Општа скупштина Међународне организације рада коју је у Женеви сазвало Управно веће Међународне канцеларије рада, саставши се на свом деветом заседању 7. јуна 1926., и одлучивши прихватити одређене предлоге у вези с уговором о раду помораца, а што је укључено у прву тачку дневног реда заседања, и одлучивши овим предлозима дати облик међународне конвенције; усваја 24. јуна 1926. године следећу конвенцију, под називом Конвенција о уговору о најму морнара из 1926., на ратификацију чланицама Међу¬народне организације рада у складу с одредбама Статута Међународне организације рада:
Чланак 1.
1. Ова Конвенција се примењује на све поморске бродове регистроване на подручју било које чланице која је ратификовала ову Конвенцију и на власнике, заповеднике и поморце тих бродова.
2. Она се не примењује на:
(а) ратне бродове,
(б) државне бродове којима се не обавља трговина,
(ц) бродове којима се обавља обална трговина,
(д) јахте за одмор,
(е) »Индиан цоунтрy црафт« бродове,
(ф) рибарске бродове,
(г) бродове тонаже мање од 100 бруто регистарских тона или запремнине мање од 300 кубичних метара и бродове којима се обавља домаћа трговина, а чија је тонажа испод границе прописане националним законодавством, које посебно уређује такву трговину у време доношења ове Конвенције.
Чланак 2.
У сврху ове Конвенције, следећи изрази имају следећа значења::
(а) израз »брод« укључује сваки брод или бродицу без обзира на врсту, било да је у јавном или приватном власништву, који редовно обавља поморску пловидбу;
(б) израз »поморац« укључује сваку особу запослену или укључену у било којем својству на било ком броду која је уписана у попис посаде. Он искључује заповеднике, авијатичаре, кадете и ученике на школским бродовима, те ученике прописно обавезане ученичким уговором, поморце у ратној морнарици и друге особе у сталној служби владе;
(ц) израз »заповедник« укључује сваку особу која заповеда бродом и која је одговорна за брод, осим авијатичара;
(д) израз »брод у домаћој трговини« означава и брод којим се обавља трговина између одређене државе и луке суседне државе унутар географских граница утврђених националним законодавством.
Чланак 3.
1. Уговор о раду поморца морају потписати бродовласник или његов представник и поморац. Поморцу и његовом саветодавцу мора се на примерен начин осигурати могућност проучавања уговора о раду пре потписивања.
2. Услови под којима поморац потписује уговор морају бити прописани националним законодавством како би се осигурао одговарајући надзор од стране надлежне јавне власти.
3. Сматраће се да су услови из претходних одредби испуњени ако је одређеним актом надлежна власт потврдила да су јој одредбе уговора биле поднесене у писаном облику и да су их потврдили и бродовласник или његов представник и поморац.
4. Национално законодавство мора садржавати одговарајуће одредбе које осигуравају да је поморац разумео одредбе уговора.
5. Уговор не сме садржавати ништа што би било противно одредбама националног законодавства или ове Конвенције.
6. Националним законодавством морају се прописати додатне формалности и јемства у погледу склапања уговора који се сматрају потребнима за заштиту интереса бродовласника и поморца.
Чланак 4.
1. У складу с националним законодавством предузеће се примерене мере како би се осигурало да уговор не садржи никакву одредбу којом би странке унапред уговориле одступање од уобичајних правила о надлежности судова у погледу уговора.
2. Овај чланак се не сме тумачити као искључење могућности упућивања на арбитражу
Чланак 5.
1. Сваком поморцу мора се издати исправа која садржи податке о његовом запослењу на броду. Облик исправе, подаци који ће се бележити и начин уношења таквих података мора се утврдити националним законодавством.
2. Та исправа не сме садржавати никакву оцену квалитета рада поморца или податке о његовој плати.
Чланак 6.
1. Уговор се може закључити или на одређено време или за одређено путовање, или, ако је то допуштено националним законодавством, на неодређено раздобље.
2. У уговору се морају јасно назначити односна права и обавезе сваке странке.
3. У сваком случају он мора садржавати следеће податке:
(1) презиме и друга имена поморца, датум његовог рођења или године старости, те место његовог рођења;
(2) место и датум склапања уговора;
(3) име брода или бродова на којима се поморац обавезује служити;
(4) број чланова посаде брода, ако се то захтева националним законодавством;
(5) путовање или путовања која ће се обавити, ако се то може утврдити у време склапања уговора;
(6) својство у којем ће поморац бити запослен;
(7) ако је то могуће, место у ком се и датум када се поморац мора јавити на брод због почетка вршења службе;
(8) количина хране којом ће поморац бити опскрбљен, осим ако националним законодавством није предвиђен неки други систем;
(9) износ његове плате;
(10) престанак уговора и услови његовог престанка, то јест:
(а) ако је уговор закључен на одређено време, датум када истиче рок на који је склопљен;
(б) ако је уговор закључен за једно путовање, лука одредишта и временски рок након доласка по истеку ког се поморац отпушта из службе;
(ц) ако је уговор закључен на неодређено време, услови под којима га свака странка може отказати, као и отказни рок, с тиме да тај рок не сме бити краћи за бродовласника него за поморца;
(11) плаћен годишњи одмор на који поморац има право након једне године службе у истом бродарском предузећу, ако је такав одмор предвиђен националним законодавством;
(12) сви други подаци које може захтевати национално законодавство.
