba je pravno lice, sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje.

Nacionalna služba se upisuje u registar nadležnogorgana, uskladusa zakonom. Radi obavljanja poslova iz st. 1. i 2. ovog člana u Nacionalnoj službi obrazuju se Pokrajinska služba, filijale i druge unutrašnje jedinice utvrđene opštim aktom

Nacionalne službe.

Član 9.

Nacionalna služba je dužna da poslodavcui licukoje traži zaposlenje pruža:

1.obaveštenja o zakonima, podzakonskim propisima, kolektivnim ugovorima i drugim opštim aktima koji su na snazi, pravima, obavezama i odgovornostima poslodavaca i zaposlenih, kao i njihovih udruženja, koji se odnose na zapošljavanje i osiguranje za vreme nezaposlenosti;

2.savete o načinu i postupku ostvarivanja prava i izvršavanja obaveza i pomoć o načinupopunjavanja i dostavljanja Nacionalnoj službi obrazaca i dokumenata.

Član 10.

Nacionalna služba dužna je da u roku od 24 sata od dobijanja informacije o potrebi za zapošljavanjem od poslodavca tu informaciju učini dostupnom licima koja traže zaposlenje objavljivanjem na oglasnoj tabli, internet adresi i u narednom periodičnom izdanjuoglasa Nacionalneslužbe.

Član 11.

Organi Nacionalne službe su upravni odbor i direktor.

Na članove upravnog odbora, odnosno na direktora Nacionalne službe, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba javnog i privatnog interesa pri vršenju javnih funkcija.

Lica iz stava 2. ovog člana mogu biti imenovana na javnu funkciju u Nacionalnoj službi najviše dva puta.

Član 12.

Upravni odbor upravlja radom Nacionalne službe. Upravni odbor Nacionalne službe ima 9 članova.

Članove upravnog odbora i među njima predsednika imenuje i razrešava Vlada, i

to:

1.četiri člana na predlog ministra nadležnog za poslove zapošljavanja, od kojih su najmanje dva iz sastava ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja (u daljem tekstu: Ministarstvo);

2.četiri člana na predlog Socijalno-ekonomskog saveta za Republiku Srbiju, od kojih dva predstavnika sindikata i dva predstavnika poslodavaca.

Direktor Nacionalne službe je po funkciji član upravnog odbora. Članovi upravnog odbora imenuju se na periodod četiri godine. Upravni odborodlučuje većinom glasova ukupnog broja svojih članova.

Način rada, ovlašćenja i odgovornosti članova upravnog odbora, kao i druga pitanja od značaja za rad upravnog odbora, uređuju se statutom Nacionalne službe.

Član 13.

Upravni odbor:

1.donosi statut i opšte akte Nacionalne službe;

2.donosi godišnji program rada Nacionalne službe;

3.donosi finansijski plan i završni račun Nacionalne službe, u skladu sa

zakonom;

4.usvaja izveštajo raduNacionalne službe;

5.odlučuje o poslovanju Nacionalne službe i korišćenju sredstava, u skladu sa

zakonom;

6.odlučuje o drugim pitanjima, u skladu sa zakonom i statutom Nacionalne

službe.

Vlada daje saglasnost na statut i program rada Nacionalne službe.

Član 14.

Upravni odbor podnosi Ministarstvu polugodišnji izveštaj o radu Nacionalne službe.

Ministarstvo može zahtevati poseban izveštaj koji je upravni odbor dužan bez odlaganja da podnese.

Upravni odbor podnosi Vladi godišnji izveštaj o radu Nacionalne službe, u skladu sa zakonom.

Član 15.

Direktor Nacionalne službe rukovodi njenim radom, u skladu sa odlukama upravnogodbora.

Direktora Nacionalne službe imenuje i razrešava Vlada na period od četiri godine.

Direktor Nacionalne službe mora imati visoku spremu i najmanje devet godina radnog iskustva ustruci, kao i prethodno iskustvo uoblasti zapošljavanja.

Član 16.

Direktor Nacionalne službe:

1.organizuje rad i poslovanje uNacionalnojslužbi;

2.predstavlja i zastupa Nacionalnuslužbu;

3.izvršava odluke upravnog odbora Nacionalne službe;

4.donosi akto organizaciji i sistematizaciji poslova uNacionalnojslužbi;

5.rukovodi radom zaposlenih uNacionalnojslužbi;

6.odlučuje o izborudirektora filijala po sprovedenom javnom konkursu;

7.obavlja druge poslove, uskladu sa zakonom i statutom Nacionalne službe.

Član 17.

Direktora Pokrajinske službe imenuje upravni odbor na predlog nadležnog organa autonomne pokrajine.

Direktor Pokrajinske službe učestvuje u radu upravnog odbora.

Na direktora Pokrajinske službe primenjuju se odredbe člana 11. st. 2. i 3. ovog

zakona.

Direktor Pokrajinske službe, po sprovedenom javnom konkursu, predlaže direktoru Nacionalne službe kandidata za izbor direktora filijale obrazovane na teritoriji autonomne pokrajine.

Član 18.

Poslove utvrđene zakonom, statutom i drugim opštim aktima Nacionalne službe, obavljajuzaposleni uNacionalnojslužbi.

Lica koja obavljaju poslove zapošljavanja u Nacionalnoj službi moraju imati položen ispit za rad uzapošljavanju.

  1. Finansiranje Nacionalneslužbe

Član 19.

Prihod Nacionalne službe čine sredstva:

1.doprinosa za obavezno osiguranje za slučajnezaposlenosti;

2.iz budžeta Republike Srbije;

3.ostvarena ulaganjem kapitala;

4.domaćih i inostranih kredita, uskladusa zakonom;

5.poklona, donacija i legata;

6.druga sredstva ostvarena uskladusa zakonom.

5.Agencije zazapošljavanje

Član 20.

Agenciju za zapošljavanje (u daljem tekstu: agencija) osnivaju pravna i fizička lica radi obavljanja poslova zapošljavanja, i to:

1.obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zapošljavanja;

2.posredovanja uzapošljavanju uzemlji i inostranstvu;

3.profesionalne orijentacije i savetovanja o planiranjukarijere;

  1. sprovođenja pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja, na osnovu ugovora sa Nacionalnom službom.

Agencija ne može da se bavi zapošljavanjem maloletnih lica, kao ni zapošljavanjem na poslovima sa povećanim rizikom, u skladu sa propisima koji uređuju odgovarajućuoblast.

Agencija ne može za vreme štrajka da posreduje u zapošljavanju na poslovima učesnika štrajka, osim ako nije obezbeđen minimum procesa rada uskladu sa zakonom.

Član 21.

Dozvolu za rad agenciji izdaje Ministarstvo na osnovu pismenog zahteva, ako agencija ispunjava uslove upogledu:

1.prostorne i tehničke opremljenosti;

2.stručne osposobljenosti zaposlenih.

