Конвенција МОР-а бр. 97 – О миграцији у циљу запошљавања (ревидирана 1949)

Члан 1.

Сваки члан Међународне организације рада за кога је ова конвенција на снази обавезује се да ће ставити на располагање на захтев Међународног бироа рада и других чланова следеће:

(а) информације о националним политикама, законима и прописима који се односе на емиграцију и имиграцију;

(б) информације о специјалним одредбама о миграцији у циљу запошљавања и условима рада и живота миграната;

(ц) информација о општим споразумима и посебним аранжманима које је у вези са овим питањима закључио дотични члан.

Члан 2.

Сваки члан за кога је ова конвенција на снази обавезује се да ће обезбедити или се уверити да постоји одговарајућа и бесплатна служба са задатком да помогне радницима-мигрантима, а посебно да им пружа тачна обавештења.

Члан 3.

1. Сваки члан за кога је ова конвенција на снази обавезује се да ће, уколико то национални закони и прописи дозвољавају, предузети све одговарајуће мере против лажне пропаганде у вези са емиграцијом и имиграцијом.
2. У тим циљу ће он, где то одговара, сарађивати са другим заинтересованим члановима.

Члан 4.

У одређеним случајевима сваки члан ће предузети мере, у оквиру своје надлежности, да олакша одлазак, путовања и пријем радника миграната.

Члан 5.

Сваки члан за кога је ова конвенција на снази обавезује се да ће, у оквиру своје надлежности, имати одговарајуће медицинске службе одговорне:

(а) за то да утврде, где је то потребно, како у време одласка тако и у време доласка, задовољавајуће здравствено стање радника миграната и чланова њихових породица којима је одобрено да их прате или да им се придруже;

(б) да обезбеде да радници мигранти и чланови њихових породица имају одговарајућу лекарску негу и добре хигијенске услове у време поласка, за време пута и по доласку на територију опредељења.

Члан 6.

1. Сваки члан за кога је ова конвенција на снази обавезује се да ће примењивати, без дискриминације у погледу народности, расе, вере или пола, па имигранте који су законито на његовој територији третман који није неповољнији од третмана који има према својим држављанима у погледу следећих питања:

(а) уколико су регулисана законом или прописима или подлеже контроли административних власти:

(I) плата, укључујући и породичне додатке кад они представљају део плате, радног времена, прековременог рада, плаћеног одмора, ограничења у погледу рада код куће, минималних година старости за запошљавање, учења у привреди и оспособљавања, рада жена и рада омладине;

(II) чланства у синдикатима и коришћења предности које пружају колективни споразум;

(III) смештај;

(б) социјалног обезбеђења (тј. законске одредбе у погледу повреда на послу, материнства, болести, инвалидности, старости, смрти, незапослености и породичних обавеза и свих други осигураних случајева који су, према националним законима или прописима обухваћени системом социјалног обезбеђења), уз следећа ограничења:

(I) да могу да постоје одговарајући аранжмани за очување стечених права и права у току стицања;

(II) да национални закони или прописи земаља миграције могу да пропишу специјалне аранжмане у погледу давања или делова давања која се у целини исплаћују из јавних фондова и у погледу додатака који се исплаћују лицима која не испуњавају услове у погледу доприноса који су прописани за стицање права на редовну пензију;

(ц) пореза, дажбина или доприноса из радног односа који се плаћају за запошљено лице, и

(д) правног поступка у вези са питањима поменутим у овој конвенцији.

2. Када је реч о савезној држави, одредбе овог члана ће се примењивати уколико су дотична питања регулисана савезним законима или прописима или подлеже контроли савезних административних власти. Сваки члан ће одредити у којој мери и на који начин ће се ове одредбе примењивати у односу на питања која су регулисана законом или прописима саставних држава федерације, провинције као коначна, или подлеже контроли њихових административних органа. Члан ће у свом годишњем извештају о примени ове конвенције навести у којој мери су питања која су предмет овог члана регулисана савезним законом или прописима, или подлеже контроли савезних административних органа. У односу на питања која су регулисана законом или прописима саставних држава федерације, провинција или кантона, или подлеже контроли, њихових административних органа, члан ће предузети мере предвиђене у параграфу 7 (б) члана 19. Устава Међународне организације рада.

Члан 7.

1. Сваки члан за кога је ова конвенција на снази обавезује се да ће његова служба за запошљавање и друге службе које се баве питањима миграције сарађивати у одређеним случајевима са одговарајућим службама других чланова.
2. Сваки члан за кога је ова конвенција на снази обавезује се да ће обезбедити да се услуге које чине њене јавне службе за запошљавање радницима мигрантима чине бесплатно.

Члан 8.

