Генерална конференција Међународне организације рада коју је у Женеви сазвао Управни одбор Међународног бироа рада и која се на трећем заседању 25. октобра 1921., и одлучивши да прихвати одређене предлоге у вези са обавезним лекарским прегледом деце и младих особа запослених на мору, а што је осма тачка дневног реда заседања, и одлучивши да ови предлози добију облик међународне конвенције;усваја следећу конвенцију која се назива Конвенција о лекарском прегледу младих особа (море) из 1921. на ратификацију чланицама Међународне организације рада у складу са одредбама Статута Међународне организације рада:
Члан 1.
У сврху ове Конвенције израз »брод« укључује све бродове и бродице без обзира на врсту који обављају поморску пловидбу, било да су у јавном или приватном власништву; он искључује ратне бродове.
Члан 2.
Запошљавање сваког детета или особе млађе од 18 година на било којем броду, осим бродова на којима су запослени само чланови исте породице, мора се условити подношењем лекарског уверења које потврђује способност за такав рад, а којег је потписао лекар овлашћен од стране надлежне власти.
Члан 3.
Непрекидно запослење сваког таквог детета или младе особе на мору подлеже понављању таквих лекарских прегледа у временским размацима не дужим од једне године, те подношењу, након сваког таквог прегледа, новог лекарског уверења које потврђује способност за такав рад. Ако љекарско увјерење истекне током путовања, оно ће остати на снази до краја тог путовања.
Члан 4.
У хитним случајевима надлежна власт може допустити особи млађој од 18 година да се укрца без да се подвргла прегледу предвиђеном члановима 2. и 3. ове Конвенције, под условом да се такав преглед обави у првој луци у коју брод пристане.
Члан 5.
Службене ратификације ове Конвенције, под условима утврђеним Статутом Међународне организације рада, доставља се генералном директору Међународног бироа рада ради регистрације.
Члан 6.
1. Ова конвенција ступа на снагу оног датума када су код главног директора регистроване ратификације две чланица Међународне организације рада.
2. Она обавезује само оне чланице чије су ратификације регистроване у Међународном уреду рада.
3. Након тога, ова конвенција ступа на снагу у односу на сваку чланицу оног датума када је њена ратификација регистрована у Међународном уреду рада.
Члан 7.
Чим ратификације две чланица Међународне организације рада буду регистроване у Међународном уреду рада, главни равнатељ Међународног бироа рада то саопштава свим чланицама Међународне организације рада. Он им такође саопштава регистрацију свих ратификација које му накнадно саопште чланице Организације.
Члан 8.
Узимајући у обзир одредбе члана 6., свака чланица која ратификује ову конвенцију обавезује се примењивати одредбе члана 1., 2., 3. и 4. најкасније 1. јануара 1924. и предузети све потребне мере како би осигурала спровођење тих одредаба.
Члан 9.
Свака чланица Међународне организације рада која је ратификовала ову конвенцију обавезује се примењивати је на своје колоније, посједе и протекторате у складу са одредбама члана 35. Статута Међународне организације рада.
Члан 10.
Чланица која је ратификовала ову конвенцију може је отказати након истека рока од 10 година од датума када је Конвенција ступила на снагу изјавом коју доставља генералном директору Међународног бироа рада ради регистрације. Такав отказ производи правни учинак годину дана након датума када је регистрован у Међународном уреду рада.
Члан 11.
Када то буде сматрало потребним, Управно веће Међународног бироа рада подноси Генералној конференцији извештај о примени ове Конвенције и размотриће потребу ставити питања њене целовите или делимичне ревизије на дневни ред конференције.
Члан 12.
Енглески и француски текст ове Конвенције једнако су веродостојни.