Конвенција МОР-а бр.45 – О запослењу жена на подземним радовима у рудницима свих категорија

ОПШТА СКУПШТИНА Међународне организације рада,

сазвана у Женеви од стране Управног већа Међународне канцеларије рада, где се и састала 4. јуна 1935. године на свом двадесет деветом заседању,

одлучила је усвојити одређене предлоге који се односе на запослење жена на подземним радовима у рудницима свих категорија, уврштене у другу тачку дневног реда заседања,

одлучивши тим предлозима дати облик међународне конвенције,

усваја данас, 21. јуна 1935.г., следећу конвенцију под називом Конвенција о подземним радовима (жене), 1935. године:

Члан 1.

За примену ове Конвенције израз рудник означава свако предузеће, јавно или приватно, за вађење материја које се налазе под земљом.

Члан 2.

Ниједна особа женског пола, без обзира на године старости, не може бити запослена на подземним радовима у рудницима.

Члан 3.

Домаће законодавство може од горње забране изузети:

а) особе које заузимају руководеће положаје и које не обављају физички рад;

б) особе запослене у здравственим и социјалним службама;

ц) особе на учењу које требају провести одређени стаж у подземним деловима рудника ради стручног оспособљавања;

д) све друге особе позване у неким приликама на силазак у подземне делове рудника ради вршења занимања које нема физички карактер.

Члан 4.

Службене ратификације ове Конвенције биће достављене генералном директору Међународне канцеларије рада који ће их ратификовати.

Члан 5.

  1. Ова Конвенција обавезује само чланове Међународне организације рада чију ће ратификацију регистровати генерални директор.
  2. Она ће ступити на снагу двадесет месеци пошто ратификације две чланице региструје генерални директор.
  3. Након тога, ова ће Конвенција ступити на снагу за сваку чланицу дванаест месеци после датума када његова ратификација буде регистрована.

Члан 6.

Чим ратификација две чланице Међународне организације буду регистроване, генерални директор Међународне канцеларије рада обавестиће о томе све чланове Међународне организације рада. Он ће их исто тако известити о регистрацији ратификација које му буду касније достављене од стране свих других чланова Организације.

Члан 7.

  1. Сваки члан који је ратификовао ову Конвенцију може је отказати, по истеку раздобља од десет година после датума првобитног ступања на снагу Конвенције, актом саопштеним генералном директору Међународне канцеларије рада који ће га регистровати. Отказ ће почети важити тек после годину дана од његовог регистровања.
  2. Сваки члан који је ратификовао ову Конвенцију, а који, у року од једне године по истеку раздобља од десет година споменутог у претходном ставку, не употреби право отказа које је предвиђено овим чланком, биће обавезан за ново раздобље од десет година, и, према томе, моћи ће отказати ову Конвенцију по истеку сваког раздобља од десет година под условима које предвиђа овај Члан.

Члан 8.

По истеку сваког раздобља од десет година рачунајући од ступања на снагу ове Конвенције, Управно веће Међународне канцеларије рада биће дужно поднети општој Скупштини извештаје о примени ове Конвенције и одлучити има ли места да се стави на дневни ред Скупштине питање њене потпуне или делимичне ревизије.

Члан 9.

  1. У случају ако Скупштина усвоји нову конвенцију чији је предмет потпуна или делимична ревизија ове Конвенције, осим ако нова конвенција не одређује другачије:

а) ратификација једног члана нове конвенције чији је предмет ревизија повлачи самим собом, без обзира на горе наведени Члан 7., непосредни отказ ове Конвенције, уз резерву да је нова конвенција чији је предмет ревизија ступила на снагу;

б) од датума ступања на снагу нове конвенције чији је предмет ревизија, ова би Конвенција престала бити отворена за ратификације чланова.

  1. Ова Конвенција остаје у сваком случају на снази у овом облику и садржају за све чланове који су је ратификовали, а који нису ратификовали конвенцију која се односи на ревизију.

Члан 10.

Енглески и француски текстови ове Конвенције једнако су веродостојни