ОПШТА СКУПШТИНА Међународне организације рада,
Сазвана у Женеви од стране Управног већа Међународне канцеларије рада, где се и састала 6. јуна1951. године, на свом тридесет четвртом заседању,
одлучивши усвојити разне предлоге који се односе на принцип једнакости награђивања мушке и женске радне снаге за рад једнаке вредности, питање које представља седму тачку дневног реда заседања,
одлучивши тим предлозима дати облик међународне конвенције,
Усваја 29. јуна 1951.г. следећу конвенцију, која ће бити названа Конвенција о једнакости награђивања, 1951.
Чланак 1.
У смислу ове Конвенције:
а) израз награђивање подразумева надницу или плату обичну, основну или минималну и све друге користи које се исплаћују непосредно или посредно, у новцу или у натури, од стране послодавца раднику на основу запослења овог последњег.
б) израз једнакост награђивања између мушке и женске радне снаге за рад једнаке вриедности односи се на стопе награђивања одређене без дискриминације у погледу пола.
Чланак 2.
1. Свака чланица ће морати, на начин прилагођен методама за одређивање стопа награђивања које су на снази, подстицати и у мери у којој је то у складу са наведеним методама, осигурати примену начела једнакости награђивања између мушке и женске радне снаге за рад једнаке вредности за све раднике.
2. Ово начело биће примењено:
а) путем домаћег законодавства,
б) путем сваког другог система одређивања награда установљеним или признатим од стране законодавства,
ц путем колективних уговора закључених између послодаваца и радника,
д) или путем комбинације ових разних начина.
Чланак 3.
1. Када те мере буду такве нарави да олакшавају примену ове Конвенције, предузеће се мере за подстицање објективне процене запослења на основу послова које обухватају.
2. Методе које би требало применити код ове процене могу бити предмет одлука власти надлежних за одређивање стопа награђивања, или, ако су стопе награђивања одређене на основу колективних уговора, од стране странака у тим уговорима.
3. Разлике између стопа награђивања које одговарају, без обзира на пол, разликама које произлазе из једне такве објективне процене послова које треба вршити не требају бити сматране противне начелу једнакости награђивања мушке и женске радне снаге за рад једнаке вредности.
Чланак 4.
Свака чланица сарађиваће, на одговарајући начин, са заинтересованим организацијама послодаваца и радника, у циљу спровођења одредби ове Конвенције.
Чланак 5.
Формалне ратификације ове Конвенције ће бити достављене генералном директору Међународное организације рада који ће их регистровати.
Чланак 6.
1. Ова ће Конвенција бити обавезна само за чланице Међународне организације рада чија ратификација буде регистрирована од стране генералног директора.
2. Она ће ступити на снагу дванаест месеци након што ратификације две чланице буду регистроване од стране генералног директора.
3. После тога, ова Конвенција ће ступити на снагу за сваку чланицу дванаест месеци после датума регистрације њене ратификације.
Чланак 7.
1. Изјаве које буду достављене генералном директору Међународне канцеларије рада, складно параграфу 2. чланка 35. Устава Међународне организације рада, требају обавештавати:
а) о територијима за које се заинтересована чланица обавезала применити одредбе Конвенције без измене,
б) о територијима за које се чланица обавезује применити одредбе Конвенције са изменама, и у чему се састоје те измене,
ц) о територијима на које се Конвенција примењује, и у тим случајевима, о разлозима због којих се не примењује,
д) о територијима за које одлаже одлуку за касније, очекујући темељније испитивање ситуације у погледу тих територија.
2. Обавезе споменуте у тачкама а) и б) првог параграфа овога чланка сматраће се саставним деловима ратификације истог деловања.
3. Свака чланица може се одрећи, новом изјавом, свих или само неких делова резерви садржаних у њеној претходној изјави на основу тачака б), ц) и д) првог параграфа овог чланка.
4. Свака чланица ће моћи, за време раздобља у току ког ова Конвенција може бити отказана складно одредбама чланка 10., доставити генералном директору нову изјаву која би мењала у сваком погледу сваку ранију изјаву и давала обавештења о ситуацији на одређеним територијима.
Чланак 8.
1. Изјаве достављене генералном директору Међународне канцеларије рада складно параграфима 4. и 5. чланка 35. Устава Међународне организације рада треба назначити хоће ли одредбе Конвенције бити примењене на територију са или без измена, када се по изјави Конвенције примењују уз резерву измена онда треба специфицирати у чему се састоје те измене.
2. Заинтересована чланица, чланице или међународни орган моћи ће се одрећи у потпуности или делимично, каснијом изјавом, права позивања на измену указану у ранијој изјави.
3. Заинтересована чланица, чланице или међународни орган моћи ће, за време раздобља у току којих Конвенција може бити отказана складно одредбама чланка 9., доставити генералном директору нову изјаву која би мењала у сваком погледу текст раније изјаве и која би давала обавештења о ситуацији у погледу примене ове Конвенције.
Чланак 9.
Свака чланица која ратификује ову Конвенцију може је отказати по истеку раздобља од десет година после датума њеног ступања на снагу, актом достављеним генералном директору Међународне канцеларије рада који он региструје. Отказ ступа на снагу тек по истеку године дана од регистрације.
Чланак 10.
Генерални директор Међународне канцеларије рада саопштиће свим чланицама Међународне организације рада регистрацију свих ратификација, изјава и отказа које му доставе чланице Организације.
Саопштавајући чланицама Организације регистрацију друге ратификације која му буде достављена, генерални директор ће скренути пажњу члановима Организације на датум када ће ова Конвенција ступити на снагу.
Чланак 11.
Генерални директор Међународне канцеларије рада доставиће главном секретару Уједињених Нација, складно чланку 102. Повеље Уједињених Нација, потпуно обавештење у погледу свих ратификација, свих изјава и свих аката отказа које региструје складно претходним чланцима.
Уколико је потребно, Управно веће Међународне канцеларије рада поднеће Општој скупштини извјештај о примени ове Конвенције и размотриће потребу уврштавања на дневни ред заседања Скупштине питање њене потпуне или делимичне ревизије.
Чланак 12.
У случају ако Скупштина усвоји нову конвенцију, чији је предмет потпуна или делимична ревизија ове Конвенције, осим ако нова конвенција не одређује другачије:
а) ратификација нове конвенције чији је предмет ревизија од стране члана повлачила би самим собом, без обзира на чланак 9., непосредни отказ ове Конвенције, уз резерву да је нова ревидирана конвенција ступила на снагу.
б) од датума ступања на снагу нове ревидиране конвенције, ова Конвенција престаје бити отворена за ратификацију чланицама.
Ова Конвенција остаје у сваком случају на снази у својој форми и садржају за чланице који су је ратификовале, а којеи нису ратификовале ревидирану конвенцију.
Чланак 13.
Француски и енглески текст ове Конвенције су једнако веродостојни.