Dozvola za rad može se izdati agenciji koja ima zaposleno najmanje jedno lice sa visokom spremom.

Pod stručno osposobljenim licem smatra se lice koje ima najmanje srednju spremu i položen ispit za rad uzapošljavanju.

Prostorne i tehničke uslove za rad agencije, uslove u pogledu stručne osposobljenosti zaposlenih, kao i program, sadržinu i način polaganja ispita za rad u zapošljavanjupropisuje ministar nadležan za poslove zapošljavanja.

Ministarstvo vodi registar izdatih dozvola.

Član 22.

Agenciju ne može osnovati, niti unjojposlove zapošljavanja možeobavljati lice

koje je:

1.osuđivano za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci, uperioduod tri godine nakon izdržavanja kazne;

2.osnivač agencije kojoj je oduzeta dozvola za obavljanje poslova zapošljavanja, u rokuod tri godine od dana oduzimanja dozvole.

Član 23.

Po pribavljenoj dozvoli agencija se upisuje u registar nadležnog organa, nakon čega može početi sa radom.

Radi obavljanja poslova zapošljavanja na određenoj teritoriji agencija može obrazovati područne jedinice, koje moraju ispunjavati uslove za dobijanje dozvole iz člana 21. ovog zakona.

Član 24.

Za izdavanje dozvole za rad agencija plaća naknadučijuvisinu utvrđuje Vlada. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana koriste se za finansiranje

aktivne politike zapošljavanja.

Član 25.

Dozvola za rad agencije izdaje se za periododpet godinai može se produžiti.

Član 26.

Ministarstvo oduzima dozvoluza rad agenciji ako ona:

1.prestane da ispunjava uslove iz člana 21.ovog zakona;

2.vrši poslove zapošljavanja usuprotnosti sa ovim zakonom.

Dozvola za rad se oduzima agenciji i ako je njen osnivač osuđen na bezuslovnu kaznuzatvora utrajanju od najmanje šest meseci.

Agenciji kojoj je dozvola za rad oduzeta iz razloga predviđenih u stavu 1. tač. 2. ili stavu 2. ovog člana, ista se može ponovo izdati protekom roka od tri godine od dana oduzimanja.

Član 27.

Nacionalna služba može, na osnovu postupka javnih nabavki, angažovati agenciju radi izvršavanja pojedinih poslova zapošljavanja, u skladu sa Sporazumom o učinku.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, prava i obaveze Nacionalne službe i agencije utvrđuju se ugovorom.

  1. Savet za zapošljavanje

Član 28.

Savet za zapošljavanje se osniva za teritoriju Republike (u daljem tekstu: Republički savet), a može se osnovati i za teritoriju pokrajine (Pokrajinski savet) i jedne ili višeopština (udaljem tekstu: Lokalni savet).

Republički savet osniva Vlada.

Pokrajinski i lokalni savet može osnovati nadležni organ teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

Lokalni savet koji se osniva za područje više opština osnivaju sporazumom nadležni organi svake od jedinica lokalne samouprave.

Član 29.

Republički savet je savetodavno telo koje osnivaču daje mišljenja i preporuke u vezi sa pitanjimaod interesa za unapređenje zapošljavanja, i to:

1.planovima zapošljavanja;

2.programima i merama aktivne politike zapošljavanja;

3.propisima iz oblasti zapošljavanja;

4.drugim pitanjima odinteresa za zapošljavanje.

Član 30.

Republički savet sastoji se od predstavnika osnivača, reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca, Nacionalne službe i agencija za zapošljavanje, udruženja od značaja za oblast zapošljavanja, odnosno koja se bave zaštitom interesa

nezaposlenih (osoba sa invaliditetom, nacionalnih manjina, učesnika oružanih sukoba, žena, omladine i sl.) i stručnjaka za oblast zapošljavanja.

III. PRAVA I OBAVEZE NEZAPOSLENOG I POSLODAVCA

  1. Pravai obaveze nezaposlenog

Član 31.

Nezaposleni, uskladu sa odredbama ovog zakona, ima pravo da:

1.slobodno bira zanimanje i zaposlenje;

2.se obaveštava kod Nacionalne službe i agencije o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje;

3.besplatno koristi usluge Nacionalne službe i agencije;

4.sa Nacionalnom službom utvrdi individualni plan zapošljavanja;

5.učestvuje u programima i merama aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja;

6.ostvari novčanunaknaduza vreme nezaposlenosti;

7.ostvari druga prava, uskladu sa zakonom.

Nezaposleni koji zasnuje radni odnos van mesta svog prebivališta može da ostvari pravo na jednokratnu novčanu pomoć za naknadu putnih i troškova selidbe, u skladu sa opštim aktom Nacionalne službe.

Nezaposleni koji pripada kategoriji teže zapošljivih lica može imati prednost, odnosno posebna prava u sprovođenju pojedinih programa i mera aktivne politike zapošljavanja, uskladu sa zakonom.

Teže zapošljiv nezaposleni jeste nezaposleni koji zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili drugih objektivnih okolnosti teže nalazi zaposlenje.

Član 32.

Nezaposleni, uskladu sa odredbama ovog zakona, imaobavezuda:

1.aktivno traži zaposlenje i neposredno seobraća poslodavcuradi zaposlenja;

2.utvrdi sa Nacionalnom službom individualni plan zapošljavanja i da poštuje sva prava i obaveze koje po njemuima;

3.učestvuje u merama aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa zakonom, opštim aktom i individualnim planom zapošljavanja;

4.ne odbija ponuđeno odgovarajuće zaposlenje i odgovarajuće obrazovanje i obuku,

uskladusa zakonom i individualnim planom zapošljavanja;

5.se javlja poslodavcima radi razgovora o zaposlenju, po uputu Nacionalne službe ili na sopstvenuinicijativu;

6.se lično javlja Nacionalnoj službi radi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zaposlenja i posredovanja u zapošljavanju, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja, a najmanje jednom utri meseca, kao i na svaki poziv Nacionalne službe;

7.obavesti Nacionalnu službu o svakoj promeni koja utiče na sticanje ili gubljenje prava iliobaveza po ovom zakonu, najkasnije pet dana od nastanka promene;

  1. ispunjava druge obaveze koje ima po ovom zakonu, opštem aktu i individualnom planuzapošljavanja.

Na zahtev Nacionalne službe nezaposleni je dužan da dostavi dokaze o ispunjavanjuobaveza iz stava 1. tač. 1. i 5.ovog člana.

Član 33.

Tokom prvih 12 meseci od uvođenja u evidenciju Nacionalne službe odgovarajuće zaposlenje za nezaposlenog, usmislu ovog zakona, jeste zaposlenje uokvirustečenog nivoa i vrste obrazovanja.