1. Радник мигрант који је примљен у својству сталног радника и чланови његове породице којима је дозвољено да га прати или да му се придруже неће бити враћен на територију његовог порекла или на територију из које је емигрант зато што није у стању да се бави својим занимањем због болести или повреде до које је дошло после уласка у земљу, осим ако дотично лице то само жели или то не предвиђа међународни споразум који везује заинтересоване земље.
2. када се радници мигранти приме у својству сталног радника по доласку у земљу имиграције надлежни орган те земље може да одлучи да ће се одредбе става 1. овог члана примењивати само после једног умереног периода који ни у ком случају неће прећи пет година од датума пријема тих миграната.

Члан 9.

Сваки члан за кога је ова конвенција на снази обавезује се да ће дозволити, водећи рачуна о границама дозвољеним националним законима и прописима о изношењу и уношењу девиза, трансфер оног дела зараде и уштеда радника миграната који он жели.

Члан 10.

У случајевима када је број миграната који иду са територије једног члана на територију другог члана довољно велики, надлежне власти тих територија ће, кад год је то потребно или пожељно, склопити споразуме да би се регулисала питања од општег интереса која се јављају у вези са применом одредаба ове конвенције.

Члан 11.

1. У оквиру ове конвенције термин “радник мигрант” означава лице које мигрира из једне земље у другу да би се запослило на било који начин, осим за свој рачун, и обухвата сва лица редовно примљена у својству радника мигранта.
2. Ова конвенција се примењује на:

(а) пограничне раднике;

(б) краткотрајан улазак чланова слободних професија и уметника;

(ц) поморце.

Члан 12.

Формална ратификација ове конвенције биће достављена генералном директору Међународног бироа рада ради регистровања.

Члан 13.

1. Ова конвенција обавезује само оне чланове Међународне организације рада чије је ратификације регистровао генерални директор.
2. Она ће ступити на снагу дванаест месеци од дана када је генерални директор регистровао ратификацију два члана.
3. Иза тога, ова конвенција ће ступити на снагу за сваког члана дванаест месеци од дана када је регистрована његова ратификација.

Члан 14.

1. Сваки члан који ратификује ову конвенцију може, изјавом приложеном уз ратификацију, искључити из своје ратификације било који или све анексе конвенције.
2. Зависно од садржаја те изјаве, одредбе анекса имаће исто дејство као и одредбе конвенције.
3. Сваки члан који дâ такву изјаву може доцније једном новом изјавом да обавести генералног директора да прихвата неки или све анексе поменуте у изјави; одредбе тих анекса ће се примењивати на тог члана од дана када је генерални директор регистровао то обавештење.
4. Све док изјава дата на основу става 1. овог члана остаје на снази у односу на било који анекс, члан може да се изјасни да је спреман да прихвати тај анекс са снагом препоруке.

Члан 15.

1. У изјави достављеној генералном директору Међународног бироа рада сходно ставу 2. члана 35. Устава Међународне организације рада биће назначено:

(а) територија у односу на које се тај члан обавезује да ће одредбе конвенције и било ког или свих анекса примењивати без измене;

(б) територије у односу на које се обавезује да ће се одредбе конвенције и било ког или свих анекса примењивати уз измене, заједно са детаљима поменутих измена;

(ц) територије у односу на које се конвенције и било који или сви анекси не примењују и у тим случајевима разлоге за то; и

(д) територије у односу на које он задржава доношење одлуке док детаљније не размотри ситуацију.

2. Обавезе из алинеја (а) и (б) става 1. овог члана сматраће се интегралним делом ратификације и имаће снагу ратификације.
3. Сваки члан може у било које време једном доцнијом изјавом отказати у целини или делимично ограничења дата у својој првобитној изјави на основу алинеја (б), (ц) и (д) става 1. овог члана.
4. Сваки члан може, у времену у коме се конвенција може отказати сходно одредбама члана 17 , доставити Генералном директору изјаву којом се мења у било ком другом погледу садржај било које раније изјаве и износи садашња ситуација у погледу одређених територија.

Члан 16.

1. У изјавама достављеним генералном директору Међународног бирао рада сходно ставовима 4. и 5. члана 35. Устава Међународне организације рада треба назначити да ли ће се одредбе конвенције и било ког или свих анекса примењивати на тој територији без измена или уз измене; ако се у изјави каже да ће се одредбе конвенције и било ког или свих анекса примењивати уз измене, треба детаљно изнети садржину тих измена.
2. Члан, Чланови или заинтересовани међународни орган може у било које време једном доцнијом изјавом да се одрекне у целини или делимично права прибегавања измени назначеној у некој ранијој изјави.
3. Члан, Чланови или заинтересовани међународни орган могу у периоду у току кога конвенција или било који или сви анекси могу да се откажу сходно одредбама члана 17, до доставе генералном директору изјаву којом се у било ком погледу мења садржај било које раније изјаве и износи садашња ситуација у погледу примене конвенције.

