Конвенција МОР-а бр. 48 – О очувању права на пензију радника који мигрирају

Општа конференција Међународне организације рада,

сазвана у Женеви од Управног одбора Међународног бироа рада и саставши се тамо 4. јуна 1935. године у своме XIX заседању,

пошто је одлучила да усвоји разне предлоге, који се односе на очување права која су у току стицања као и већ стечених права у осигурању за изнемоглост, старост и смрт, у корист радника који бораве час у једној час у другој држави, питање које чини прву тачку дневног реда заседања,

пошто је одлучила да ови предлози добију облик међународне конвенције, усваја, данас 22. јуна 1935. године, овај пројекат конвенције која ће се звати Конвенција о очувању права на пензију радника који мигрирају, 1935. године:

ПРВИ ОДЕЉАК

УСТАНОВЉЕЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УРЕЂЕЊА

Члан 1.

1) Између чланова Међународне организације рада уводи се једно уређење очувања права која су у току стицања као и већ стечених права код установа обавезног осигурања за случај изнемоглости, старости и смрти (назване у будуће: установе осигурања).

2) Где год су у одељцима II, III, IV и V ове Конвенције споменути чланови, овај израз односи се само на чланове Међународне организације који су везани овом Конвенцијом.

ДРУГИ ОДЕЉАК

ОЧУВАЊЕ ПРАВА КОЈА СУ У ТОКУ СТИЦАЊА

Члан 2.

1) У погледу лица, без обзира на њихову националност, која су била осигурана код установа осигурања два или више чланова, време осигурања сабира се од сваке заинтересоване установе осигурања, као што је то даље изложено.

2) За очување права која су у току стицања, сабирају се:

а) време уплаћивања приноса;

б) време за које се не уплаћује принос, а које чува права по законодавству по коме је испуњено;

ц) време за које је осигурање за изнемоглост и старост једног другог члана пружило новчану потпору;

д) време за које је пружила једна друга грана социјалног осигурања једног другог члана новчану потпору, уколико одговарајућа потпора чува права која су у току стицања по законодавству оне установе која врши сабирање.

3) Што се тиче:

I. испуњења стажа (минимума приносног времена) или оправдања броја уплата које се захтева па да се стекне право на нарочите користи (гарантовани минимум);

II. оживљавање права;

III. права на добровољно осигурање;

IV. права на лечење и лекарску негу;

сабирају се:

а) време уплаћивања приноса;

б) време за које се не уплаћује, а које улази у рачун за испуњење стажа, како по законодавству да коме је оно испуњено, тако и по законодавству установе која врши сабирање.

4) Међутим, кад законодавство једног од чланова условљава извесне користи тиме да је испуњено извесно време у једној професији која потпада под једно специјално уређење осигурања, сабира се у смислу тач. 2. и 3. само време испуњено у одговарајућем специјалном уређењу осигурања других чланова. Ако један од чланова нема за једну професију специјално уређење осигурања, сабира се време испуњено у дотичној професији по уређењу осигурања које се на њу примењује.

5) Време уплаћивања приноса и време овоме изједначено, испуњено једновремено код установа двају или више чланова, рачуна се само једанпут при сабирању.

Члан 3.

1) Свака установа осигурања, према којој молилац испуњава услове за додељивање потпоре, обрачунава износ потпоре по законодавству које важи за њу, водећи рачуна о укупном времену осигурања.

2) Потпоре или делови потпора, које зависе од времена проведеног у осигурању и које су утврђене искључиво у вези са временом испуњеним по законодавству оне установе која је дужник, не смањују се.

3) Потпоре или делови потпора, које су утврђене независно од времена проведеног у осигурању и које се састоје у једној сталној суми или у једном проценту обезбеђене наднице или у вишеструкој просечној уплати приноса, могу да буду смањене сразмерно трајању времена које улази у рачун при обрачунавању потпора по законодавству установе која је дужник, у вези са укупним трајањем времена које улази у рачун за обрачунавање потпора по законодавствима свих заинтересованих установа.