Po isteku roka od 12 meseci, odgovarajuće zaposlenje za nezaposlenog jeste i zaposlenje na poslovima na nižem nivou u okviru iste ili srodne vrste stečenog obrazovanja, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja, uzimajući u obzir radno iskustvo i stanje na tržišturada.

  1. Pravai obaveze poslodavca

Član 34.

Poslodavac, uskladu sa odredbama ovog zakona, ima pravo da:

1.zahteva od Nacionalne službe da ponudi izbor lica za zasnivanje radnog

odnosa;

2.samostalno odlučuje o izborulica koja će zaposliti ili radno angažovati;

3.zaposli lice bez posredovanja Nacionalne službe ili agencije;

4.učestvuje u programima i merama aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa

zakonom;

5.besplatno ostvari usluge Nacionalneslužbe;

6.ostvari druga prava utvrđena ovim zakonom i opštim aktom.

Usluge za koje se plaća naknada propisuje Vlada.

Član 35.

Poslodavac, uskladu sa odredbama ovog zakona, ima obavezuda:

1.obezbedi jednak tretman lica koja su muse javila radi razgovora o zaposlenju;

2.dostavi obaveštenje o obavljenom razgovoru o zaposlenju- na zahtev Nacionalne službe ili nezaposlenog sa kojim je obavio razgovor;

3.ispunjava druge obaveze koje ima po ovom zakonu;

4.podnese prijave Nacionalnojslužbi, uskladusa ovim zakonom.

  1. AKTIVNA POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA

Član 36.

Aktivna politika zapošljavanja predstavlja sistem planova, programa i mera usmerenih ka povećanjuzaposlenosti i smanjenjunezaposlenosti.

  1. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja

Član 37.

Osnovni instrument aktivne politike zapošljavanja je Nacionalni akcioni plan zapošljavanja (udaljem tekstu: Akcioni plan).

Akcioni plan, usaglašen sa Nacionalnom strategijom zapošljavanja, utvrđuje Vlada, na predlog Ministarstva.

Akcioni plan se usvaja na godišnjem nivou, najkasnije do 31. jula tekuće godine za narednugodinu.

Ministarstvo podnosi Vladi godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana, najkasnije do 30. aprila zaprethodnugodinu.

Član 38.

Ministarstvo upravlja pripremom i sprovođenjem Akcionog plana i koordinira, usmerava i nadgleda rad svih subjekata koji učestvuju u njegovom sprovođenju.

Član 39.

Akcioni plan sadrži:

1.makroekonomski okvir za stvaranje i primenupolitike zapošljavanja;

2.stanje i tokove na tržištu rada, detaljno za narednu i okvirno za naredne tri

godine;

3.ciljeve i prioritete politike zapošljavanja;

4.programe i mere aktivne politike zapošljavanja za narednu godinu, sa odgovornostimaza njihovo sprovođenje i potrebnim sredstvima;

5.finansijski okvir za politikuzapošljavanja i izvore finansiranja;

6.nosioce poslova realizacije Akcionog plana;

7.kategorije teže zapošljivih lica koje imaju prioritet u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja;

8.indikatore uspešnosti realizacije programa i mera iz tačke 4. ovog stava;

9.druge elemente.

  1. Pokrajinski i lokalni akcioni planovi zapošljavanja

Član 40.

Nadležni organ teritorijalne autonomije može, po pribavljenom mišljenju Pokrajinskog saveta, usvojiti pokrajinski akcioni plan zapošljavanja.

Pokrajinski akcioni plan zapošljavanja mora biti u saglasnosti sa Akcionim planom.

Član 41.

Nadležni organ lokalne samouprave može, po pribavljenom mišljenju Lokalnog saveta, usvojiti lokalni akcioni plan zapošljavanja.

Ukoliko je formiran Lokalni savet za područje više opština, nadležni organi lokalnih samouprava mogu, po pribavljenom mišljenju Lokalnog saveta, sporazumom usvojiti lokalni akcioni plan zapošljavanja za područje tih opština.

Lokalni akcioni plan zapošljavanja mora biti u saglasnosti sa Akcionim planom i pokrajinskim akcionim planom zapošljavanja.

  1. Sporazumo učinku Nacionalne službe

Član 42.

Utvrđivanje učinka Nacionalne službe i praćenje efikasnosti sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja iz Akcionog plana određuje se Sporazumom o učinku.

Sporazum o učinku zaključuju ministar nadležan za poslove zapošljavanja i direktor Nacionalne službe, po pribavljenom mišljenju upravnog odbora Nacionalne službe.

Sporazumom o učinku bliže se uređuju:

1.mere i aktivnosti iz Akcionog plana koje realizuje Nacionalna služba;

2.rokovi za sprovođenje mera i aktivnosti iz Akcionog plana;

3.očekivani rezultati;

4.odgovornosti uNacionalnojslužbi;

5.finansijski okvir;

6.podnošenje redovnih tromesečnih i godišnjeg izveštaja, kao i vanrednih izveštaja Nacionalne službe Ministarstvu o sprovođenju programa i mera iz Akcionog plana.

Stepen ostvarenosti učinka utvrđenog aktom iz stava 1. ovog člana predstavlja osnov zaocenurealizacije aktivne politike zapošljavanja od strane Nacionalne službe.

4.Mere aktivnepolitike zapošljavanja

Član 43.

Mere aktivne politike zapošljavanja su aktivnosti usmerene ka unapređenju zaposlenosti, i to:

1.uposredovanju uzapošljavanjulica koja traže zaposlenje;

2.uprofesionalnojorijentaciji i savetovanjuo planiranjukarijere;

3.subvencije za zapošljavanje;

4.podrška samozapošljavanju;

5.dodatno obrazovanje iobuka;

6.podsticaji za korisnike novčane naknade;

7.javni radovi;

8.druge mere usmerene ka zapošljavanjulica koja traže zaposlenje.

Nacionalna služba opštim aktom bliže uređuje kriterijume i način sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja.

4.1. Posredovanje uzapošljavanju

Član 44.

Posredovanjem u zapošljavanju, u smislu ovog zakona, smatraju se poslovi povezivanja lica koje traži zaposlenje sa poslodavcem radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja.

Poslovi posredovanja uzapošljavanjuobuhvataju:

1.povezivanje ponude i tražnje na tržišturada;

2.preliminarnuselekciju lica koja traže zaposlenje, uzimajući uobzir uslove za rad na određenom poslu kod poslodavca, kao i vrstu i nivo obrazovanja, zanimanje, znanja

iveštine i radno iskustvo lica koje traži zaposlenje;

3.savetovanje usmereno na izbor odgovarajućih poslova i tehnike aktivnog traženja posla;

4.utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja sa nezaposlenim;

5.upućivanje lica koje traži zaposlenje poslodavcu radi izbora za zasnivanje radnogodnosa ili drugog radnog angažovanja.

U postupku posredovanja u zapošljavanju nezaposleno lice ima prednost nad licem koje traži promenuzaposlenja.