Члан 17.

1. Члан који је ратификовао ову конвенцију може да је откаже, по истеку десет година од дана када је први пут ступила на снагу, једним актом достављеним генералном директору Међународног бироа рада да га региструје. То отказивање ће ступити на снагу тек по истеку године дана од његове регистрације.
2. Сваки члан који је ратификовао ову конвенцију и који, у току године по истеку периода од десет година поменутог у претходном ставу, не искористи право отказа предвиђено у овом члану, биће обавезан за следећи период од десет година и после тога може да откаже ову конвенцију по истеку сваког периода од десет година под условима предвиђеним у овом члану.
3. У сваком периоду у току кога се ова конвенција може отказати сходно одредбама претходних ставова, сваки члан који је тако не откаже може да достави генералном директору изјаву којом посебно отказује било који анекс конвенције који је на снази за тог члана.
4. Отказивање ове конвенције или било ког или свих анекса неће утицати на права дата на основу њих мигранту или члановима његове породице ако је мигрирао док су конвенција или релевантни анекс били на снази за територију где се појави питање даљег важења ових појава.

Члан 18.

1. Генерални директор Међународног бироа рада ће обавестити све чланове Међународне организације рада о регистрацији свих ратификација, изјава и отказивања које су му доставили чланови организације.
2. Када буде обавештавао чланове организације о регистрацији друге ратификације која му је достављена, генерални директор ће скренути пажњу члановима Организације на датум ступања конвенције на снагу.

Члан 19.

Генерални директор Међународног бироа рада ће доставити генералном секретару Уједињених нација ради регистрације сходно члану 102. Повеље Уједињених нација детаљне податке о свим ратификацијама, изјавама и актима отказивања које је он регистровао сходно одредбама претходних чланова.

Члан 20.

Кад буде сматрао потребним Административни савет Међународног бироа рада ће подносити генералној конференцији извештај о примени ове конвенције и испитаће да ли је пожељно да се на дневни ред конференције стави питање њене потпуне или делимичне ревизије.

Члан 21.

1. Ако конференција усвоји нову конвенцију с којом се ревидира ова конвенција у целини или делимично тада ће, осим ако се новом конвенцијом друкчије не предвиђа:

(а) ратификација нове конвенције којом се врши ревизија старе од стране једног члана подразумевати ипсо иуре непосредно отказивање ове конвенције, упркос одредбама члана 17 , ако и кад нова конвенција којом се врши ревизија ступи на снагу;

(б) од дана ступања на снагу нове конвенције којом се врши ревизија, престати могућност ратификације ове конвенције од стране чланова.

2. Ова конвенција ће у сваком случају остати на снази у свом стварном облику и садржају за оне чланове који су је ратификовали, ако нису ратификовали конвенцију којом се ова ревидира.

Члан 22.

1. Међународна конференција рада може, на сваком заседању на чији је дневни ред стављено ово питање, да усвоји двотрећинском већином ревидирани текст једног или више анекса ове конвенције.
2. Сваки члан за кога је ова конвенција на снази ће у року од годину дана, или, у изузетним приликама, осамнаест месеци, од закључења заседања конференције, поднети такав ревидирани текст органу или органима у чијој је надлежности ова материја, ради доношења закона или предузимања других мера.
3. Сваки такав ревидирани текст ће ступити на снагу за сваког члана за кога је ова конвенција на снази пошто тај члан достави генералном директору Међународног бироа рада изјаву којом га обавештава о прихватању ревидираног текста.
4. Од дана када конференција усвоји ревидирани текст анекса, чланови ће моћи да ратификују само ревидирани текст.

Члан 23.

Енглеска и француска верзија текста ове конвенције подједнако су пуноважне.

Анекс 1

РЕГРУТОВАЊЕ, УПОШЉАВАЊЕ И РАДНИ УСЛОВИ РАДНИКА МИГРАНАТА КОЈИ НИСУ РЕГРУТОВАНИ НА ОСНОВУ СПОРАЗУМА О КОЛЕКТИВНОМ МИГРИРАЊУ ПОД КОНТРОЛОМ ВЛАДА

Члан 1.

Овај анекс се примењује на раднике мигранте који нису регрутовани на основу споразума о колективним миграцијама под контролом владе.

Члан 2.