4) Одредбе тач. 2. и 3. примењују се и на помоћи, повећања или делове пензија које се плаћају или делове пензија које се плаћају из јавних средстава.

5) Расподела трошкова за лечење и лекарску негу није уређена овом Конвенцијом.

Члан 4.

Кад испуњено време осигурања код установа осигурања једног члана не достигне укупно 26. недеља плаћања приноса, оно не мора да даје право на потпоре од стране установе или више установа код којих је испуњено. Време које не даје право на потпору не повлачи смањење у смислу чл. 3. тач. 3, од стране једное од заинтересованих установа.

Члан 5.

1) Ако уживалац који има право на примање потпоре код установа осигурања од стране најмање два члана, може у недостатку ове конвенције, да полаже право само за време испуњено код једне исте установе на потпору већу од укупних потпора које проистичу применом чл. 3, он има права од стране ове установе на један додатак који одговара разлици.

2) Кад један додатак дугује више установа, уживалац има права на највећи додатак, и терет овог додатка се дели између установа, сразмерно додатку који свака од њих треба да пружи.

Члан 6.

Споразумом између заинтересованих чланова може се предвидети:

а) начин обрачунавања потпора који се разликује од постављеног правила у чл. 3 , али који даје резултат који укупно одговара најмање ономе који би био постигнут применом дотичног члана, под условом да се гарантује у сваком случају укупна потпора која одговара највећој потпори која би проистицала из самог времена испуњеног код једне исте установе осигурања;

б) право за установу осигурања једног од чланова, да се ослободи према осигуранику и његовим правним уживаоцима, плаћањем установи другог члана коме осигураник убудуће припада, капитала, који претставља права у току стицања у тренутку одласка осигураника под условом да ова последња установа осигурања на то пристане и да се обавезује да употреби капитал на покриће права;

в) ограничење укупних потпора које пружају установе осигурања чланова, на износ потпоре, која би се дуговала на основу целокупног времена које улази у рачун од стране установе чије је законодавство најповољније.

Члан 7.

Молилац може да поднесе свој захтев за примање потпоре само једној од установа осигурања којој је припадао. Ова последња доставља тај захтев осталим установама које су у њему означене.

Члан 8.

Установа осигурања, којој је поднет захтев за потпору усваја код претварања сума изражених у монети једног другог члана однос који постоји између двају монета на први дан календарског тромесечја, у току кога је захтев поднет на главној берзи члана у чијој је монети сума изражена. Међутим, споразумом између заинтересованих чланова може да буде предвиђен и један други начин прерачунавања.

Члан 9.

Сваки члан не мора да примени одредбе овог одељка ове конвенције у својим односима са чланом чије законодавство не обезбеђује ризик због кога је потпора затражена.

ТРЕЋИ ОДЕЉАК

ОЧУВАЊЕ СТЕЧЕНИХ ПРАВА

Члан 10.

1) Лица која су била осигурана код установе осигурања једног од чланова као и њихови правни уживаоци, уживају у потпуности потпоре стечене по том осигурању:

а) ако бораве на територији једног члана, без обзира на њихову националност;

б) ако су припадници једног члана, без обзира на њихово место боравка.

2) Међутим, додаци, повећања или делови пензија који се плаћају из јавних средстава не морају се исплаћивати када су у питању лица која нису припадници једног члана.

3) Исто тако, за време од пет година почев од првобитног ступања на снагу ове Конвенције, сваки члан може да резервише плаћање помоћи, повећања или делова пензије који се плаћају из јавних средстава за припаднике чланова са којима би то било уговорено накнадним споразумом.

Члан 11.

1) Не могу се откупити исплатом једне суме која је нижа од њиховог основног капитала пензије чије је уживање очувано применом члана 10.

2) Међутим, установа осигурања која је дужник може да откупи исплаћивањем суме, одређене по законодавству које за њу важи, пензије чији је месечни износ незнатан. Исплаћена сума не може бити смањена услед боравка у иностранству.

Члан 12.