Nezaposleni koji ostvaruje pravo na materijalno obezbeđenje u skladu sa zakonom, ima pravo na naknadu troškova slanja prijave za zaposlenje, kao i troškova javnog prevoza radi razgovora o zapošljavanjusa poslodavcem.

Član 45.

Individualni plan zapošljavanja koji sadrži mere koje je potrebno preduzeti u ciljuzapošljavanja, utvrđujuNacionalna služba i nezaposleni.

Plan iz stava 1. ovog člana predstavlja osnov za finansiranje i primenu mera aktivne politike zapošljavanja prema nezaposlenom.

Opštim aktom Nacionalne službe uređuje se sadržaj i način utvrđivanja individualnog plana zapošljavanja.

Član 46.

Nacionalna služba i nezaposleni utvrđuju individualni plan zapošljavanja najkasnije u roku od 90 dana nakon uvođenja u evidenciju nezaposlenog, osim ako se Nacionalna služba i nezaposleni ne sporazumeju drugačije.

Teže zapošljivi nezaposleni ima prvenstvo u izradi individualnog plana zapošljavanja.

Mere i aktivnosti predviđene individualnim planom zapošljavanja prilagođavaju se potrebama tržišta rada i karakteristikama nezaposlenog, najmanje jednom ušest meseci.

Član 47.

Nacionalna služba priprema i prati sprovođenje individualnog plana zapošljavanja, uskladu sa ovim zakonom.

Izuzetno Nacionalna služba za pripremanje i praćenje sprovođenja individualnog plana zapošljavanja može angažovati:

1.agenciju, kroz postupak javnih nabavki;

2.lokalnu samoupravu, ukoliko ona obezbeđuje više od polovine sredstava za finansiranje programa i mera predviđenih uindividualnom planuzapošljavanja.

Član 48.

Uključivanje nezaposlenog u mere aktivne politike zapošljavanja utvrđuje se individualnim planom zapošljavanja, na osnovu objektivnih kriterijuma koji odražavaju očekivane teškoće zapošljavanja nezaposlenog i procene zapošljivosti koju vrši Nacionalna služba.

Objektivni kriterijumi iz stava 1. ovog člana uključuju obrazovanje nezaposlenog, godine života, radno iskustvo, pol, period nezaposlenosti, mesto prebivališta i sl.

Nezaposleni može pre uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja biti upućen na proveruzdravstvenih sposobnosti, o troškuNacionalne službe.

Ministar uputstvom bliže uređuje uslove za uključivanje nezaposlenog u mere aktivne politike zapošljavanja.

4.2. Profesionalnaorijentacija isavetovanje o planiranju karijere

Član 49.

Profesionalnom orijentacijom i savetovanjem o planiranju karijere, u smislu ovog zakona, smatraju se poslovi kojima se, pojedinačno ili grupno, pruža pomoć licima koja traže zaposlenje i drugim licima sa potrebom planiranja karijere, pri izboru, promeni zanimanja i donošenjuodluka uvezi sa karijernim razvojem.

Poslovi iz stava 1. ovog člana obuhvataju:

1.pružanje informacija o tržišturada i razvojuzanimanja;

2.profesionalno usmeravanje lica koje traži zaposlenje i drugih lica, pri planiranjupravaca razvoja karijere;

3.razvijanje sposobnosti kod lica koje traži zaposlenje da donese odluku o svojoj

karijeri;

4.razvijanje sposobnosti za aktivno traženje posla;

5.selekcija kandidata prema zahtevima posla i psihofizičkim sposobnostima

lica;

6.druge savetodavne aktivnosti usmerene ka povećanju zapošljivosti lica koje traži zaposlenje.

4.3. Subvencije zazapošljavanje

Član 50.

Subvencije za zapošljavanje su sredstva koja poslodavac može da ostvari za zapošljavanje nezaposlenih, i to:

1.na novootvorenim radnim mestima;

2.na upražnjenim radnim mestima, ako se radi o licima koja pripadaju kategoriji teže zapošljivih lica, uskladusa ovim zakonom i Akcionim planom;

3.udrugom slučaju utvrđenom Akcionim planom.

Ugovorom se uređuju međusobna prava i obaveze Nacionalne službe i korisnika subvencije.

4.4. Podrška samozapošljavanju

Član 51.

Podrška samozapošljavanju jesu sredstva i stručna pomoć koju može da ostvari nezaposleni koji se samozapošljava.

Samozapošljavanje, u smislu ovog zakona, je osnivanje radnje, zadruge, poljoprivrednog gazdinstva ili drugog oblika preduzetništva od strane nezaposlenog ili udruživanjem više nezaposlenih, kao i osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva unjemuradni odnos.

Ugovorom se uređuju međusobna prava i obaveze Nacionalne službe i nezaposlenog koji ostvaruje pravo na podrškusamozapošljavanju.

4.5. Dodatno obrazovanje iobuka

Član 52.

Dodatnim obrazovanjem i obukom, u smislu ovog zakona, smatraju se aktivnosti kojima se nezaposlenom i zaposlenom za čijim je radom prestala potreba kod poslodavca, kome nije moguće obezbediti odgovarajuće zaposlenje, pruža mogućnost da kroz proces teorijskog i praktičnog osposobljavanja stekne nova znanja i veštine radi zapošljavanja, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje.

Dodatno obrazovanje i obuku organizuje Nacionalna služba ili agencija na zahtev poslodavca ili za potrebe tržišta rada.

Troškove dodatnog obrazovanja i obuke koje organizuje Nacionalna služba na zahtev poslodavca snosi poslodavac, a troškove dodatnog obrazovanja i obuke za tržište rada snosi Nacionalna služba, uskladusa opštim aktom Nacionalne službe.

Troškove dodatnog obrazovanja i obuke za potrebe poslodavca može da snosi Nacionalna služba, uskladu sa opštim aktom.

Član 53.

Nezaposleni je dužan da prihvati odgovarajuće dodatno obrazovanje i obuku na koju ga Nacionalna služba uputi u cilju zapošljavanja ili povećanja mogućnosti za zapošljavanje, uskladu sa individualnim planom zapošljavanja.

Ugovorom zaključenim između Nacionalne službe i nezaposlenog utvrđuju se prava iobaveze nezaposlenog upućenog na dodatno obrazovanje iobuku.

Nezaposleni koga je Nacionalna služba uputila na dodatno obrazovanje i obuku ima pravo na obavezne udžbenike i troškove prevoza uvisini utvrđenoj ugovorom iz stava 2. ovog člana.

Lica koja završe dodatno obrazovanje i obuku dobijaju ispravu o osposobljenosti za obavljanje poslova za koje suobučeni.

Član 54.

Godišnji program dodatnog obrazovanja i obuke za potrebe tržišta rada utvrđen Akcionim planom sprovodi Nacionalna služba samostalno, kod poslodavca kao obuku na radu ili preko specijalizovanih izvođača obuka sa kojima, po prethodno sprovedenom postupku javnih nabavki, ugovara sprovođenje pojedinačnih programa.

