ОШТА СКУПШТИНА Међународне организације Лиге народа,
сазвана у Женеви од Управног већа Међународне канцеларије рада, 15. јуна 1920. године,
пошто је одлучила усвојити разне предлоге који се односе на «контролу услова запошљавања помораца; намештење; услове примене на поморце конвенције и препорука учињених у Wасхингтону прошлог месеца новембра по питању незапослености и осигурања против незапослености», питање које је сачињавало другу тачку дневног реда на заседању Скупштине одржане у Женеви, и
пошто је одлучила да ове предлоге да у облику међународне конвенције,
усваја предлог доле наведене конвенције, коју морају ратификовати чланови Међународне организације рада, складно одредбама односног одељка о раду у Версајском уговору од 28. јуна 1919. године, у Саинт-Гермаинском уговору од 10. септембра 1919. године, у уговору у Неји од 27. новембра 1919. године и у уговору у Великом Трианону од 4. јуна 1920. године:
Чланак 1.
Ради примене ове конвенције, израз поморци примењује се на све особе запослене на сваком броду који врши поморску пловидбу.
Ради примене ове конвенције, израз брод мора бити проширен на све лађе или бродове, ма какви они били, јавне или приватне својине, који врше поморску пловидбу, изузимајући ратне бродове.
Чланак 2.
У случају губитка услед бродолома било каквог брода, бродовласник или особа с којом је поморац закључио уговор да служи на броду, биће дужан платити сваком од помораца употребљених на овом броду накнаду да би могао одолети незапослености која је нарасла због губитка услед бродолома.
Ова накнада биће исплаћена за све дане стварне незапослености поморчеве у висини плате по закљученом уговору, али целокупан износ накнаде која се има исплатити сваком поморцу у смислу ове конвенције моћи ће бити ограничен на двомесечну плату.
Чланак 3.
Ове накнаде уживаће исте привилегије као и принадлежности у платама добијеним за време трајања службе, и поморци ће моћи, да би их наплатили, прибећи истим поступцима као и за ове принадлежности.
Чланак 4.
Сваки члан Међународне организације рада који ратификује ову конвенцију обвезује се применити је на оне од својих колонија или поседа или на оне од својих протектората који не управљају сами собом потпуно независно под овим резервама:
а) да одредбе конвенције не буду непримјењиве услед месних погодби;
б) да измене које би биле потребне ради прилагођавања конвенције месним погодбама могу бити у њу унесене.
Сваки члан ће бити дужан нотифицирати Међународном бироу рада своју одлуку што се тиче сваке од његових колонија или поседа или сваког од његових протектората који не управљају сами собом потпуно независно.
Чланак 5.
Службене ратификације ове конвенције под погодбама предвиђеним у XIII. делу Уговора у Версају су од 28. јуна 1919. године, уговора у Сент-Жермену од 10. септембра 1919. године, уговора у Неји од 27. новембра1919. године и уговора у Великом Трианону од 4. јуна1920. године, биће саопштене Генералном директору Лиге народа који ће их регистровати.
Чланак 6.
Чим ратификације два члана Међународне организације буду регистроване у Секретаријату, генерални секретар Лиге народа обавестиће о томе све чланове Међународне организације рада.
Чланак 7.
Ова Конвенција ће ступити на снагу на дан кад ову нотификацију буде извршио генерални секретар Лиге народа; она ће обавезивати само чланове који буду регистровали своју ратификацију у Секретаријату. По томе, ова ће Конвенција ступити на снагу за сваког другог члана оног дана кад његова ратификација буде регистрована у Секретаријату.
Чланак 8.
Под резервом одредбе 7., сваки члан који ратификује ову конвенцију обавезује се применити њене одредбе најкасније 1. јуна 1922. године и предузети такве мере које би биле потребне да учине стварнима ове одредбе.
Чланак 9.
Сваки члан који ратификује ову конвенцију може је отказати по истеку раздобља од пет година од дана првобитног стављања на снагу конвенције, и то актом саопштеним генералном секретару Лиге народа, који ће тај акт регистровати. Отказ ће имати деловање тек годину дана пошто је био регистрован у Секретаријату.
Чланак 10.
Управни савет Међународне канцеларије рада биће дужан, бар једанпут за десет година, поднети Општој скупштини извештај о примени ове конвенције и одлучиће има ли места ставити на дневни ред ове скупштине о ревизији или измени споменуте конвенције.
Чланак 11.
Енглески и француски текст ове Конвенције једнако су веродостојни.