1) Одредбе о смањивању или мировању, које су предвиђене у законодавству једног члана, у случају кумулације са другим примањима потпора из социјалног осигурања, или услед обављања једног запослења које намеће обавезу осигурања, важе и за уживаоце ове Конвенције, чак и кад су у питању примања потпора стечена по осигурању једног другог члана, или једног запослења обављеног на територији другог члана.

2) Међутим, одредбе о смањивању или мировању предвиђене у случају кумулирања уживања потпора које се дају услед једног истог ризика, не примењују се на потпоре стечене саобразно другом одељку ове конвенције.

Члан 13.

Установа осигурања која је дужник за давања потпоре, може се при примени ове Конвенције ослободити своје обавезе у монети своје земље према уживаоцима истих.

ЧЕТВРТИ ОДЕЉАК

МЕЂУСОБНА АДМИНИСТРАТИВНА ПОМОЋ

Члан 14.

1) Власти као и установе осигурања чланова пружају једна другој узајамне услуге у истој мери, као што то чине код примене њиховог сопственог законодавства о социјалном осигурању. Оне нарочито на захтев установа сваког члана приступају проверавањима и анкетама, као и лекарским експертизама, потребним за утврђивање, да ли уживаоци потпора на терет ове установе испуњавају услове који им на то дају право.

2) Све дотле док заинтересовани чланови не уговоре другојачије трошкови за међусобну помоћ који треба да се надокнаде, одређују се по тарифи установе или власти која је пружала своје услуге; у недостатку тарифе исплаћују се само ефективни трошкови.

Члан 15.

Ослобођење од такса, које предвиђа законодавство једног од чланова, за документа која се подносе властима или установама осигурања, односи се и на одговарајућа документа која се подносе при примени ове Конвенције властима или установама осигурања сваког члана.

Члан 16.

Са пристанком надлежних централних власти заинтересованих чланова, установа осигурања која је дужник за пружање потпора може, кад уживалац борави на територији једног другог члана, да пренесе давање потпора на установу осигурања надлежу за место боравка уживаоца, под условима који ће се споразумно између њих утврдити.

ПЕТИ ОДЕЉАК

ПОСЛЕДИЦЕ МЕЂУСОБНОГ УРЕЂЕЊА

Члан 17.

Сваки члан, који на дан своје ратификације ове Конвенције не буде завео једно од ниже наведених уређења, обавезује се да уведе у току од 12 месеци после ратификације:

а) било једно обавезно осигурање које даје право на пензију по навршетку највише 65 година старости, за највећи део особља индустриских и трговачких предузећа;

б) било једно обавезно осигурање против ризика изнемоглости, старости и смрти, за знатан део запосленог особља у индустриским и трговачким предузећима.

Члан 18.

1) Сваки члан изједначује припаднике сваког другог члана са својим грађанима. како у погледу обавезе осигурања тако и у погледу уживања потпора из осигурања, укључујући овде и помоћи повећања, или делове пензија, који се плаћају из јавних средстава.

2) Међутим, сваки члан може да резервише за своје грађане уживање помоћи, повећања или делове пензија који се плаћају на терет јавних средстава и који се дају искључиво осигураницима који су прешли извесно доба старости у тренутку ступања на снагу законодавства о обавезном осигурању.

Члан 19.

Чланови могу да отступе од ове Конвенције путем нарочитог уговора, без повреде права и обавеза чланова који нису везани тим уговором и под условом да уреде на један позитиван начин очување права која су у току стицања као и стечена права, и то под условима, укупно узев, најмање толико повољним, као што су они предвиђени овом Конвенцијом.

Члан 20.

1) Ради указивања помоћи члановима при примењивању ове Конвенције, образована је у Међународном бироу рада комисија састављена од по једног делегата за сваког члана, као и од три лица која ће респективно именовати претставници влада, послодаваца и радника у Упрафном одбору Међународног бироа рада. Комисија доноси свој пословник.

2) На тражење једног или више заинтересованих чланова, комисија, надахнута начелима и циљем ове Конвенције, препоручује начин њене примене.