Ugovorom između Nacionalne službe i izvođača obuke utvrđuju se međusobna prava iobaveze.

Nezaposleni može da ostvari pravo na dodatno obrazovanje i obuku u skladu sa individualnim planom zapošljavanja.

4.6. Podsticaji za korisnike novčane naknade

Član 55.

Nezaposleno lice, koje je korisnik novčane naknade za slučaj nezaposlenosti najmanje tri meseca od momenta priznavanja prava a zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, ima pravo na jednokratni podsticaj za zapošljavanje u visini od 30% od ukupnog iznosa novčane naknade, bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koja bi mu bila isplaćena za preostalo vreme do isteka prava na novčanunaknadu.

Korisnik novčane naknade može da ostvari pravo iz stava 1. ovog člana samo za zasnivanje jednog radnog odnosa u periodu trajanja istog prava na novčanu naknadu, ako podnese pismeni zahtev urokuod 30 dana od dana zasnivanja tog radnog odnosa.

Obaveze korisnika prava iz stava 1.ovog člana regulišuse ugovorom.

4.7. Zapošljavanje najavnim radovima

Član 56.

Javnim radovima, u smislu ovog zakona, smatraju se radovi koji se organizuju u cilju zapošljavanja, očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa.

Član 57.

Teritorijalna autonomija i jedinica lokalne samouprave mogu da utvrde delatnosti, kriterijume i sredstva za sprovođenje javnih radova od interesa za tu teritoriju.

Javni radovi od interesa za Republiku mogu se organizovati i sprovoditi u saradnji sa teritorijalnom autonomijom i jedinicom lokalne samouprave, na osnovu ugovora kojim se utvrđuju način i izvori finansiranja.

Član 58.

Javne radove sprovodi poslodavac izvođač javnog rada, koga određuje Nacionalna služba, na osnovu javnog konkursa.

Poslodavac koji sprovodi javne radove zaključuje sa nezaposlenim ugovor o radu na određeno vreme.

Nacionalna služba na javne radove prvenstveno uključuje teže zapošljivog nezaposlenog i nezaposlenog ustanjusocijalne potrebe.

  1. Finansiranje aktivne politike zapošljavanja

Član 59.

Programi i mere aktivne politike zapošljavanja finansirajuse iz:

1.budžeta Republike Srbije;

2.sredstava teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave;

3.poklona, donacija, legata, kredita, kamata i drugih sredstava, u skladu sa

zakonom;

4.doprinosa za slučaj nezaposlenosti;

5.drugih izvora, uskladu sa zakonom.

Sredstva iz stava 1. tačka 2. ovog člana vode se u okviru budžetskog fonda koji autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave otvara u skladu sa čl. 44?47. Zakona o budžetskom sistemu.

Član 60.

Teritorijalna autonomija, odnosno jedinica lokalne samouprave koja, u okviru pokrajinskog, odnosno lokalnog akcionog plana zapošljavanja, obezbeđuje više od polovine sredstava potrebnih za finansiranje određenog programa ili mere aktivne politike zapošljavanja može podneti zahtev Ministarstvu za učešće u finansiranju tog programa ili mere.

Ministar nadležan za poslove zapošljavanja odlučuje o zahtevu iz stava 1. ovog člana uskladu sa raspoloživim sredstvima ikriterijumima iz Akcionog plana.

Ministar nadležan za poslove zapošljavanja može odobriti zahtev iz stava 1. ovog člana i ako teritorijalna autonomija, odnosno jedinica lokalne samouprave obezbeđuje manje od polovine sredstava potrebnih za finansiranje određenog programa ili mere aktivne politike zapošljavanja ukoliko je taj program ili mera usmeren na nerazvijenu opštinu- utvrđenu u skladu sa posebnim propisom Vlade.

  1. Praćenje i ocena efekata aktivnepolitike zapošljavanja i prognoze kretanjana tržištu rada

Član 61.

Praćenje i ocena efekata aktivne politike zapošljavanja predstavlja skup aktivnosti usmerenih na praćenje sprovođenja planova, programa i mera aktivne politike zapošljavanja, kao i njihovog uticaja na stanja i kretanja na tržištu rada, u ciljustvaranja uslova za preduzimanje mera usmerenih na njeno unapređenje.

Član 62.

Praćenje i ocenu efekata aktivne politike zapošljavanja vrši Ministarstvo neposredno ili u saradnji sa republičkim organom nadležnim za poslove statistike, Nacionalnom službom i drugim subjektima, koji obezbeđuju:

1.podatke o stanjui kretanjima na tržišturada;

2.praćenje uspešnosti programa i mera aktivne politike zapošljavanja.

Član 63.

Prognoze kretanja na tržištu rada jesu aktivnosti usmerene na sagledavanje i praćenje tendencija, stanja i budućih potreba poslodavaca na nacionalnom i

regionalnom nivou u cilju prilagođavanja mera aktivne politike zapošljavanja tim potrebama i povećanja efikasnosti i efektivnosti rada nosilaca poslova zapošljavanja.

Sistem statističkih indikatora i metodologija njihovog izračunavanja ustanovljavajuse uskladusa međunarodnim i evropskim standardima.

  1. OSIGURANJE ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI
  2. Obaveznoosiguranje

Član 64.

Obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti (u daljem tekstu: obavezno osiguranje) je deo sistema obaveznog socijalnog osiguranja građana kojim se obezbeđuju prava za slučaj nezaposlenosti na načelimaobaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti.

Obaveznim osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj nezaposlenosti, i to:

1.novčana naknada;

2.zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa

zakonom;

3.druga prava uskladu sa zakonom.

Član 65.

Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog osiguranja obezbeđuju se iz doprinosa za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti i drugih sredstava obezbeđenih u skladu sa zakonom.

  1. Pravonanovčanu naknadu

Član 66.

Obavezno osigurano lice ima pravo na novčanu naknadu ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima uposlednjih 18 meseci.

Neprekidnim osiguranjem iz stava 1. ovog člana smatra se i prekid obaveznog osiguranja kraći od 30 dana.

Član 67.

Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu:

  1. prestanka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca, uskladu sa propisima o radu, i to:

1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se, u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, svojevoljno opredelila za novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu – uvećem iznosuod visineotpremnine utvrđene Zakonom o radu,

2) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

2.prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada;

3.prestanka funkcije izabranih, imenovanih i postavljenih lica, ukoliko nije ostvareno pravo na mirovanje radnogodnosa ili naknaduplate, uskladu sa zakonom;

4.prenosa osnivačkih prava vlasnika, odnosno člana privrednog društva;

5.otvaranja stečaja, pokretanja likvidacionog postupka i u drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, uskladusa zakonom;

6.premeštaja bračnog druga, uskladu sa posebnim propisima;

7.prestanka radnog odnosa u inostranstvu, u skladu sa zakonom, odnosno međunarodnim sporazumom.

