Generalna konferencija Međunarodne organizacije rada koju je u Ženevi sazvao Upravni odbor Međunarodnog biroa rada i koja se na trećem zasedanju 25. oktobra 1921., i odlučivši da prihvati određene predloge u vezi sa obaveznim lekarskim pregledom dece i mladih osoba zaposlenih na moru, a što je osma tačka dnevnog reda zasedanja, i odlučivši da ovi predlozi dobiju oblik međunarodne konvencije;usvaja sledeću konvenciju koja se naziva Konvencija o lekarskom pregledu mladih osoba (more) iz 1921. na ratifikaciju članicama Međunarodne organizacije rada u skladu sa odredbama Statuta Međunarodne organizacije rada:
Član 1.
U svrhu ove Konvencije izraz »brod« uključuje sve brodove i brodice bez obzira na vrstu koji obavljaju pomorsku plovidbu, bilo da su u javnom ili privatnom vlasništvu; on isključuje ratne brodove.
Član 2.
Zapošljavanje svakog deteta ili osobe mlađe od 18 godina na bilo kojem brodu, osim brodova na kojima su zaposleni samo članovi iste porodice, mora se usloviti podnošenjem lekarskog uverenja koje potvrđuje sposobnost za takav rad, a kojeg je potpisao lekar ovlašćen od strane nadležne vlasti.
Član 3.
Neprekidno zaposlenje svakog takvog deteta ili mlade osobe na moru podleže ponavljanju takvih lekarskih pregleda u vremenskim razmacima ne dužim od jedne godine, te podnošenju, nakon svakog takvog pregleda, novog lekarskog uverenja koje potvrđuje sposobnost za takav rad. Ako ljekarsko uvjerenje istekne tokom putovanja, ono će ostati na snazi do kraja tog putovanja.
Član 4.
U hitnim slučajevima nadležna vlast može dopustiti osobi mlađoj od 18 godina da se ukrca bez da se podvrgla pregledu predviđenom članovima 2. i 3. ove Konvencije, pod uslovom da se takav pregled obavi u prvoj luci u koju brod pristane.
Član 5.
Službene ratifikacije ove Konvencije, pod uslovima utvrđenim Statutom Međunarodne organizacije rada, dostavlja se generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada radi registracije.
Član 6.
1. Ova konvencija stupa na snagu onog datuma kada su kod glavnog direktora registrovane ratifikacije dve članica Međunarodne organizacije rada.
2. Ona obavezuje samo one članice čije su ratifikacije registrovane u Međunarodnom uredu rada.
3. Nakon toga, ova konvencija stupa na snagu u odnosu na svaku članicu onog datuma kada je njena ratifikacija registrovana u Međunarodnom uredu rada.
Član 7.
Čim ratifikacije dve članica Međunarodne organizacije rada budu registrovane u Međunarodnom uredu rada, glavni ravnatelj Međunarodnog biroa rada to saopštava svim članicama Međunarodne organizacije rada. On im takođe saopštava registraciju svih ratifikacija koje mu naknadno saopšte članice Organizacije.
Član 8.
Uzimajući u obzir odredbe člana 6., svaka članica koja ratifikuje ovu konvenciju obavezuje se primenjivati odredbe člana 1., 2., 3. i 4. najkasnije 1. januara 1924. i preduzeti sve potrebne mere kako bi osigurala sprovođenje tih odredaba.
Član 9.
Svaka članica Međunarodne organizacije rada koja je ratifikovala ovu konvenciju obavezuje se primenjivati je na svoje kolonije, posjede i protektorate u skladu sa odredbama člana 35. Statuta Međunarodne organizacije rada.
Član 10.
Članica koja je ratifikovala ovu konvenciju može je otkazati nakon isteka roka od 10 godina od datuma kada je Konvencija stupila na snagu izjavom koju dostavlja generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada radi registracije. Takav otkaz proizvodi pravni učinak godinu dana nakon datuma kada je registrovan u Međunarodnom uredu rada.
Član 11.
Kada to bude smatralo potrebnim, Upravno veće Međunarodnog biroa rada podnosi Generalnoj konferenciji izveštaj o primeni ove Konvencije i razmotriće potrebu staviti pitanja njene celovite ili delimične revizije na dnevni red konferencije.
Član 12.
Engleski i francuski tekst ove Konvencije jednako su verodostojni.