КОНВЕНЦИЈА 73
КОНВЕНЦИЈА КОЈА СЕ ОДНОСИ НА ЛЕКАРСКИ ПРЕГЛЕД ПОМОРАЦА
Општа конференција међународне организације рада,
коју је сазвао, у Сиетлу (САД) Административни савет Међународног бироа рада, где се и састала 6. јуна 1946. године, у своје двадесет осмо Заседање,
пошто је одлучила да усвоји разне предлоге који се односе на лекарски преглед помораца, питање које представља пету тачку дневног реда заседања,
пошто је одлучила да ови предлози добију форму међународне конвенције,
усваја, 29.06.1946. године, нижу конвенцију, која ће бити названа Конвенција о лекарском прегледу помораца, 1946. године.
Члан 1.
- Ова конвенција примењује се на све поморске бродове, јавне или приватне својине, који у комерцијалне сврхе служе транспорту робе или путника и који су регистровани на територији за коју је ова конвенција на снази.
- Националним законодавством ће се утврдити кад ће се неки брод сматрати поморским бродом.
- Ова конвенција се не примењује:
а) на бродове чија је бруто носивост до 200 регистарских тона;
б) на дрвене бродове, примитивне конструкције, као што су “дхоwс” и џунке;
ц) на рибарске бродове;
д) на мале бродове који плове у водама речног ушћа.
Члан 2.
Уз резерву мера које би требало предузети и које би омогућиле да се утврди да горе поменута лица уживају добро здравље и да не представљају никакву опасност по здравље других лица на броду, ова конвенција се примењује на сва лица која су запошљена у било којем својству, изузимајући:
а) пилота који није члан посаде;
б) лица запошљена на броду од стране послодавца који није бродовласник, искључујући официра или радио-оператора у служби неког радиотелеграфског друштва;
ц) несталних обалних радника који нису чланови посаде;
д) лица запошљена у лукама, која обично нису запошљена на мору.
Члан 3.
- Ниједно лице, на које се примењује ова конвенција неће моћи да се запосли на броду за који важи ова конвенција, ако не поднесе уверење о својој физичкој способности за рад који треба да обавља на мору; то уверење треба да потпише лекар или у случају уверења које се односи само на вид, лице које су надлежне власти овластиле да издаје таква уверења.
- Међутим, за време од две године после ступања на снагу ове конвенције на предвиђеној територији, може да буде примљено на посао свако лице које поднесе доказе о запошљењу које је трајало доста дуго, у току две године пре примања на посао, на поморском броду на који се примењује ова конвенција.
Члан 4.
- После консултовања са заинтересованим организацијама бродовласника и помораца, надлежна власт одредиће какав лекарски преглед треба обавити и податке које треба унети у уверење.
- Приликом одређивања природе прегледа треба водити рачуна о старости предвиђеног лица и о врсти рада који треба да врши.
- Лекарско уверење треба да потврђује, и то:
а) да су слух и вид тог лица, тј. – ако је реч о лицу које треба да буде запошљено на палуби (сем извесног специјализованог особља чија се способност за рад који треба да обавља не смањује због далтонизма), његово разликовање боја – задовољавајући;
б) да носилац уверења не болује ни од какве болести која би се погоршала у служби на мору или због чега не би био подесан за ову службу, или која би била опасна по здравље других лица на броду.
Члан 5.
- Лекарско уверење важиће за период који не прелази две године, рачунајући од дана кад је издато.
- Уколико се лекарско уверење односи на разликовање боја, важиће за период који не прелази две године рачунајући од дана кад је издато.
- Ако период за који уверење важи истиче у току једног путовања, оно ће остати на снази до завршетка путовања.
Члан 6.
- У случају хитности, надлежна власт може да дозволи запошљење једног лица само за једно путовање, иако ово није у сагласности са претходним прописима.
- У таквим случајевима, услови примања на посао морају бити исти као они предвиђени за поморце из те категорије који поседују лекарско уверење.
- Запошлење, које је према овом члану дозвољено, неће се ни у једном случају моћи накнадно сматрати као да одговара одредбама члана 3 .
Члан 7.