Код примене овог анекса:

а) израз “регрутовање” означава:

и) ангажовање неког лица које се налази на једној територији за рачун послодавца који се налази на другој територији;

ии) предузимање обавезе према лицу које се налази на једној територији да му се обезбеди запошљење на другој територији;

као и предузимање мера у вези са операцијама предвиђеним под и) и ии), подразумевајући и проналажење и одабирање миграната и њихово упућивање (слање на пут);

б) израз “довођење” означава све радње предузете ради обезбеђивања и олакшавања доласка или приступа, на одређену територију, лица регрутованих под условима предвиђеним у алинеји а);

ц) израз “упошљавање” означава све радње предузете ради обезбеђивања и олакшавања запошљавања доведених лица под условима предвиђеним у алинеји б).

Члан 3.

1. Свака чланица за коју је овај анекс на снази и чије законодавство дозвољава операције око регрутовања, довођења и упошљавања, онакве како су дефинисане у члану 2. треба да регулишу оне од поменутих радњи које дозвољавају њени прописи, сагласно одредбама овог члана.
2. Под резервом одредаба предвиђених у наредном ставу, биће овлашћени за операције регрутовања, довођења и упошљавања само:

а) јавни бирои за упошљавање или други званични органи на територији на којој се врше радње;

б) званични органи неке друге територије а не оне где се врше поменуте операције и који су овлашћени да обављају те радње на тој територији на основу споразума између заинтересованих влада;

ц) сваки орган установљен сагласно одредбама неког међународног инструмента.

3. Уколико домаће законодавство или неки билатерални споразум дозвољава, послове око регрутовања, довођења и упошљавања може да обавља:

а) послодавац или лице у његовој служби које ради у његово име, под условом, ако је то потребно у интересу мигранта, да има сагласност и да ради под надзором надлежне власти;

б) приватни биро, уколико добије претходно одобрење за вршење тих послова од надлежне власти територије где треба да се изврше, у случајевима и на начин који ће се утврдити:

и) било законодавством те територије,

ии) било споразумно између надлежне власти територије емиграције или сваког органа установљеног сагласно одредбама неког међународног инструмента, с једне стране, и надлежне власти територије имиграције, с друге стране.

4. Надлежна власт територије на којој се врше операције треба да врши надзор над делатностима лица или органа овлашћених на основу става 3б), изузев сваког органа установљеног сагласно одредбама неког међународног инструмента чији ће положај и даље бити регулисан тим инструментом или споразумом између дотичног органа и заинтересоване надлежне власти.
5. Овим се чланом овлашћује само надлежна власт територије имиграције (усељења) да омогућава долазак радника миграната на територији земље чланице, и не може се тумачити као да се њиме овлашћује неко друго лице или органа.

Члан 4.

Свака чланица код које је овај анекс на снази обавезује се да ће обезбедити да операције око регрутовања, довођења и упошљавања радника миграната које врше јавне службе буду бесплатне.

Члан 5.

1. Свака чланица код које је овај анекс на снази и која је установила систем контроле уговара о раду закључених између послодавца или лица која се појављују у његово име и радника мигранта, обавезна је да захтева:

а) да се један примерак уговора о раду уручи мигранту пре одласка или, ако се заинтересоване владе сложе, у центру за прихват приликом доласка на територију имиграције;

б) да уговор о раду садржи одредбе у којима су предвиђени услови рада и, нарочито, плата која је понуђена мигранту;

ц) да мигрант пре одласка добије писмена обавештења о општим условима живота и рада на територији имиграције, садржана у документу који се односи на њега или на групу којој припада.

2. Када се један примерак уговора о раду даје мигранту приликом доласка на територију имиграције, исти треба пре поласка да добије докуменат са обавештењима, која се односе на њега као појединца или на групу којој припада, о професионалној категорији у којој ће радити и осталим условима рада, нарочито о минималној плати која му је загарантована.
3. Надлежна власт ће предузети потребне мере за поштовање одредаба претходних чланова и примењивање санкција у случају прекршаја.

Члан 6.

Мере предвиђене у члану 4. Конвенције треба у одређеним случајевима да подразумевају:

а) поједностављење административних формалности;

б) установљење службе тумача;

ц) сваку потребну помоћ у току почетног периода, приликом смештаја миграната и чланова њихове породице којима је одобрено да их прате или да дођу доцније;

д) социјалну заштиту миграната и чланова њихове породице којима је одобрено да са њима пођу или да дођу доцније у току путовања, нарочито на бродовима.

Члан 7.

1. Када је број радника миграната који одлазе са територије једне чланице на територију друге чланице доста велика, надлежне власти територије о којима се ради, треба да сваки пут када је потребно или пожељно, закључују споразуме ради регулисања питања од општег интереса која се могу поставити приликом примене овог анекса.
2. Када чланице имају систем контроле уговора о раду, у поменутим споразумима треба назначити методе којих треба послодавац да се придржава ради испуњавања обавеза из уговора.

Члан 8.

Свако лице које подстиче на недозвољену или илегалну имиграцију биће кажњено одговарајућом казном.