Члан 21.

1) Пензије, неликвидиране или обустављене пре ступања на снагу ове Конвенције, услед боравка заинтересованих у иностранству, ликвидираће се, односно исплата таквих пензија продужиће се применом ове Конвенције, и то од дана њеног ступања на снагу у погледу заинтересованог члана.

2) При примени ове Конвенције водиће се рачуна о времену осигурања пре његовог ступања на снагу, ако би се о овом времену водило рачуна у случају да је ова Конвенција била ступила на снагу у току његовог испуњења.

3) Права ликвидирана пре ступања на снагу ове Конвенције ревидираће се на тражење заинтересованих, сем ако права нису већ била предмет исплате отправнине у једном износу. Ревизија не даје права ни на какву исплату за унатраг или на исплату заостатака за време пре ступања на снагу, ове Конвенције, у погледу заинтересованог члана.

Члан 22.

1) Отказ ове Конвенције од стране једног члана не ослобађа установу осигурања овог члана од обавеза, уколико ове обавезе проистичу из ризика који су се догодили пре него што је отказ постао пуноважан.

2) Права у току стицања, сачувана на основу ове Конвенције не гасе се пуноважношћу њеног отказа; његово доцније очување одређено је за време после датума када ова Конвенција престаје да буде у важности, законодавством заинтересоване установе.

Члан 23.

Званичне ратификације ове Конвенције доставиће се Генералном секретару друштва народа и он ће их регистровати.

ШЕСТИ ОДЕЉАК

ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 24.

1) Ова Конвенција обавезиваће само чланове Међународне организације рада, чија ће ратификација бити регистрована од стране Генералног скретара.

2) Она ће ступити на снагу 12 месеци пошто ратификације двојице чланова буду регистроване од стране Генералног директора.

3) Према томе, ова Конвенција ступиће на снагу за сваког члана 12 месеци после датума када његова ратификација буде регистрована.

Члан 25.

Чим ратификације двојице чланова Међународне организације рада буду регистроване, Генералнисекретар Друштва народа саопштиће ово свима члановима Међународне организације рада. Он ће им саопштити такође и регистровање ратификација, које ће му доцније бити достављене од стране свих осталих чланова организације.

Члан 26.

1) Сваки члан који буде ратификовао ову Конвенцију може је отказати по истеку времена од 5 година после датума њеног првобитног ступања на снагу, и то једним актом достављеним Генералном секретару Друпштва народа и од њега регистрованим. Отказ ће постати пуноважан тек после годину дана пошто буде регистрован.

2) Сваки члан који је ратификовао ову Конвенцију и који се у року од годину дана по истеку времена од 5 година, споменутог у предњем ставу, не би користио отказом предвиђеним овим чланом обавезује се за нови период од 5 година, и после тога моћи ће да откаже ову Конвенцију по истеку сваког периода од 5 година, под условима предвиђеним у овом члану.

Члан 27.

По истеку свакофог периода од пет година, рачунајући од ступања на снагу ове Конвенције, Управни одбор Међународног бироа рада биће дужан да поднесе Општој конференцији извештај о примени ове Конвенције и одлучиће да ли има места да стави на дневни ред конференције питање њене делимичне или потпуне ревизије.

Члан 28.

1) У случају да конференција усвоји нову Конвенцију о делимичној или потпуној ревизији ове Конвенције, и уколико ова Конвенција не предвиђа другачије:

а) ратификација од стране једног члана ове Конвенције о ревизији повлачи пуноважно, и поред напред наведеног члана 26 , одмах отказ ове Конвенције, под резервом да је нова Конвенција о ревизији ступила на снагу;

б) почев од датума ступања на снагу нове Конвенције о ревизији, ова Конвенција престаје да буде отворена за ратификовање чланова.

2) Ова Конвенција остаје у сваком случају на снази у својој форми и садржају за чланове који је буду ратификовали, а који не би ратификовали Конвенцију о ревизији.

Члан 29.

Француски и енглески текстови ове Конвенције пуноважни су и један и други.