ОПШТА СКУПШТИНА Међународне организације рада Лиге народа, Сазвана у Женеви од Управног већа Међународне канцеларије рада и саставши се 25. септембра 1921. године, на своје треће заседање,
одлучила је усвојити одређене предлоге који се односе на забрану употребе оловног белила у бојењу, питање које је чинило шесту тачку дневног реда заседања, и одлучивши овим предлозима дати облик једног пројекта међународне конвенције, усваја пројекат следеће конвенције, коју ће ратификовати чланови Међународне организације рада, складно одредбама XIII. дела Версајског уговора и делова других уговора о миру који овом одговарају:
Чланак 1.
Свака чланица Међународне организације рада која је ратификовала ову Конвенцију обавезује се забранити, под резервом одступања предвиђених у чланку 2., употребу оловног белила, сулфата олова и свих производа који садрже ове пигменте у радовима унутрашњег бојења зграда, изузимајући железничке станице и индустријске установе за које је употреба оловног белила, сулфата олова и свих продуката који садрже ове пигменте оглашена као потребна од надлежних власти после саветовања и послодаваца и радника.
Употреба белих пигмената који садрже највише 2% олова, израженог као метално олово, остаје при свему томе овлашћена.
Чланак 2.
Одредбе чланка 1. неће се примењивати ни на декоративно сликарство ни на радове предења и чишћења слика.
Свака ће влада одредити граничну линију између разних врста бојења и прописаће употребу оловног белила, сулфата олова и свих производа који садрже беле пигменте с погледом на ове радове, складно одредбама чланака 5., 6. и 7. ове Конвенције.
Чланак 3.
Забрањено је користити младиће испод осамнаест година као и жене у радовима индустријских бојења који предвиђају употребу оловног белила, оловног сулфата и свих производа који садрже ове пигменте.
Надлежне власти имају права, после саветовања и с организацијама послодаваца и радника, допустити коришћење ученика (шегрта) у бојењу ради свог професионалног развоја, и на радове забрањене у претходном чланку.
Чланак 4.
Забране предвиђене у чланцима 1. и 3. ступиће на снагу шест година после датума закључења треће седнице Међународне скупштине рада.
Чланак 5.
Свака чланица Међународне организације рада, ратификујући ову Конвенцију, обавезује се уредити, на основу ниже изложених начела, употребу оловног белила, оловног сулфата и свих производа који садрже ове пигменте у пословима за које ова употреба није забрањена.
I.
а) оловно белило, оловни сулфат или производи који садрже ове пигменте могу бити употребљени у радовима бојења само у облику теста или боје готове за употребу;
б) биће предузете мере да се отклони опасност коју доноси примена боје у праху;
ц) биће предузете мере, кад год то буде било могуће, у циљу отклањања опасности од прашине која би била изазвана глађењем или стругањем на суво.
II.
а) биће предузете одредбе како би радници који боје могли предузети сву бригу о потребној чистоћи за време рада и при завршетку рада;
б) радно одело радници ће бити дужни носити за све време трајања рада;
ц) биће предвиђене погодне мере да би се избегло да одело остављено за време рада не буде умрљано материјалима употребљеним за бојење.
III.
а) случајеви тровања оловом и случајеви за које се претпоставља да су тровања оловом, биће предмет изјаве и накнадне лекарске верификације од стране лекара одређеног од надлежне власти;
б) надлежна власт може тражити лекарски преглед радника кад то буде сматрала потребним.
IV.
Упуте које се односе на специјалне хигијенске мере које се тичу њихове професије биће подељене радницима који боје.
Чланак 6.
У циљу да осигура поштовање уређења предвиђеног у претходним чланцима, надлежна власт предузеће све мере које сматра потребним пошто се буде посаветовала са заинтересованим организацијама послодаваца и радника.
Чланак 7.
Статистике о тровању радника оловом биће установљене:
а) за обољења, посредством изјаве и верификације свих случајева тровања оловом;
б) за смртност, према методи коју је одобрила службена статистичка установа у свакој земљи.
Чланак 8.
Службене ратификације ове Конвенције под погодбама предвиђеним у XИИИ. делу Версајског уговора и у деловима других уговора о миру који овом одговарају биће саопштене генералном секретару Лиге народа, који ће их регистровати.
Чланак 9.
Ова ће Конвенција ступити на снагу чим генерални секретар буде регистровао ратификације два члана Међународне организације рада.
Она ће обавезивати само чланице чија је ратификација регистрована у Секретаријату.
После тога, ова Конвенција ће ступити на снагу за сваког члана на дан кад његова ратификација буде регистрована у Секретариајту.
Чланак 10.
Чим ратификације две чланице Међународне организације рада буду регистроване у Секретаријату, генерални секретар Лиге народа обавестиће о томе све чланице Међународне организације рада. Он ће исто тако обавестити о регистрацији ратификација које му накнадно буду саопштене од свих осталих чланица Организације.
Чланак 11.
Свака чланица која ратификује ову Конвенцију обавезује се применити одредбе чланака 1., 2., 3., 4., 5., 6. и 7. најкасније 1. јануара 1924. године и предузети такве мере које ће учинити стварним ове одредбе.
Чланак 12.
Свака чланица Међународне организације рада која ратификује ову Конвенцију обавезује се да је примени на своје колоније, поседе и протекторате, складно одредбама чланка 421. Версајског уговора и чланака других уговора о миру који овом одговарају.
Чланак 13.
Свака чланица која би ратификовала ову Конвенцију може је отказати по истеку раздобља од десет година, по дану првобитног ступања на снагу Конвенције, једним актом саопштеним генералном секретару Лиге народа, који ће он регистровати. Отказ ће имати правни учинак годину дана од регистрације у Секретаријату.
Чланак 14.
Управни савет Међународне канцеларије рада биће дужан, бар једном сваких десет година, поднети Општој Скупштини извештај о примени ове Конвенције, и одлучити о потреби стављања на дневни ред Скупштине питање ревизије или измене речене конвенције.
Чланак 15.
Француски и енглески текст ове Конвенције су веродостојни.