Član 68.

Novčana naknada pripada nezaposlenom od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnojslužbi u rokuod 30 dana od dana prestanka radnogodnosa ili prestanka osiguranja.

Nezaposlenom koji podnese zahtev iz stava 1. ovog člana po istekuroka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.

Pravo na novčanu naknadu nema nezaposleni koji podnese zahtev po isteku vremena za koje bi mupravo na novčanunaknadupripadalo, uskladu sa ovim zakonom.

Urok iz st. 1-3. ovog člana ne računa se vreme za koje je nezaposleni po propisima

ozdravstvenomosiguranju bio privremeno sprečen za rad.

2.1.Visinanovčanenaknade

Član 69.

Osnovica za utvrđivanje visine novčane naknade jeste prosečna zarada, odnosno plata ili naknada zarade nezaposlenog uskladu sa zakonom uposlednjih šest meseci koji prethode mesecu ukojem je prestao radni odnos, odnosno osiguranje.

Član 70.

Novčana naknada utvrđuje se uvisini od 50% osnovice iz člana 69.ovog zakona. Novčana naknada iz stava 1. ovog člana ne može biti viša od 160% niti niža od

80% minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec u kojem se vrši isplata novčanenaknade.

Član 71.

Novčana naknada se isplaćuje za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata.

2.2. Trajanjepravana novčanu naknadu

Član 72.

Novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom:

1.tri meseca, ako imastaž osiguranja od jedne do pet godina;

2.šest meseci, ako ima stažosiguranja od pet do 15 godina;

3.devet meseci, ako ima staž osiguranja od 15 do 25 godina;

4.dvanaest meseci, ako ima staž osiguranja duži od 25 godina.

Godinom staža osiguranja, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se navršenih 12 meseci za koje je obveznikdoprinosa bio obavezno osiguran.

Izuzetno, novčana naknada pripada nezaposlenom u trajanju od 24 meseca, ukoliko nezaposlenom do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskomosiguranju, nedostaje do dve godine.

Korisnik novčane naknade dužan je da se lično javlja Nacionalnoj službi radi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zaposlenja i posredovanja u zapošljavanju svakih 30 dana, uskladu sa individualnim planom zapošljavanja.

Član 73.

Isplata novčane naknade se nastavlja za vreme:

1.trajanja dodatnog obrazovanja i obuke, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja;

2.privremene sprečenosti za rad utvrđene prema propisima o zdravstvenom osiguranju, ali ne duže od 30 dana od dana nastanka privremene sprečenosti;

3.porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta, prema propisima iz oblasti rada ili drugim propisima kojima se reguliše odsustvo sa rada.

Član 74.

Novčana naknada može da se isplati u jednokratnom iznosu radi samozapošljavanja, na zahtev nezaposlenog, uskladusa opštim aktom Nacionalne službe.

Član 75.

Isplata novčane naknade obustavlja se za vreme za koje miruju prava po osnovu nezaposlenosti, i to:

1.trajanja ugovora o obavljanjuprivremenih i povremenih poslova;

2.odsluženja ili dosluženja vojnog roka;

3.izdržavanja kazne zatvora, izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, utrajanju do šest meseci;

4.boravka u inostranstvu u slučaju kada je nezaposleni ili njegov bračni drug upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke iliprosvetno-kulturne saradnje u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.

Po prestanku razloga iz stava 1. ovog člana, nezaposleni ostvaruje pravo na isplatu novčane naknade za preostalo vreme za koje je priznato pravo na novčanu naknadu ako se prijavi i podnese zahtev za ostvarivanje prava urokuod 30 dana.

2.3.Prestanak prava nanovčanu naknadu

Član 76.

Korisnikunovčane naknade prestaje pravo nanovčanunaknadu, ako:

1.se brišesa evidencije, uskladu sa ovim zakonom;

2.prestane da se vodi evidencija o nezaposlenom, uskladu sa zakonom;

3.ne obavesti Nacionalnu službu u roku od pet dana o promeni koja je uslov ili osnov za sticanje, ostvarivanje ili prestanak prava na novčanunaknadu;

4.se od strane nadležnog organa utvrdi da radi kod poslodavca bez ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima;

5.podnese zahtev za prestanak prava.

Član 77.

Nezaposleni kome je prestalo pravo na novčanu naknadu može da ostvari ovo pravo ako ponovo ispuni uslove za sticanje prava na novčanu naknadu, s tim što mu se u staž osiguranja ne uračunava staž za koji je već ostvario novčanunaknadu.

Nezaposlenom kome je prestalo pravo na novčanu naknadu zbog zasnivanja radnog odnosa ili započinjanja osiguranja po drugom osnovu, pre isteka vremena za ostvarivanje tog prava, nastavlja se pravo na novčanu naknadu za preostalo vreme u utvrđenom iznosu, ako ponovo postane nezaposlen i ako je to za njega povoljnije.

  1. Pravonazdravstveno i penzijskoi invalidsko osiguranje

Član 78.

Korisnik novčane naknade ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme ostvarivanja prava na novčanunaknadu.

Doprinosi za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje su sadržani u novčanojnaknadi i plaćaju se na teret licakoje prima novčanunaknadu.

Osnovica na kojuse plaćaju doprinosi je iznos novčane naknade.

Obračun i uplatu doprinosa za osiguranje iz stava 1. ovog člana vrši Nacionalna služba.

Član 79.

Članovi porodice korisnika novčane naknade imaju pravo na zdravstveno osiguranje ako nisuzdravstveno osigurani po drugom osnovu.

  1. Postupak zaostvarivanje pravaiz obaveznog osiguranja

Član 80.

Opravima nezaposlenog iz obaveznog osiguranja odlučuje se u postupku propisanom zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Opravima nezaposlenog u prvom stepenu odlučuje nadležni organ Nacionalne službe, određen statutom.

Drugostepeni organ, u rešavanju o pravima nezaposlenog lica iz obaveznog osiguranja jeste direktor Nacionalne službe.

Protiv konačnog rešenja Nacionalne službe, nezaposleni može tužbom pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom, uskladu sa zakonom.

  1. EVIDENCIJE U OBLASTI ZAPOŠLJAVANJA
  2. Vrste evidencija

Član 81.

Evidencije u oblasti zapošljavanja sadrže podatke koje, u skladu sa ovim zakonom, radi sagledavanja stanja i kretanja na tržištu rada, prikupljaju nosioci poslova zapošljavanja.

Pojedinačne evidencije u oblasti zapošljavanja vode nosioci poslova zapošljavanja, a centralnuevidenciju u oblasti zapošljavanja vodi Nacionalna služba u skladu sa načelima zaštite podataka o ličnosti, efikasnosti, ekonomičnosti, savesnosti i odgovornosti.