Уместо издавања лекарског уверења, надлежна власт може дозволити подношење доказа, на начин који ће бити прописан, да је уверење прописно издато заинтересованом.
Члан 8.
Треба предузети мере да се дозволи сваком лицу, којем је после прегледа одбијено издавање уверења, да га поновно прегледа један или више лекарских арбитара, независних од сваког бродовласника или од сваке организације бродовласника или помораца.
Члан 9.
После консултовања са организацијама бродовласника и помораца, надлежна власт може да се ослободи било које функције која јој на основу ове конвенције припада, преносећи читаво питање или један део у надлежност организације или власти која врши исте функције за све поморце.
Члан 10.
Ратификације ове конвенције биће поднесене генералном директору Међународног бироа рада који ће их регистровати.
Члан 11.
- Ова конвенција обавезиваће само оне државе чланице Међународне организације рада чију ратификацију буде регистровао генерални директор.
- Ова ће конвенција ступити на снагу шест месеци од дана кад буду регистроване ратификације седам следећих земаља: Сједињених Америчких Држава, Аргентине, Аустралије, Белгије, Бразила, Канаде, Чилеа, Кине, Данске, Финске, Француске; Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, Грчке, Индије, Ирске, Италије, Норвешке, Холандије, Пољске, Португала, Шведске, Турске и Југославије, подразумевајући да од ових седам земаља најмање четири треба да поседују трговачку морнарицу од најмање милион регистарских тона бруто носивости. Сврха је ове одредбе да олакша, подстакне и убрза ратификацију ове конвенције од стране држава чланица.
- После тога, ова конвенција ступиће на снагу за сваку државу чланицу шест месеци од дана кад њена ратификација буде регистрована.
Члан 12.
- Свака држава чланица која је ратификовала ову конвенцију може да је откаже по истеку периода од 10 година од дана почетног ступања на снагу Конвенције, актом упућеним генералном директору Међународног бироа рада који он региструје. Отказ ће почети да производи дејство годину дана после његове регистрације.
- Свака држава чланица која је ратификовала ову конвенцију и која се, у року од једне године по истеку периода од десет година поменутог у претходном параграфу, не буде користила правом отказа предвиђеним у овом члану биће везана за нови период од десет гадина и моћи ће, затим, да откаже ову конвенцију по истеку сваког периода од десет година у условима предвиђеним у овом члану.
Члан 13.
- Генерални директор Међународног бироа рада нотификоваће свим државама чланицама Међународне организације рада регистровање свих ратификација и отказа које му буду упутиле државе чланице Организације.
- Нотификујући државама чланицама Организације регистровање последње ратификације потребне за ступање Конвенције на снагу, генерални директор скренуће пажњу државама чланицама Организације на то ког дана ће ова конвенција ступити на снагу.
Члан 14.
Генерални директор Међународног бироа рада доставиће генералном секретару Уједињених нација у циљу регистровања, сагласно члану 102. Повеље Уједињених нација, потпуна обавештења у погледу свих ратификација и свих отказа које буде регистровао сагласно претходним члановима.
Члан 15.
По истеку сваког периода од десет година, рачунајући од ступања на снагу ове конвенције Административни савет Међународног бироа рада треба да поднесе Општој конференцији извештај о примени ове конвенције и одлучиће да ли је потребно да се у дневни ред Конференције унесе питање њене потпуне или делимичне ревизије.
Члан 16.
- У случају да Конференција буде усвојила нову конвенцију о потпуној или делимичној ревизији ове конвенције, ако новом конвенцијом не буде друкчије одређено:
а) ратификација од стране једне државе чланице нове ревидиране конвенције, повлачи собом пуноправно, без обзира на горњи члан 12. непосредни отказ ове конвенције, уз резерву да нова ревидирана конвенција ступи на снагу;
б) почев од дана ступања на снагу нове ревидиране конвенције, ова конвенција престаје да буде отворена за ратификацију држава чланица.
- Ова конвенција остаће у сваком случају на снази у својој форми и садржини за државе чланице које је буду ратификовале, а које не буду ратификовале ревидирану конвенцију.
Члан 17.
Француски и енглески текст ове конвенције су подједнако веродостојни.