Чланак 7.
Ако национално законодавство прописује да брод мора имати попис чланова посаде, њиме се мора утврдити обавеза евидентирања уговора у попис чланова посаде или прилагања уговора уз тај попис.
Чланак 8.
Како би се поморац могао уверити у нарав и опсег својих права и обавеза, националним законодавством морају се утврдити мере које ће се предузети да се на броду омогући добијање јасних информација о условима запослења, било постављањем документа с условима уговора на месту које је посади лако доступно или на неки други одговарајући начин.
Чланак 9.
1. Уговор на неодређено време може раскинути било која странка у било којој луци у којој брод утоварује или истоварује терет, под условом поштовања отказног рока утврђеног уговором, а који не сме бити краћи од двадесет четири сата.
2. Отказати се мора у писаном облику; националним законодавством мора се прописати такав начин отказивања за који се сматра да ће најефикасније спречити све накнадне спорове између странака о том питању.
3. Националним законодавством морају се утврдити изванредне околности у којима обавештења о отказу, иако прописно дана, неће имати за последицу престанак уговора.
Чланак 10.
Уговор који је закључен за једно путовање, на одређено време или на неодређено време, биће прописно раскинут:
(а) споразумом странака;
(б) смрћу поморца;
(ц) губитком или потпуном пловном неспособношћу брода;
(д) због било ког разлога који може бити предвиђен националним законодавством или овом Конвенцијом.
Чланак 11.
Националним законодавством морају се утврдити околности под којима бродовласник или заповедник могу тренутно отпустити поморца.
Чланак 12.
Националним законодавством се морају такође утврдити околности под којима поморац може тражити своје тренутно отпуштање.
Чланак 13.
1. Ако поморац докаже бродовласнику или његовом заступнику да има могућност преузети заповедништво над неким бродом или запослити се као официр палубе или официр строја или на било којем положају вишем од оног који тренутно заузима, или да је од његовог запошљавања наступила било која друга околност због које би му се морало допустити да буде отпуштен из службе, он може затражити отпуштање из службе, под условом да осигура, без нових трошкова за бродовласника, да га замени стручна и поуздана особа с којом је бродовласник или његов заступник задовољан.
2. У том случају поморац има право на плату до времена напуштања запослења.
Чланак 14.
1. Без обзира на разлог престанка или раскида уговора, у исправу издату поморцу на темељу чланка 5. и у попис чланова посаде мора се забележити да је он отпуштен из службе, те такву белешку мора, на захтев било које странке, потврдити надлежна јавна власт.
2. Поморац у свако доба има право, поред података наведених у чланку 5., од заповедника тражити посебну потврду о квалитету свог рада или, ако то није могуће, потврду у којој се наводи да ли је у потпуности испунио своје обвезе из уговора.
Чланак 15.
Национално законодавство мора прописати мере за осигурање поштовања одредби ове Конвенције.
Чланак 16.
Службене ратификације ове Конвенције, под условима утвр¬ђе¬ним Статутом Међународне организације рада, саопштавају се генералном директору Међународне канцеларије рада ради регистрације.
Чланак 17.
1. Ова Конвенција ступа на снагу оног датума када су код главног равнатеља регистроване ратификације две чланице Међу¬народне организације рада.
2. Она обавезује само оне чланице чије су ратификације регистроване у Међународној канцеларији рада.
3. Након тога, ова Конвенција ступа на снагу у односу на сваку чланицу оног датума када је њена ратификација регистрована у Међународној канцеларији рада.
Чланак 18.
Када ратификације две чланице Међународне организације рада буду регистроване у Међународној канцеларији рада, генерални директор Међународне канцеларије рада то нотификује свим чланицама Међународне организације рада. Он им такође нотификује регистрацију свих ратификација које му накнадно саопште чланице Организације.
Чланак 19.
Узимајући у обзир одредбе чланка 17., свака чланица која ратификује ову Конвенцију обавезује се примењивати одредбе чланака 1., 2., 3., 4., 5., 6., 7., 8., 9., 10., 11., 12., 13., 14., и 15. најкасније од 1. јануара 1928. и предузети све потребне мере како би осигурала спровођење тих одредби.
Чланак 20.
Свака чланица Међународне организације рада која је ратификовала ову Конвенцију обавезује се примењивати је на своје колоније, поседе и протекторате у складу с одредбама чланка 35. Статута Међународне организације рада.
Чланак 21.
Чланица која је ратификовала ову Конвенцију може је отказати након истека рока од десет година од датума када је Конвенција ступила на снагу, изјавом коју доставља генералном директору Међународне канцеларије рада ради регистрације. Такав отказ производи правни учинак годину дана након датума када је регистрован у Међународној канцеларији рада.
Чланак 22.
Када то буде сматрало потребним, Управно веће Међународне канцеларије рада поднеће Општој скупштини извештаје о примени ове Конвенције и размотриће потребу уврштавања питања њене целовите или делимичне ревизије на дневни ред заседања Скупштине.
Чланак 23.
Енглески и француски текст ове Конвенције једнако су веродостојни.