Član 82.

Evidencije uoblasti zapošljavanja suevidencije o:

1.licukoje traži zaposlenje;

2.poslodavcu;

3.obveznikudoprinosa zaosiguranje za slučaj nezaposlenosti;

4.potrebi za zapošljavanjem.

Član 83.

Nacionalna služba vodi posebne evidencije o:

1.strancui licubez državljanstva;

2.licukome mirujuprava po osnovunezaposlenosti;

3.licu privremeno sprečenom za rad, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju.

  1. Evidencijeo licukoje traži zaposlenje

Član 84.

Evidencija o licukoje traži zaposlenje jeste evidencija o:

1.nezaposlenom;

2.licukoje traži promenuzaposlenja;

3.drugom licukoje traži zaposlenje.

Evidencija o licu koje traži zaposlenje vodi se prema jedinstvenom matičnom broju građana, na osnovu podataka iz javnih i drugih isprava koje sadrže potrebne podatke.

Član 85.

Lice koje traži zaposlenje se lično prijavljuje Nacionalnoj službi prema prebivalištu ili prema mestu rada ili prestanka radnog odnosa, ako u tom mestu ima boravište.

Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da se prijavi kao nezaposleni ako ima odobrenje za stalni ili privremeni boravaki važećuradnu dozvolu.

Član 86.

Evidencija o licu koje traži zaposlenje počinje da se vodi danom prijavljivanja Nacionalnoj službi, a prestaje kada nastupi neki od osnova za brisanje iz evidencije, odnosno za prestanak vođenja evidencije, uskladusa zakonom.

Član 87.

Nezaposleni se briše sa evidencije ako bez opravdanog razloga ne izvršava svoje obaveze prema Nacionalnojslužbi, odnosno ako:

1.se ne javi Nacionalnojslužbi urokovima iz ovog zakona;

2.na zahtev Nacionalne službe ne dostavi dokaz o aktivnom traženjuzaposlenja;

3.odbije ponuđeno posredovanje za odgovarajuće zaposlenje;

4.se ne javi poslodavcu kome ga uputi Nacionalna služba, a radi se o upućivanju

uvezi sa posredovanjem zaodgovarajuće zaposlenje;

5.odbije da utvrdi individualni plan zapošljavanja, ili se ne pridržava njegovih odredaba;

6.odbije ili svojom krivicom napusti učešće u meri aktivne politike zapošljavanja;

7.se neodazove napoziv Nacionalne službe;

8.obavlja rad bez zaključenog ugovora o raduili ugovora po osnovukojeg ostvaruje pravo na rad van radnogodnosa.

Nezaposleni se briše sa evidencije danom neizvršavanja obaveze utvrđene ovim zakonom.

Ako postoji opravdani razlog za nejavljanje, u smislu stava 1. ovog člana, nezaposleni je dužan da se lično javi i obavesti Nacionalnu službu odmah po prestanku tog razloga.

Lice koje traži promenu zaposlenja i drugo lice koje traži zaposlenje briše se iz evidencije ako se ne javi Nacionalnoj službi najmanje jednom u šest meseci, odnosno na poziv Nacionalne službe.

Član 88.

Evidencija o nezaposlenom prestaje da se vodi ako:

1.se odjavi sa evidencije;

2.zasnuje radni odnos, ili započne osiguranje po drugom osnovu u skladu sa

zakonom;

3.postane redovan učenik, odnosno student ako je mlađi od 26 godina života;

4.ispuni uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju ili ostvari pravo na porodičnuili invalidskupenziju, uskladu sa zakonom;

5.navrši 65 godina života;

6.postane potpuno nesposoban za rad uskladu sa zakonom;

7.stupi na izdržavanje kazne zatvora, izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, utrajanju dužem odšest meseci;

8.strancuprestane odobrenje za stalni ili privremeni boravak;

9.uslučaju smrti.

Evidencija o licu koje traži promenu zaposlenja i drugom licu koje traži zaposlenje prestaje da se vodi ako se ispune uslovi iz stava 1. tačka 1. i tač. 4-9.ovog člana.

Član 89.

Lice koje traži zaposlenje brisano sa evidencije ima pravo ponovo da se uvede u evidenciju Nacionalne službe po isteku roka od šest meseci od dana prestanka vođenja evidencije.

Korisnik novčane naknade koji je brisan sa evidencije ako obavlja rad bez zaključenog ugovora o radu ili ugovora po osnovu kojeg ostvaruje pravo na rad van radnog odnosa ima pravo ponovo da se uvede u evidenciju Nacionalne službe po isteku roka od devet meseci od dana prestanka vođenja evidencije.

Član 90.

Lice koje traži zaposlenje ima pravo na uvid u lične podatke koji se o njemu vode na evidenciji Nacionalne službe i da zahteva ispravkunetačnih podataka.

Nacionalna služba može uz saglasnost lica da ustupi podatke drugim pravnim licima i agencijama ucilju uključivanja umere aktivne politike tržišta rada.

  1. Evidencijaoposlodavcu

Član 91.

Evidencija o poslodavcu sadrži podatke o nazivu, matičnom broju jedinstvenog registra, poreskom identifikacionom broju, broju zaposlenih i druge podatke potrebne za vođenje evidencije.

Evidencija o poslodavcuse vodi prema sedištuposlodavca.

  1. Evidencijao obvezniku doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti

Član 92.

Evidencija o obveznicima doprinosa za slučaj nezaposlenosti sadrži podatke o:

1.obveznikudoprinosa zaslučajnezaposlenosti;

2.osiguranjuzaposlenog;

3.prestankuosiguranja zaposlenog.

Evidencija o obveznicima doprinosa za slučaj nezaposlenosti vodi se na osnovu prijave obveznika doprinosa,odnosno poslodavca ili drugog isplatioca prihoda.

Evidencija o obveznicima doprinosa za slučaj nezaposlenosti se vodi prema mestu obveznika doprinosa, sedištu poslodavca, odnosno poslovne jedinice poslodavca u kojojzaposleniobavlja posao.

  1. Evidencijaopotrebi za zapošljavanjem

Član 93.

Evidencija o potrebi za zapošljavanjem sadrži podatke o slobodnom poslu, potrebnim znanjima i sposobnostima za obavljanje posla, broju izvršilaca i drugim uslovima za izvršavanje posla.

Evidencija o potrebi za zapošljavanjem se vodi na osnovu prijave potrebe za zapošljavanjem:

1.uzemlji;

2.uinostranstvu.

Prijavupotrebe za zapošljavanjem uzemlji podnosi poslodavac koji ima slobodan posao u skladu sa zakonom i poslodavac koji ostvaruje prava kod nosilaca poslova zapošljavanja.

Evidencija o potrebi za zapošljavanjem u zemlji vodi se prema sedištu poslodavca odnosno prema mestu rada ako poslodavac ima registrovanu poslovnu jedinicu.

Evidencija o potrebi za zapošljavanjem u inostranstvu vodi se prema mestu predaje prijave o potrebi za zapošljavanjem.

  1. Način vođenja evidencija

Član 94.

Bližu sadržinu podataka, način vođenja i obrasce na kojima se vode evidencije utvrđene ovim zakonom, propisuje ministar nadležan za poslove zapošljavanja.

VII. ZAPOŠLJAVANJE U INOSTRANSTVU

Član 95.

Zapošljavanje u inostranstvu vrši se na osnovu prijave potrebe za zapošljavanjem u inostranstvu koju prima Ministarstvo, Nacionalna služba ili agencija.

Radi omogućavanja zapošljavanja u inostranstvu Ministarstvo može da zaključi ugovor o zapošljavanju sa nadležnim organom, organizacijom ili poslodavcem iz inostranstva.

Član 96.

Nacionalna služba i agencija posreduju za zapošljavanje uinostranstvuna način i po postupku predviđenom za posredovanje za zapošljavanje uzemlji.

Nacionalna služba i agencija dužne su da obezbede zaštitu lica u postupku zapošljavanja uinostranstvu.

Član 97.

Zaštita lica koja se zapošljavaju u inostranstvu podrazumeva najmanje jednak tretman po osnovu rada sa državljanima države zaposlenja za vreme rada i boravka u inostranstvu.

Zaštita lica koja se zapošljavaju u inostranstvu podrazumeva obezbeđivanje: dozvola za rad i boravak u inostranstvu; troškova opštih, sanitarnih i specijalističkih zdravstvenih pregleda i izdavanja uverenja o zdravstvenoj sposobnosti; troškova prevoza; informisanje o uslovima života i rada u inostranstvu; informisanje o pravima i obavezama po osnovu rada; zaključivanje ugovora o radu pre odlaska u inostranstvo i druga ugovorenaprava.

Član 98.

Nacionalna služba i agencija pružaju obaveštenja o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje u inostranstvu, uslovima rada i života, pravima i obavezama na radu, o oblicima i načinu zaštite u skladu sa ugovorom o zapošljavanju u inostranstvu, kao i o pravima po povratkusa rada iz inostranstva, u skladusa zakonom.

Član 99.

Nacionalna služba i agencija mogu posredovati za zapošljavanje u inostranstvu ako ne postoje smetnje za odlazak lica uinostranstvo uskladusa zakonom.

Lice koje se zapošljava u inostranstvu podnosi dokaze da ne postoje smetnje iz stava 1. ovog člana.

Član 100.

Nacionalna služba i agencija dostavljaju Ministarstvu obaveštenje o licima koja se zapošljavaju u inostranstvu, njihovom broju i strukturi i druge podatke u vezi sa zapošljavanjem uinostranstvu, pre odlaska na rad uinostranstvo.

VIII. NADZOR NAD NOSIOCIMA POSLOVA ZAPOŠLJAVANJA

Član 101.

Ministarstvo vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih za njegovo izvršavanje, kao i nad radom Nacionalne službe i agencije.

  1. KAZNENE ODREDBE

Član 102.

Novčanom kaznom od 200.000,00 do 800.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice – Nacionalnaslužba, ako:

1.ne sprovodi ili sprovodi suprotno odredbama ovog zakona poslove zapošljavanja utvrđene čl. 6. i 8. ovog zakona;

2.neomogući nezaposlenom ostvarivanje prava utvrđenih članom 31.ovog zakona;

3.neomogući poslodavcuostvarivanje prava utvrđenih članom 34. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u Nacionalnoj službi novčanom kaznomod 10.000,00 do 50.000,00 dinara.

Član 103.

Novčanom kaznom od 200.000,00 do 600.000,00 dinara kazniće se za prekršaj agencija za zapošljavanje – pravno lice, ako:

1.poslove zapošljavanja za koje je dobila dozvolu obavlja suprotno odredbama ovog zakona (član 6);

2.obavlja poslove zapošljavanja zakoje nije dobila dozvolu(član 20. stav 1);

3.obavlja poslove zapošljavanja maloletnih lica, poslove zapošljavanja na poslovima sa povećanim rizikom ili posreduje za vreme štrajka (član 20. st. 2. i 3);

4.poslove zapošljavanja obavlja lice koje nije stručno osposobljeno (član 21.

stav 3);

5.poslove zapošljavanja obavlja lice koje ne ispunjava uslove predviđene članom

22.ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000,00 do 50.000,00 dinara.

Novčanom kaznom od 50.000,00 do 400.000,00 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i agencija za zapošljavanje – preduzetnik.

  1. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 104.

Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona ostvarila prava u skladu sa propisima i opštim aktima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, ostvarujuprava uobimui trajanju utvrđenom tim propisima i opštim aktima.

Član 105.

Postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (“Službeni glasnik RS”, br. 71/03 i 84/04 – dr. zakon), osim ako je za lice koje traži zaposlenje povoljnije da se postupak okonča po odredbama ovog zakona.

Član 106.

Lica koja su položila ispit za rad u zapošljavanju u skladu sa propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, nemaju obavezu polaganja ispita za rad uzapošljavanjupo odredbama ovog zakona.

Član 107.

Ministar nadležan za poslove zapošljavanja doneće propise na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona urokuod šest meseci od dana stupanja na snaguovog zakona.

Član 108.

Nacionalna služba, osnovana Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (“Službeni glasnik RS”, br. 71/03 i 84/04 – dr. zakon) nastavlja da radi u skladu sa ovim zakonom.

Nacionalna služba uskladiće organizaciju i način rada u roku od šest meseci od dana stupanja na snaguovog zakona.

Član 109.

Agencija, osnovana u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (“Službeni glasnik RS”, br. 71/03 i 84/04 – dr. zakon) nastavlja da radi u skladu sa ovim zakonom.

Agencija iz stava 1. ovog člana dužna je da u rokuod šest meseci od dana stupanja na snaguovog zakona uskladi svojuorganizaciju, rad i akte sa odredbama ovog zakona.

Član 110.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi: Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (“Službeni glasnik RS”, br. 71/03 i 84/04 – dr. zakon); odredbe čl. 2-10. Zakona o zaštiti građana Savezne Republike Jugoslavije na radu

uinostranstvu (“Službeni list SRJ”, broj 24/98 i “Službeni glasnik RS”, broj 101/05) –

udelu koji se odnosi na zapošljavanje; odredbe čl. 8-22. i čl. 26-40. Zakona o evidencijama u oblasti rada (“Službeni list SRJ”, broj 46/96 i “Službeni glasnik RS”,

broj101/05).

Član 111.

Propisi doneti na osnovu odredaba Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (“Službeni glasnik RS”, br. 71/03 i 84/04 – dr. zakon) ostaju na snazi do dana stupanja na snagu propisa na osnovu ovog zakona, ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovimodredbama.

Član 112.

Ovajzakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.